Петиција за реформу Управног одбора ВМФ-а 2025. године/преводиво

Драга Задужбина Викимедија и Управни одбор,

Моје име је Хана Кловер. За 7 година сам била активна википедиста. Направила сам преко 35.000 измена, постала сам администратор у Википедији на енглеском језику и била сам Викимедиста године 2024. Наши циљеви као покрет — проширење отвореног садржаја знања — је део самог ваздуха којег дишем. За тај циљ сам посветила хиљаде сати волонтерског рада.

Али моја прича није на било ком начину посебна. Пројекти Задужбине Викимедије функционишу јер безбројни људи као што сам ја то омогућавају. Ми смо људи који пишу чланке, фотографишу, праве корисничке скриптове, пониште вандализам, итд. Бринемо се пуно о стварима које радимо и имамо вредне увиде да поделимо о томе.

Недавно уклањање два кандидата одмах пре избора је у мене изазвало пламен. Приметила сам да нисам била толико заинтересована пре и имала сам пуно питања. Зашто су били само шест кандидата (сада четири) за две позиције? Зашто је био недостатак транспарентности о томе како и зашто су ове одлуке направљене? Тако да сам урадила оно по чему сам позната — причала сам са људима.

Научила сам много у последњих неколико дана због тога. Једна понављајућа тема била је недостатак комуникације, која би требала да буде проактивна уместо да буде реактивна. Уредници не би требали да захтевају одговор. Приметили смо да има ограничења о томе шта може да се подели што се тиче тајне информације али непотребна тајност изазива сумњу и неповерење. Овај недостатак комуникације само ескалира постојеће тензије и подстиче неповезање у односима између заједице и ВМФ. Замислите моје изненађење да чланови одбора нису тренутно дозвољени да ово ураде! Ово учествовање треба да буде подстицано уместо да буде потиснуто.

Ово води до још једну бригу — да кандидати буду снажно уједињени. Ово спречава да Управни одбор представља различитост нашег покрета. Понекад сам чула да су се људи осетили као да нису имали глас, нису се осетили да су представљени и нису имали избор да гласају за некога који они осете да ће побољшати ствари. Да ови избори нису уопште били избори.

Још једна тема која се понављала била је да је ово резултат структуре Одбора као организација само са управним одбором. Ова промена је ограничена јер фидуцијарне дужности сукобљавају се са интересима наших заједница. Иако можда нисмо заинтересоване стране на папиру, наши интереси требају да се чују. Могуће решење јесте истраживање могућности постајање организације засноване на чланству. Знам да је ово тешко изнети овде и да постоји сложена динамика у таквој одлуци коју не разумем у потпуности. Ипак, ово је била врло популарна идеја. Мислим да заједница заслужује озбиљно разматрање и анализу користи и ризика преласка на овај модел чланства, поготово јер није била оваква дискусија у последњих 20+ година.

У најмању руку, Одбор треба да призна да постоје одређени ризици самоодрживе природе, укључује заједницу у свом доношењу одлука колико год је то могуће и осигурава минимално мешање у изборима. Поверење поставља темеље за међусобно разумевање и омогућава Одбору да боље задовољи наше потребе.

Ми, доле потписани, смо забринути да начин на коме Одбор тренутно функционише не одражава заиста наше вредности као покрета. Али ово не значи да смо ваши непријатељи. Забринути смо јер се бринемо и желимо да радимо заједно да идентификујемо како најбоље мењати статус кво. Молимо вас да учествујете с нама како бисмо то могли да остваримо. Сви имамо своје приче и бриге и заслужујемо да будемо саслушани.