Grants:APG/Proposals/2014-2015 round1/Wikimedia Serbia/Impact report form/Serbian

From Meta, a Wikimedia project coordination wiki
Jump to navigation Jump to search


Purpose of the report[edit]

This form is for organizations receiving Annual Plan Grants to report on their results to date. For progress reports, the time period for this report will the first 6 months of each grant (e.g. 1 January - 30 June of the current year). For impact reports, the time period for this report will be the full 12 months of this grant, including the period already reported on in the progress report (e.g. 1 January - 31 December of the current year). This form includes four sections, addressing global metrics, program stories, financial information, and compliance. Please contact APG/FDC staff if you have questions about this form, or concerns submitting it by the deadline. After submitting the form, organizations will also meet with APG staff to discuss their progress.

Contents

Global metrics overview - all programs[edit]

We are trying to understand the overall outcomes of the work being funded across our grantees' programs. Please use the table below to let us know how your programs contributed to the Global Metrics. We understand not all Global Metrics will be relevant for all programs, so feel free to put "0" where necessary. For each program include the following table and

  1. Next to each required metric, list the outcome achieved for all of your programs included in your proposal.
  2. Where necessary, explain the context behind your outcome.
  3. In addition to the Global Metrics as measures of success for your programs, there is another table format in which you may report on any OTHER relevant measures of your programs success

For more information and a sample, see Global Metrics.

Образовни програм[edit]

Википедија у школама[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 20 Број уредника који су били активни и пре почетка програма, а имали су преко 5 измена током 30 дана након завршетка пројекта.
2. # of new editors 1120 Наведени су уредници са новим налозима. Од овог броја је 420 имало 5 и више измена током 30 дана, након завршетка пројекта.
3. # of individuals involved 1144 Могуће је да се овај број увећа у наредним данима, пошто је полугодиште померено у односу на календарску годину.
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 375 Датотеке прикупљене посебно за потребе пројекта: Датотеке МГ, Датотеке Географски факултет
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 2905 2822 нова и 45 допуњених чланка на Википедији, књига (62 чланка) и један појединачни чланак на Викикњиге.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 29950190 Ово је апсолутна вредност. Огромна већина настала је у оквиру пројекат Вики-студент.


Професионални развој[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 2
2. # of new editors 102 Од нових уредника, 5 је имало више од 5 измена током 30 дана након семинара.
3. # of individuals involved 104 Спискови учесника налазе се на порталу Семинари.
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages /
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 55 43 нова и 2 допуњена чланка; 10 чланака у другим именским просторима
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 228584 215375 позитивних и 13209 негативних бајтова


Вики авантура[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved /
2. # of new editors 6 Поједине школе нису имале довољно капацитета за велики број ученика на једној радионици. Учесници се могу видети на овом линку.
3. # of individuals involved 71
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages /
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects /
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects /


Вики школа - Наша школа[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 22 Допринели су у већој или мањој мери реализацији планираних активности.
2. # of new editors 60 Присутни на семинарима.
3. # of individuals involved 71 11 координатора, 38 наставника, 22 ученика
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 113 Од 234 фотографије (Вики школа - наша школа) искоришћено је 113.

Искоришћено:

5. # of articles added or improved on Wikimedia projects
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects


Фото садржај[edit]

Фото сафари[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 2
2. # of new editors /
3. # of individuals involved 4
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 69 Укупно прикупљених фотографија: 978
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 14 Илустроване фотографијама.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects /


Вики воли Земљу[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 51
2. # of new editors 0
3. # of individuals involved 54
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 268 Од укупно 831, 268 фотографија је искоришћено на Вики пројектима.. Учесницима који до сада нису имали додира са уређивањем Оставе су имали потешкоће са постављањем фотографија и нарочито стављањем одговарајућих шаблона. Сматрамо да је ово утицало на број фотографија.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 2 Чланци су илустровани фотографијама.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects /


Викикоптер[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved /
2. # of new editors /
3. # of individuals involved 4
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages /
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects /
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects /


Вики фото-школа у Петници[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 13
2. # of new editors 14
3. # of individuals involved 27
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 33 Од постављених 82 (категорија 1, категорија 2), 33 фотографије је искоришћено на Вики пројектима (category 1, category 2).
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects /
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects /


Запис - Свето дрво[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 2
2. # of new editors 1
3. # of individuals involved 3
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 346 Од укупно 2961 фотографија на остави, 346 је искоришћено на Вики пројектима.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 4 Списак записа на Википедији се може видети на овом линку.


Појединачни записи:


Категорија:Записи

6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 145505


Откривање Пештера[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 1
2. # of new editors 0
3. # of individuals involved 5
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 12 Од укупно 2939 фотографија на Остави, 12 је искоришћено на Вики пројектима.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects /
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects /


ГЛАМ[edit]

Уређивачки маратони[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 54
2. # of new editors 55
3. # of individuals involved 72
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 125
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 58
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 430571


Вики-библиотекар[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 15
2. # of new editors 98
3. # of individuals involved 385 На предавањима је било још 100 људи, а на 3 конференције око 180 људи.
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 284 Од 618 укупно постављених датотека постављених на Оставу, 284 је искоришћено на Вики-пројектима.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 358 358 (креираних и квалитетно допуњених чланака, стављених са шаблоном пројекта Вики-библиотекар) + око 800 допуњених чланака мањег обима.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 4014043 Има скоро 4 пута више креираних бајтова него што је било после 6 месеци.


Дигитални Београд[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 4
2. # of new editors 30 Списак нових уредника налази се на овом линку.
3. # of individuals involved 40
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 8 Од 11 ослобођених фотографија, 8 је искоришћено у чланцима на Википедији.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 100 20 чланака на пет језика (енглески, немачки, руски, француски, шпански).
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 680127 Број бајтова је већи због каснијег уноса активних волонтера, али се он не може прецизно одредити.


Такмичења на Википедији[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 27
2. # of new editors 1
3. # of individuals involved 41
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages /
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 565 Странице пројеката:

Резултати:

(Не рачунајући такмичење на тему астрономије које је одржано током децембра 2014. и јануара 2015.)

6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 5684537


Викиречник[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 9 5 чланова арапског речника, 4 члана словачког речника
2. # of new editors 95 12 чланова шведског речника, 8 чланова норвешког речника, 15 чланова украјинског речника, 40 чланова кинеског речника, 17 чланова арапског речника, 3 члана словачког речника
3. # of individuals involved 104 Број свих уређивача на 6 активних пројеката на Викиречнику.
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 1373 781 фотографија, 592 аудио записа.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects (1) 1073 (2) 6 (1) број свих нових чланака на 6 активних пројеката на Викиречнику (2) број нових чланака на Википедији
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 1774481 метрике (01.01. до 30.06.2015.) ar - 546,505 b; sk - 75,561 b; no - 57,610 b; sv - 132,430 b; zh - 168,070 b; uk - 327,142 b.

метрике (01.07. до 31.12.2015.) ар - 278,972 b; sk - 82,004 b; zh - 81,653 b; uk - 24,534 b


Регионална сарадња[edit]

Вики-камп[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 14
2. # of new editors 1
3. # of individuals involved 15
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 98
  • Линк ка искоришћеним фотографијама - Дан 1
  • Линк ка искоришћеним фотографијама - Дан 2
  • Линк ка искоришћеним фотографијама - Дан 3
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 25 12 чланака на бугарском и 13 на српском
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 113490


Радионице у Вишеграду[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 3
2. # of new editors 9
3. # of individuals involved 12
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 16 Од 161 фотографије, 16 је искоришћено на Вики-пројектима (Категорија 1, Категорија 2).
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 8 6 нових чланака и 2 допуњена.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 18034


Ширење идеје Викимедије у Републици Српској[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 2 Активни уредници су били предавачи који су промовисали рад Викимедије Србије, али исто тако заједно са полазницима радионица објављивали нове текстове, допуњавали већ постојеће текстове и постављали нове фотографије на Викимедијину оставу.
2. # of new editors 16 У сваком од четири града у којима су радионице биле одржане, заинтересовани студенти су имали прилику да науче како отворити нови налог, чиме смо настојали повећати број нових уредника. Овај број није сасвим тачан с обзиром да постоји могућност да су неки студенти самоиницијативно отварали налоге након радионица.
3. # of individuals involved 18
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 24 Објављено је укупно 24 нових датотека.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 9 У оквиру једнодневних радионица објављено је укупно седам нових текстова а допуњена су два текста.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 40182


Подршка заједници[edit]

Анимирање заједнице[edit]

Анимирање заједнице не представља стандардан пројекат већ се састоји из скупа активности који имају за циљ јачање комуникације у ужој и широј заједници Википедијанаца, на другим Викимедијиним пројектима али и у ширем Викимедијином покрету. Један од циљева је и информисање јавности о дешавањима у Викимедијином покрету кроз писање и превођење блог постова као и објављивање истих на друштвеним мрежама. Глобалне метрике су већ представљене кроз конкретне пројекте и активности у којима су волонтери учествовали. Више о резултатима ових активности може се прочитати у другом делу извештаја (Storytelling).


WikiLive 2015[edit]

WikiLive 2015 представља локалну Викиманију, односно прву локалну конференцију Википедијанаца. Пошто је пројекат замишљен као конференција, табела са глобалним метрикама није применљива. Више о резултатима конференције и самој организацији може се прочитати у другом делу извештаја (Storytelling).

Разноликост[edit]

Вики Фем&ЛГБТ[edit]

У 2015. години одржане су две ФемВики радионице у Културном центру Рекс и Центру за женске студије. Неки од написаних чланака су Жене у науци, Центар за женске студије, Реконструкција женски фонд, а дорађени су Дискриминација и Насиље. Поред тога креирано је и неколико биографија жена. Осим тога направљен је списак феминистичких и ЛГБТ организација и некима од њих је послат позив за сарадњу. Међутим, одзив је био слаб.


Женски Вики камп[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 6 Када је реч о Википедији на српском језику. Уреднице активне на пројекту: Bianka Terra, Milaberanova, Nataliesrb, Kuvarica, Trans Goat, Vitez Hirald
2. # of new editors 2 Када је реч о Википедији на српском језику.
3. # of individuals involved 9 Када је реч о Википедији на српском језику.
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages / Нажалост није било времена да се учеснице посвете фотографисању Приштине и постављању фотографија на Оставу.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 16 7 на Википедији на српском и 9 на Википедији на албанском језику. Учеснице са Косова и Албаније су уређивале у паровима и све су уређивале Википедију на албанском. Учеснице из Србије су уређивале углавном самостално.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 17256


Creative Commons[edit]

Creative Commons је специфичан пројекат који се не може представити глобалним метрикама. Више детаља о реализованим активностима могу се видети у одељку Storytelling.

Микрогрантови[edit]

Нови талас[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 1
2. # of new editors 1
3. # of individuals involved 50 Вођа пројекта, запослени Викимедије Србије и публика на премијери филма Нови талас у СФРЈ као друштвени покрет.
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 1 Категорија са фотографијама са премијере. Филм: Нови талас у СФРЈ као друштвени покрет
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 1
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 3308


Вики биодиверзитет[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 1
2. # of new editors 0
3. # of individuals involved 5
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 88 Од 559 фотографија, 88 је искоришћено на Вики-пројектима.
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 210 број допуњених чланака на Википедији: 203
број нових чланака на Викиврстама: 7
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects / Пројекат има за циљ прикупљање фото материјала и илустровање чланака, те ова метрика није релевантна.


Кургани Србије[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 1
2. # of new editors 3 Аутор пројекта. Помагали су и корисници: Владимир Нимчевић и Јелена Продановић
3. # of individuals involved 3
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 72
5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 40 Део чланака није директно везан за поједине кургане већ су збирни чланци, којима је створена недостајућа основа (шаблон кургани, чланци хумка, тел, стела, тумул, итд.) Списак чланака се може видети на овом линку.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 275728


Да би будућност знала ко смо, пођимо слободним знањем кроз прошлост[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
1. # of active editors involved 10
2. # of new editors 10
3. # of individuals involved 30 Волонтери су учествовали на радионици о Википедији и помагали око фотографисања споменика културе, као и прекуцавали текстове, и истраживали исте.
4. # of new images/media added to Wikimedia articles/pages 47 89 фотографија је постављено на Викимедијину оставу.

Искоришћеност фотографија:

5. # of articles added or improved on Wikimedia projects 54 Списак чланака.
6. Absolute value of bytes added to or deleted from Wikimedia projects 120651


Telling your program stories - all programs[edit]

Please tell the story of each of your programs included in your proposal. This is your chance to tell your story by using any additional metrics (beyond global metrics) that are relevant to your context, beyond the global metrics above. You should be reporting against the targets you set at the beginning of the year throughout the year. We have provided a template here below for you to report against your targets, but you are welcome to include this information in another way. Also, if you decided not to do a program that was included in your proposal or added a program not in the proposal, please explain this change. More resources for storytelling are at the end of this form. Here are some ways to tell your story.

  • We encourage you to share your successes and failures and what you are learning. Please also share why are these successes, failures, or learnings are important in your context. Reference learning patterns or other documentation.
  • Make clear connections between your offline activities and online results, as applicable. For example, explain how your education program activities is leading to quality content on Wikipedia.
  • We encourage you to tell your story in different ways by using videos, sound files, images (photos and infographics, e.g.), compelling quotes, and by linking directly to work you produce. You may highlight outcomes, learning, or metrics this way.
  • We encourage you to continue using dashboards, progress bars, and scorecards that you have used to illustrate your progress in the past, and to report consistently over time.
  • You are welcome to use the table below to report on any metrics or measures relevant to your program. These may or may not include the global metrics you put in the overview section above. You can also share your progress in another way if you do not find a table like this useful.
Target Last year (if applicable) Progress (at end of Q2) End of year (projected or actual) Comments
Example Example Example Example Example

Образовни програм[edit]

Образовни програм ВМРС у ИТ средњој школи

Образовни програм има најдужу традицију у ВМРС. Активности сарадње са факултетима и школама на промоцији и уређивању Википедије почеле су давне 2005. године. Током времена, активности су се дефинисале и обједињавале у конкретне пројекте (Вики-гимназијалац и Вики-студент), програм се модификовао, прилагођавао приликама појединачних институција и добио званичне оквире и норме. Међутим, образовни програм има још потенцијала да расте и оставља сталан простор за учење, усавршавање и напредак. Викимедија Србије настоји сваке године да програм обогати новим институцијама, али и да уведе новине у досадашњи начин функционисања. Такође се ради на превазилажењу препрека и недостатака који су уочени. Ове године је ВМРС први пут имао особу која се бави првенствено образовним програмом, па су и очекивања висока.

Образовни програм је постављен као приоритет Викимедије Србије за 2015. годину. Овај програм има за циљ да, кроз различите пројекете, едукује ученике и студенте, односно њихове наставнике и професоре како да уређују Википедију у академском окружењу. Програм укључује три пројекта:

Википедија у школама[edit]

Циљеви

Чланови и запослени Викимедије Србије већ дуго спроводе обуке и радионице у оквиру пројеката за све врсте образовних установа: основне школе, средње школе и факултети. Циљ је да се пројекти Викимедије користе у образовне сврхе, као слободна платформа која може бити коришћена на различите начине. Најчешће, она подразумева уређивање Википедије (семинарски радови), међутим, на обукама се ученицима/студентима презентују остали Викимедијини пројекти, којима такође могу да допринесу.

Очекивани исход пројекта за 2015. годину зависи од броја и величине институција са којима ћемо сарађивати. Циљ је био да се оствари сарадња са барем 15 институција, где ће бити састављено или допуњено макaр 500 чланака до краја године.

Активности

Образовни програм ВМРС, Ивањичка гимназија

Поред запосленог менаџера образовног програма, ове године постоји низ других пионирских подухвата. Наиме, из редова студената Википедијанаца именовани су први Вики-амбасадори. Од почетка школске 2014/2015 године добили смо амбасадора Универзитета у Београду, затим, амбасадоре Математичког, Филолошког и Факултета безбедности. Ангажовање ове врсте волонтера показало се као одлична идеја. Осетан је био допринос на сопственим факултетима, где су амбасадори уз минималну подршку менаџера образовног програма, договарали и реализовали обуке и пратили уносе студената. Укључили су се и у обуке у другим школама и факултетима. Сарадња са Осмом београдском гимназијом успостављена је на иницијативу једног од амбасадора.

Осим организовања и реализације обука, задужење амбасадора било је да воде Вики-кутак, односно серију офлајн активности за студенте свог факултета. Идеја је била да се анимирају студенти заинтересовани за уређивање, било да су већ укључени у писање семинарских радова на Википедији или не. На тај начин желимо да решимо проблем слабе ретенције уредника укључених у образовни програм. Начин спровођења ових активности зависи у великој мери од креативности амбасадора и ресурса којима факултет располаже. До сада ова идеја није заживела. Амбасадори су велики потенцијал за развој образовног програма, али ангажовање волонтера има своја ограничења у времену ангажовања и доступности. Као студенти, амбасадори такође имају факултетске обавезе и нису увек у могућности да одвоје време за пројекат. Такође, по завршетку студија, потребно је наћи нове амбасадоре. Током године било је покушаја укључивања студената из других партнерских институција групи Вики-амбасадора. До сада није било успеха у ангажовању нових амбасадора. Више активности у том смеру планирано је за 2016. годину.

Wikipedia Education Program 2015 02.png

Крајем јануара уведен је Вики-четвртак, дан када је канцеларија отворена за волонтере, ученике, студенте... Ову могућност су, поред нових волонтера, највише експлоатисали студенти којима је била потребна додатна подршка за уређивање Википедије и унос слика на Викимедијину оставу.

Организован је еду-тим волонтера, који су се прикључили обукама на Пољопривредном факултету, у гимназији у Старој Пазови и Фармацеутско-физиотерапеутској школи. Волонтери су сјајан ресурс за образовни програм, али неопходно је издвојити време за едукацију и координацију. Група од 7 волонтера едуковано је да држи обуке студентима/ученицима. Њихов допринос, поред помоћи у реализацији обука, био је значајан у организацији рођендана Викимедије Србије, изради брошуре за Образовни програм и реализацији семинара стручног усавршавања.

Током године, у 30 партнерских институција одржано је 57 радионица за наставнике/професоре и ученике/студенте. Радионице су углавном имале предавање и интерактивни део (вежбе), где су учесници практично увежбавали уређивање. За разлику од претходних година, када је пројекат развијан волонтерски (уз мање људске ресурсе), групе су углавном имале по два термина радионица и термин за консултације, што је резултирало већим бројем чланака по учеснику.

ЕДУ лифлет.pdf

Квалитет великог броја чланака је на солидном нивоу. Међутим, приметили смо да се, код ученика и студената понављају исте грешке, па је направљен лифлет који служи да се ове грешке предупреде и избегну.

Начелно, комуникација са ученицима и студентима је добро функционисала, уз потребно прилагођавање појединачним институцијама. Студенти су нас контактирали мејловима, добијали су коментаре на страницама за разговор. Када се испостави да су неажурни у праћењу ових коментара, били би контактирани посредно (нпр. коментаре би асистенти стављали на Мудл платформу). У средњим школама углавном су ученици контактирани преко наставника, пошто се то показало као ефикасније. Изузетак је Седма београдска гимназија, где је у пројекат укључена иста група ђака као и претходне године (на сопствени захтев), па су били вештији у коришћењу Вики-синтаксе и комуницирању на самој Википедији.

Летњи семестар је обиловао великим групама, па самим тим и великим бројем уноса. Проблем код великих уноса је што студенти раде за исти рок (обично у последњем тренутку) и појављује се огроман број чланака за само неколико дана. То не оставља времена да се испрати квалитет чланака и пошаљу сугестије студентима. Заједница није благонаклона за велики број чланака различитог квалитета одједном. Такође, критикују лош квалитет неких чланака, као и почетничке чланке. Заправо, чланци које студенти пишу као семинарске радове управо јесу најчешће њихови први чланци. Проблем великих уноса покушавамо да превазиђемо померањем рокова група унутар једне институције. Поред тога, повећали смо број радионица по групи студената/ученика, како би осигурали бољи квалитет рада. Негде смо увели “консултације” на пола рока предвиђеног за уносе. У зимском семестру није било проблема овог типа.

Почетком протекле године, гимназије и средње школе у Србији претрпеле су вишемесечни штрајк наставника, који је подразумевао скраћивање школског часа на 30 минута. Овакво скраћивање времена пореметило је савладавање редовне наставе, а за додатне активности оставило веома мало места. Како би решили проблем са временом, у неким школама организован је уређивачки маратон, где је у истом дану спроведена обука и написани чланци. За овакве догађаје неопходно је унапред договорити детаље са наставницима (теме, литературу, ученици да направе налоге, дати инструкције за припрему текстова за чланке…). Ученици углавном долазе са припремљеним текстовима. Ово је одличан модел сарадње за средње школе јер могу да се консултују за све недоумице пре него што сачувају чланак. Овако настали чланци могу бити краћи, али је квалитет већи.

Први део године био је испуњен активностима локализације и припреме образовне (ЕДУ) екстензије. Након што је заједница изгласала, на Википедији на српском језику је у октобру уведена Еду екстензија. Помоћу екстензије је знатно олакшано праћење групних уноса, који се најчешће реализују кроз Образовни програм Викимедије Србије. Поред праћења и надзора уноса, омогућено је једноставније добијање метрика приликом евалуације пројеката.

Wikipedia Education Program 2015 01.png

Пратећи метрике, овај програм је премашио све планове и очекивања, што потврђује разлог за даљи фокус на његовом развоју. Треба нагласити да постоји конзистентна разлика између периода обрачуна метрика и календарске године. Школска година има два полугодишта/семестра и уноси који су настали у периоду између децембра и фебруара припојени су метрикама за ону календарску годину, у којој је највећи део измена направљен.

Други део године одликује потпуно другачија слика. Отежавајућих околности није било, а на руку укључивању гимназија и средњих школа у програм ишла је и реализација семинара.

Wikipedia Education Program 2015 03.jpg

На тај начин, након похађања семинара, у пројекат се самостално укључила професорка социологије Треће и Петнаесте београдске гимназије. Из наведених уноса проистекла је и једна новина у раду са гимназијама: комуникација путем фејсбук странице. Сви ученици четвртог разреда гимназије били су укључени у пројекат. Комуникација са ученицима и професорком одвијала се већином преко фејсбук странице, што се, у случају гимназијалаца, показало далеко ефикасније од страница за разговор. Поред тога што је комуникација са ученицима била олакшана, кључна питања и проблеми били су отворени и видљиви свим члановима групе, па су лакше долазили до одговора или били испомоћ једни другима.

У 2015. години посебно је приметан проблем обрачуна метрика, због промене школског календара, чиме се прво полугодиште завршило 31.1.2016. Како цепкање уноса не би имало смисла, сви уноси до краја јануара рачунати су за 2015. годину - када је највећи део чланака настао. Са друге стране, код уноса на прелазу 2014. и 2015. године, неки доприноси су припојени такође 2015., а неки 2014. у зависности од тога када је настао највећи део измена. Најмасовнији уноси у 2015. години представљени су у табели:

# of articles added on Wikimedia projects # of articles improved on Wikimedia projects # individuals involved # of bytes added # of bytes deleted Absolute number of bytes # active users # new editors
Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу 789 5 20 15675049 521876 16196925 1 19
Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија 296 14 107 2241778 145082 2386860 84 1
Рударско-геолошки факултет 256 0 62 195011 5798 200809 3 0
рећа београдска гимназија 165 3 138 2359834 121421 2481255 0 65
Петнаеста београдска гимназија 104 1 74 699150 84557 783707 0 26

Како би лакше пратили рад на образовном програму и били упућени у дешавања, практиковали смо комуникацију и извештавање путем Трелло апликације.

Годину је обележио низ успеха, али и низ препрека, изазовa и анегдота:

  • Током године, контактирало нас је више наставника и професора који су за образовни програм сазнали током ЕДУ Вики конференције 2014. године, што говори у прилог значаја и досега ове манифестације. Неки број наставника сазнао је од колега или се упознао са нашим радом учешћем на неком другом пројекту (нпр. ГЛАМ). Утисак је да су сарадници, који на сопствену иницијативу започну сарадњу на образовном програму, више мотивисани и посвећенији пројекту у који се укључе.
  • Један од великих успеха образовног програма је чињеница да је ове године у Седмој београдској гимназији сарадња настављена на иницијативу ученика. Лазар, ученик четвртог разреда Седме гимназије, нас је контактирао током јануара са молбом да поново организујемо пројекат Вики-гимназијалац у његовој школи. Већ је разговарао са директором школе (код кога су радили пројекат претходне године). Вест о Лазару и његовом залагању за програм Вики-гимназијалац нашла се у фебруарском издању образовног билтена.
  • На Географском факултету Универзитета у Београду студенти уопште немају рачунаре, па је током обуке показан велики број примера чланака и уређивања. Након радионице, неколико студената пришло је професорки да пита да ли могу да промене курс (изборни предмет), јер им уређивање делује тешко и немају сваке недеље неколико сати за то. Разумели су професорку да треба да пишу један чланак недељно, а не један укупно током семестра. Лакнуло им је када су сазнали права очекивања.
  • Ове године је, поред Википедије и Викиречника, у оквиру образовног програма први пут развијан пројекат Викикњиге. Студенти Рударско-геолошког факултета писали су приручник за рад у Аутокеду. Овакав вид сарадње представља велики допринос за пројекат Викикњиге, али смо током рада наилазили на изазове и тешкоће. Највећи проблем представљао је унос илустрација (слика и видео анимација) које су студенти самостално израђивали, због ограничења код слања датотеке и директној вези ка Остави (која није очита онима који немају искуства у раду на Остави). Студенти су саставили темељну скрипту за коришћење функција Аутокеда, али су им илустрације уклоњене са Оставе због заштите ауторских права. Када су нам се обратили за подршку, уверени да су слике послали на Викикњиге, утврдили смо да страница за унос датотека на Вики-књиге, заправо, води директно на Оставу. Брисања фајлова су на партнере и студенте деловали демотивишуће. Стога смо, након уноса контактирали једног од администратора Оставе и очекујемо ускоро фајлове, које ће неко од администратора Викикњига послати назад у чланке.
  • Рад на пројекту Викикњиге наставио се и у другом семестру, када су студенти Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу направили књигуЛатех. Ђаци Математичке гимназије у Београду први су, у склопу пројекта Вики-гимназијалац, уређивали Викикњиге. Направили су анализу народне песме Почетак буне против Дахија.
  • Једна од изазовних ситуација догодила се на обуци у Петој београдској гимназији. За организацију првог дела (предавања), наставнице са којима сарађујемо заказале су салу библиотеке (која једина има пројектор). Пошто ова сала нема и рачунаре, за израду вежбе је било потребно, након предавања прећи у кабинет за информатику. За потребе ове обуке, презентација је постављена на гугл диск и послата наставници информатике. Прва препрека била је још једна група ученика које је наставник историје довео да погледају слике старог Београда (и он је заказао термин, али је библиотекар заборавио), на шта је потрошено ~15 минута. Даље, из непознатог разлога интернет није радио. Покушај да се презентација, у кабинету за информатику, пребаци на УСБ диск није успео, због некомпатибилних програма и неажурних верзија читача. Вежба је одржана у целини у кабинету, на “слепо”. Ученици су били ускраћени временом, али некако су успели да ураде задатак. Следећу обуку смо одржали у кабинету, пошто је уступљен на коришћење пројектор из канцеларије ВМРС и протекла је без проблема.
  • У Ужицу је прва радионица реализована у неформалној атмосфери Омладинског клуба. Рад у средини која је различита од школске позитивно је деловао на учеснике. Гимназијалци из Ужица били су слободнији да нас питају за све недоумице током радионице и, касније, марљиви у раду. Део атмосфере може се видети овде.
  • Како је 2015. година проглашена годином Јован Цвијића (у част 150 година од рођења Јована Цвијића), у сарадњи са Географским факултетом планирали смо да, на различите начине, обележимо овај јубилеј. Прва у низу активности, уређивачки маратон, реализован је крајем јуна, а организацији догађаја се придружила Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”. Маратон је пример одличне сарадње партнера на различитим пројектима (Вики-библиотекар и образовни програм). На маратону је учествовало 11 студената (од којих је 6 било укључено у образовни програм, а 5 је нових) и 3 библиотекара (били су укључени у Вики-библиотекар). Написано је осам чланака и допуњено шест. На Оставу је постављено 13 слика. Ово је први маратон који је такмичарског карактера (у такмичарском делу су учествовали само студенти). Факултет је, за освојено прво место, доделио истраживачку летњу школу (камп), док су друго и треће место били једнодневни излет са планинарским друштвом и годишња претплата на часопис Национална географија, које је доделила Викимедија Србије. Много важније од награда, студенти су дошли спремни и мотивисани. Рад је пратила пријатна и полетна атмосфера. Након маратона, професор Стеван Станковић, емеритус Факултета, учинио нам је задовољство и одржао предавање о Јовану Цвијићу. Више информација можете видети на страници, а слике у следећој категорији.
  • ЕДУ екстензија, која је уведена у октобру умногоме је олакшала праћење и чланака студената и помоћ у уређивању. Како смо већ имали, нешто другачији, систем евидентирања, након увођења Екстензије било је потребно прво обучити наставнике да је користе. Иако доста олакшава прегледачима чланака, Ескстензија се показала захтевном за нове студенте. Наиме, сам упис студената на курс доста је компликован процес за студенте, који нису присуствовали обуци. Такође, наишли смо на неке недостатке у раду Екстензије. Један студент није могао никако да се упише на курс. Тај проблем нисмо могли да решимо ни уз подршку ЕДУ колаб тима. Чињеница да Екстензија има “рок трајања”, односно да је најављено њено гашење посебно је забрињавајућа. То захтева нове промене и поновне обуке партнера, којима ови, додатни захтеви, одузимају време и утичу на мотивацију.
  • Крај 2015. године обележила је сјајна сарадња са Математичком гимназијом у Београду. Ученици 8б разреда, уз подршку наставнице српског језика Анђелке Петровић, креирали су своју прву страницу на Википедији посвећену епској народној песми Почетак буне против дахија. Како би што боље покрили тему и радњу песме приближили ученицима, направили су и анимирани филм и нацртали су портрет [[w:sr:File:Ilija Bircanin.jpg|Илије Бирчанина]. Уз свесрдну помоћ наставника и родитеља, текст је преведен на енглески, руски, шпански и немачки језик. На Вики-књиге су направили детаљну анализу дела, која је корисна свим ученицима осмог разреда. Свој рад представиће на конференцији Нове технологије у образовању 2016, која ће се одржати 26. и 27. фебруара 2016. године. Више информација о њиховим успесима налази се на блогу ВМРС.
  • Током 2015. Педагошки факултет у Врању Универзитета у Нишу је потпуно самостално спровео обуку студената и све активности са њима, на основу искустава од претходне 2014. године. Крајем 2015. године у научном часопису Иновације у настави изашао је чланак Википедија као могућност за иновације у настави информатике на примеру Учитељског факултета у коме су описане активности на овом факултету 2014. године. Аутори чланка су Марко Станковић, Милена Богдановић и Марија Јордановић са тог факултета, као и Ђорђе Стакић који је као представник Викимедије Србије држао радионице 2014. у Врању.

Семинари и тренинзи[edit]

Циљеви Овај пројекат подразумева обуку наставника и професора за рад на Википедији, како би касније могли да уређују Википедију или самостално врше обуку својих ученика/студената. Семинари и тренинзи су у директној вези са образовним установама, са којима остваримо сарадњу кроз пројекат Википедија у школама. Током године, планирано је остваривање сарадње са професорима и наставницима из минимум 10 институција.

Активности Током 2015 године, у програм је укључено десет нових институција. Преко 15 сарадника (наставника/професора) из ових институција прошло је обуку за рад на Википедији и имали су подршку за праћење и оцену уноса. Оно на шта смо посебно поносни је самостално спровођење обуке на Педагошком факултету у Врању и Пољопривредном факултету у Београду, где смо професору/асистентима уступили ресурсе (презентације, брошуре, страница за уносе...) и пренели искуства, па су самостално спровели обуку. Настојали смо да им пружимо подршку за све потешкоће. Циљ пројекта јесте да се што већи број сарадника временом оспособи да самостално спроводи обуке.

Професионални развој[edit]

Professional development for teachers 2015 05.png
Professional development for teachers 2015 01.png
Professional development for teachers 2015 04.png
Professional development for teachers 2015 03.png
Professional development for teachers 2015 06.png

Циљеви Циљ овог пројекта је укључивање семинара и тренинга у систем професионалног усавршавања наставника кроз учешће на обавезним семинарима и курсевима. За разлику од пројекта “Семинари и тренинзи”, који није обавезан и спороводи се као вид сарадње са образовним установама, “Професионално усавршавање” је пројекат где наставници и професори широм Србије присуствују семинару у оквиру обавезног фонда професионалног усавршавања. Током семинара професионалног усавршавања, учесници уче о Викимедији, бенефиту онлајн ресурса за образовање и уређивању Википедије. Како наша акредитација важи од ове школске године, сматраћемо овај пројекат успешним ако одржимо барем 3 семинара са по најмање 25 (максимум је 30) учесника.

Активности Контекст у коме је настао овај пројекат представља једну малу победу Викимедије Србије и њених сарадника. Након дугогодишњег залагања и рада на образовним програмима, Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС препознало је рад у Вики-окружењу као користан и важан и уврстило у курикулум - информатика за други разред гимназије. Даље, у сарадњи са члановима Управног одбора ВМРС, професор Филип Марић саставља уџбеник за информатику за други разред гимназије, у коме је неколико лекција посвећено раду са Вики-алаткама. Само уврштавање у наставни програм не обезбеђује квалитетну едукацију ученика, те је наредни корак био подршка наставницима да разумеју и савладају рад у Вики-окружењу, како би ово знање што лакше пренели ученицима. Викимедија Србије је, тим поводом, у сарадњи са Просветним прегледом, акредитовала програм стручног усавршавања за наставнике.

Два заказана семинара (планирана за децембар 2014. године), отказана су од стране скупштине Просветног прегледа. Првих шест месеци 2015. године покушавали смо да пронађемо начин да реализујемо семинаре, за које имамо обезбеђена средства, место одржавања и пријављене учеснике. Након промене руководства овог друштва, у јулу смо добили подршку да наставимо са реализацијом семинара.

У току првог полугодишта школске 2015/2016 одржана су четири семинара стручног усавршавања под називом Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу.

Прва два семинара одржана су у склопу пројекта Вики школа - наша школа, који имплементира Друштво учитеља Јагодина. Семинари су одржани у ОШ “Љубиша Урошевић” у Рибару (општина Јагодина) и ОШ “Јован Јовановић Змај” у Свилајнцу. Друга два семинара, реализована су у Трећој београдској гимназији, уз подршку наставника и директора ове школе. Током септембра и октобра, семинар је похађало 104 учесника из више градова у Србији. Предавачи на семинарима били су: Ђорђе Стакић, председник академског одбора Викимедије Србије и Филип Маљковић, председник организације, који већ десет година раде на развијању пројеката слободног знања, у академском окружењу. На последњој обуци, уз наведене, међу предавачима се нашла и Светлана Јовановић, асистент на Факултету организационих наука. Настојали су да пренесу своје искуство у коришћењу Википедије и других Вики-пројеката у настави.

Учесници су показали велико интересовање за овај вид осавремењивања наставе. Организатори су веома задовољни учешћем наставника, а о њиховом задовољству говоре резултати евалуације.

Од 104 учесника, 78% било је женског, а 22% мушког пола и већи део долази са различитих позиција из основних школа.

Учесници су оценили да су предавачи стручни за област (97,1% учесника се потпуно слаже) и у великој мери (83,7% учесника) се потпуно слажу да ће им похађање обуке помоћи да унапреде сопствени рад.

Према оцени учесника, комуникација између реализатора и учесника је била на задовољавајућем нивоу, а сви учесници сматрају да је обука вредна препоруке колегама. Као највећи недостатак семинара, учесници наводе прилагођавање рада нивоу искуства и информатичких способности учесника. Неким учесницима требало је више времена да овладају Вики-синтаксом. Предавачима је овај сегмент представљао највећи изазов, како су компетенције учесника једног семинара различите, а семинар треба учинити једнако занимљивим и корисним свима. Викимедија Србије је наставила активности стручног усавршавања наставника и у 2016. години. Настојаћемо да своје обуке прилагодимо потребама и интересовањима будућих учесника семинара, како бисмо помогли развијање вештина и компетенција наставника за коришћење Вики-платформе у настави и учењу. Атмосфера током семинара била је пријатна и подстицајна за рад, па смо сви напустили просторију са осмехом. Након семинара, од једне учеснице добили смо песму. После прегледа евалуација учесника, на којима смо одлично оцењени, задовољство је било још веће.

Најважнији задатак у праћењу даљег успеха семинара јесте укључивање и подршка учесника да примене научено у својој учионици. Са намером да им помогнемо у примени и подстакнемо да подрже и инспиришу једни друге, направили смо портал Семинари, где могу да нађу све потребне материјале, информације и размене искуства.

Слике са одржаних семинара могу се наћи на Остави. О семинарима се писало и на блогу Викимедије Србије и глобалном ЕДУ блогу.

Gallery

Вики-авантура[edit]

Циљеви

Главна идеја овог пројекта била је имплементација Вики авантуре у средњим школама како би се започео нови начин едукације средњошколаца у погледу уређивања Википедије. Главни циљеви су приближавање Википедије млађој публици на нов и интересантан начин, али и поређење резултата у односу на резултате добијене кроз стандардне радионице. Ово је реализоваo кроз неколико активности и то:

  • превођење Авантуре кроз Википедију на српски језик
  • техничка имплементација Авантуре кроз Википедију
  • промоција Авантуре кроз Википедију у већим градовима у Србији
  • радионице са средњошколцима у већим градовима у Србији
  • евалуација
  • анализа упоређивања
  • представљање резултата Заједници.

Активности

У периоду од јануара до марта 2015 одржан је један састанак на ком су разматрани трошкови и почетак реализације пројекта.

У периоду од априла до јуна 2015 започето је превођење Авантуре кроз Википедију на српски језик и састављање образаца за евалуацију.

У периоду од јуна до септембра 2015 завршен је највећи део превођења Авантуре кроз Википедију на српски језик.

У периоду од септембра до децембра 2015 завршен је сав превод Авантуре кроз Википедију, АКВ је у потпуности имплементирана и тестирана, одржане су три радионице (Кикинда, Београд, Ниш) кроз које је промовисана АКВ и урађено је упоређивање АКВ са регуларним Еду Вики приступом. Учесници су након радионице попунили упитник на основу ког је урађено истраживање.

Циљ овог пројекта, поред имплементације и промоције Вики Авантуре, била је и упоредна анализа традиционалног и новог приступа уређивању на радионицама у средњим школама. Према томе, састављене су идентичне евалуационе форме за ученике/це који су похађали обе врсте радионица. Оних који су прошли радионицу Вики Авантуре, а који су попунили евалуациону форму било је 27, а оних који су прошли кроз класичну радионицу 28. Упоређивањем одговора долазимо до следећих закључака:

Traditional approach
Wiki adventure approach

1. Колико си био мотивисан/а док си ово радио/ла? (1-5) Традиционални приступ: највише је било оних који су мотивисаност оценили са 3 (39,3%), док је максималну оцену (5) дало 21,4% испитаника/ца. Најмању оцену дало је 7,1% њих. Вики Авантура: највише је било оних који су мотивисаност оценили са 4 (55,6%), док је максималну оцену (5) дало 11,1% испитаника/ца. Најмању оцену није дао/ла ниједан испитаник/ца.

Према овоме можемо закључити да је постоји благи пораст мотивације за оне који су присуствовали радионици Вики Авантуре.

2. Колико ти је било забавно док си ово радио/ла? (1-5) Традиционални приступ: највише је било оних који су степен забаве оценили са 4 (42,9%), док је максималну оцену (5) дало 14,3% испитаника/ца. Најмању оцену дало је 3,6% њих. Вики Авантура: највише је било оних који су степен забаве оценили са 4 (44,4%), док је максималну оцену (5) дало 29,6% испитаника/ца. Најмању оцену није дао/ла ниједан испитаник/ца.

Према овоме можемо закључити да и у погледу оцене забавности радионице, Вики Авантура представља ону забавнију.

3. Оцени колико ти је било тешко да савладаш уређивање? (1-5) Традиционални приступ: највише је било оних који су оценили са 2 (42,9%), док је најнижу оцену (1) дало 32,1% испитаника/ца. Најтежу оцену (5) није дао нико. Вики Авантура: највише је било оних који су сматрали да им није тешко да савладају уређивање и који су дали оцену 1 (55,6%). Максималну оцену (5) нико није дао.

У погледу тежине савлађивања уређивања испоставља се да је ученицима/цама лакше при коришћењу Вики Авантуре у односу на класичан приступ.

4. Колико ти се допао начин обуке? (1-5) Традиционални приступ: највише је било оних који су на ово питање одговорили са 4 (46,4%), док је максималну оцену (5) дало 39,3% испитаника/ца. Најмању оцену није дао нико. Вики Авантура: највише је било оних који су на ово питање одговорили са 5 (48,1%). Најмању оцену није дао/ла ниједан испитаник/ца.

Према овоме можемо закључити да је Вики Авантура засигурно начин који се средњошколском узрасту више допада.

5. Колико ти се допала динамика радионице? (1-5) Традиционални приступ: највише је било оних који су динамичност оценили са 4 (60,7%), док је максималну оцену (5) дало 14,3% испитаника/ца. Најмању оцену нико није дао. Вики Авантура: највише је било оних који су динамичност оценили са 4 (48,1%), док је максималну оцену (5) дало 25,9% испитаника/ца. Најмању оцену није дао/ла ниједан испитаник/ца.

Када је реч о динамичности радионица, ситуација делује изједначена са благим назнакама да Вики Авантура нуди динамичнију атмосферу.

6. Шта ти је било најтеже да савладаш? (Да унесем текст; Да сам/а формулишем текст за унос; Да убацим везу; Да убацим слику; Да убацим референце)

И за један и за други приступ јасно је да је убацивање референци најтежи део посла, а затим формулација текста за унос. Када је реч о убацивању слика, они који су похађали Вики Авантуру навели су да им то није било проблем ни најмање. Уношење текста и везе такође показују врло високе сличности у оба приступа. Закључак је да приступи не мењају значајно слику онога што је почетницима/цама на Википедији најтеже да ураде.

7. Да ли би желео/ла да наставиш са оваквим радионицама? (Да; Не) Одговори указују на већу заинтересованост за радионице које су практиковале Вики Авантуру у односу на традиционалан приступ.

8. Да ли си чуо/ла за Википедију пре ове радионице? (Да; Не) Већи проценат учесника Авантуре кроз Википедију је чуо за Википедију пре саме радионице. Ова питања нису била релевантна у погледу анализе приступа уређивачким радионицама, али смо резултате користили при другим анализама у вези са видљивошћу Википедије и њеног начина функционисања у Србији међу средњошколским узрастом.

9. Да ли си и пре радионице знао/ла да Википедију можеш и ти да уређујеш? (Да; Не) 92,9% учесника је знало да могу уређивати Википедију. Ова питања нису била релевантна у погледу анализе приступа уређивачким радионицама, али смо резултате користили при другим анализама у вези са видљивошћу Википедије и њеног начина функционисања у Србији међу средњошколским узрастом.

10. Да ли планираш да наставиш да уређујеш Википедију и након ове радионице? (Да; Не) Одговор на ово питање указује на значајне разлике у погледу тога који приступ користити како би се деца мотивисала да наставе са уређивањем Википедије. Док су за традиционални приступ деца била пола-пола опредељена, приступ кроз Вики Авантуру јасно указује на већу мотивисаност за наставком уређивања.

11. Да ли ћеш препоручити уређивање Википедије другарима и другарицама који нису присуствовали радионици? (Да; Не) Овај одговор јасно указује на то да је приступ кроз Вики Авантуру више заинтересовао децу и мотивисао их да о радионици и уређивању Википедије препричавају и тиме мотивишу и своје вршњаке/киње.

12. Оцени колико ти је овај приступ у учењу уређивања Википедије био користан. (1-5) Традиционални приступ: највише је било оних који су оценили са 4 (50%), док најнижу оцену (1) нико није дао. Оцену 5 дало је њих 25%. Вики Авантура: највише је било оних који су оценили са 4 (51,9%), док најнижу оцену (1) нико није дао. Оцену 5 дало је њих 29,6%.

Одговори на ово питање указују на нијансирано боље резултате за Вики Авантуру у погледу корисности приступа за уређивање.

Сви резултати приказани су кроз графиконе за класични приступ и [commons:File:Викимедија упитник - авантура.png|Вики авантуру приступ]]. (енглеска верзија - класичан приступ, Вики авантура).

Шта је функсионисало, а шта није?

Иако је истраживање показало да се авантура више допала учесницима/цама радионица, она није погодна за рад са великим бројем учесника/ца који седе у истој просторији. Услед превеликог оптерећења саме странице Википедије, пошто сви учесници имају исту ИП адресу, приступ страници постаје онемогућен после одређеног броја унетих измена. Ово је онемогућило велики број учесника/ца да авантуру заврше на радионици, већ су настављали од куће.

Вики школа - наша школа[edit]

Циљеви Главни циљ пројекта био је унапређивање дигиталних компетенција наставника и ученика кроз оспособљавање за коришћење и креирање ресурса у оквиру Викимедијиних пројеката.

Специфични циљеви пројекта били су:

  1. допринос развoју слободног знања кроз увећање базе знања у оквиру Викимедијиних пројеката;
  2. развијање сарадничких, партнерских односа наставника и ученика кроз унапређивање комуникације у директном контакту и у онлајн окружењу;
  3. умрежавање наставника, ученика и школа Поморавља, Ресаве и Левча кроз сарадњу и комуникацију путем средстава ИКТ;
  4. развијање свести наставника основних школа о потреби сталног усавршавања личних и професионалних компетенција и целоживотног учења.
Планирано Остварено
50 наставника упознато са концептом Викимедије и обучено за укључивање у рад на Викимедијим пројектима на семинару стручног усавршавања 60
најмање 10 наставника и 20 ученика активно укључено у рад на Викимедијиним пројектима 11 координатора
38 наставника
22 ученика
најмање 10 школа са територије Поморавља, Ресаве и Левча представљено у оквиру Викимедијиних пројеката 11
најмање 50% чланова Друштва учитеља Јагодина упознато са резултатима пројекта представљеним на завршном сусрету 53% чланова ДУЈ и учесника из других школа је упознато са пројектом на неки начин (радионице, састанци, завршна манифестација)
објављено на Викимедијиној остави најмање 300 фотографија (школски објекти, културно-историјски споменици и друге знаменитости Поморавља, Ресаве и Левча) 234
написано или допуњено најмање 10 чланака на Википедији 11

Активности

Фото материјал прикупљен у оквриу пројекта
Фото материјал прикупљен у оквиру пројекта

У току пројекта реализоване су следеће активности:

одржан је информативни састанак у Јагодини коме је присуствовало 9 пријављених школских координатора, чланови пројектног тима и представници Дома средњих школа и Факултета педагошких наука у Јагодини,

  • договорена је сарадња на пројекту са представницима Дома ученика средњих школа у Јагодини и представницима Студентске организације Факултета педагошких наука у Јагодини,

одржан је консултативни састанак координатора школских тимова у Јагодини,

  • припремљени и реализовани семинари стручног усавршавања Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу у Јагодини (Рибару) и Свилајнцу,
  • у оквиру дела пројекта под називом Поморавље, Ресава и Левач у објективу објављене фотографије различитих објеката,
  • представници ВМРС су са вођама пројекта обавили консултације о организацији акредитоване трибине у Јагодини,
  • интензиван рад школских тимова на проналажењу извора и литературе за припрему чланака о школама, консултације у оквиру и између школских тимова,
  • припрема и предаја апликације за акредитацију стручног скупа,
  • одржана два састанака са циљем представљања пројекта у Дому ученика средњих школа у Јагодини,
  • одржано 7 радионица за координаторе и чланове школских тимова
  • објављене фотографије школских објеката,
  • написано и објављено 11 чланака о школама,
  • одржана завршна конференција пројекта.

Сви учесници пројекта се слажу у процени да је учешће у пројекту било драгоцено искуство. У оквиру интерних извештаја које су поднели координатори школских тимова садржани су утисци и коментари учесника на основу којих се може закључити да су овим пројектом унапредили знање, а са којим нису имали прилике раније да се сусретну. Сматрају да је добра страна овог пројекта што је одржив и што могу и након завршетка истог да наставе да уређују Википедију и праве чланке о различитим стварима. Мишљења су да су знања која су стекли врло корисна и употребљива не само у професионалној већ и у личној пракси.

Шта је функсионисало, а шта није?

У реализацији пројекта, као највећи изазови су се издвојили:

  • непостојање сталне интернет конекције у школама
  • велика разуђеност школа учесница у пројекту је отежавала сарадњу и размену искустава међу школским тимовима. Управо у најудаљенијим школама је било проблема са формирањем школских тимова (у Кушиљеву и Седлару нису формирани школски тимови), са прихватањем чланка од стране уредника (Ресавица), са објављивањем фотографија и брисањем делова чланка од стране уредника (Рековац).


Фото садржај[edit]

Фото- сафари[edit]

Wiki Expedition Serbia 6 and 7 map, 01.png

Циљеви

Фото сафари је пројекат који је актуелан већ неколико година. Циљ пројекта јесте повећање покривености фотографијама разних места у Србији. Међутим, поред генерисања великог броја фотографија, овакви подухвати су погодни за привлачење нових волонтера и децентрализацију активности ВМРС. На овај начин се добијају фотографије које се користе у Википедијиним чланцима, али се истовремено едукују нови људи о раду ВМРС.

Активности

У периоду јул - септембар одржана су два фото сафарија и то у околним селима Лесковца. У организацији експедиције учествовала су укупно три волонтера, која су имала подршку канцеларије у логистичком и финансијском смислу. Занимљиво је било ангажовање волонтера из овог места. Наиме, у експедицији је учествовао активни члан заједнице који је био део локалне Викиманије као и Вики експедиције Димитровград-Драгоман. Други члан био је члан тима који је добио микрогрант - Да би будућност знала ко смо, пођимо слободним знањем кроз прошлост.

Тема експедиција била су околна села Лесковца и све оно што је карактеристично у тим местима. Истих има 144 и кроз две експедиције покривено је 51. На Оставу је постављено 978 фотографија. Преглед фотографисаних села може се видети на слици, а број фотографија по селима као и села која нису имала фотографије, на овом линку.

Шта је функсионисало, а шта није?

Саме експедиције су успешно реализоване. Велики број фотографија је прикупљен. Волонтер из Лесковца је заинтересован и мотивисан да настави ове активности. Присутна је и искоришћеност фотографија у Вики чланцима, која има тенденцију да расте. Фото сафари је још једном потврдио да је веома занимљива активност, с обзиром на то да има и друштвену компоненту која се може добро искористити за едукацију нових чланова заједнице.

Било је проблема око логистике - конкретно када је превоз у питању. Недостатак пројекта јесте што је сама реализација без превозног средства и возача често онемогућена или отежана. У том смислу било је застоја када је проналажење превоза у питању, али је то успешно решено.

Вики воли Земљу[edit]

Циљеви Овај пројекат представља масовно прикупљање фотографија заштићених природних добара у Србији кроз добро познато такмичење. Поред прикупљања фото-материјала као главног циља, кроз такмичење се промовише рад организације и едукује јавност. Такмичење је одржано од 1. до 30. јуна. Очекиване мере успеха у годишњем плану биле су:

Планирано Остварено
2000 фотографија 831
50 учесника 51
3 изложбе 3
15 штампаних фотографија 20
3 институције које би уступиле простор 3
30 посетилаца на изложби 150
1 уређивачки маратон 1
2 фото-туре 1
медијска посећеност 144 познатих објава
  • Телевизија - 32
  • Радио - 11
  • Штампа - 4
  • Веб - 97

Активности

Такмичење Вики воли Земљу ове године одржано је од 1. до 30. јуна. Сарадња са Заводом за заштиту природе Србије се наставила - и ове године је обезбеђен ажуриран списак заштићених природних добара и одржан је уређивачки маратон у њиховим просторијама за чије су потребе обезбедили литературу. Пре самог почетка такмичења рад на пројекту захтевао је креирање потребних страница на Викимедијиној остави, ажурирање званичне интернет странице, одређивање награда, одређивање чланова жирија, ажурирање спискова заштићених природних добара, контактирање установа у којима би се одржале изложбе, писање најава, блог постова и одржавање профила на друштвеним мрежама. На пројекту су учествовала три волонтера у самој организацији пројекта и добијени резултат је 831 фотографија (искоришћеност на пројектима 32%) од стране 51 учесника. Викимедија Србије је у току трајања такмичења већ имала менаџера комуникација, па је покренула медијску кампању, која је резултирала са [[w:sr:Википедија:Односи са јавношћу|12 гостовања у радио и ТВ емисијама], а 21 медиј је пренео вест о почетку такмичења. Уговорена су медијска спонзорства за две телевизије и два портала. Најава је постављена на блогу Викимедије Србије, сајту Викимедије Србије и сајту Вики воли земљу. Постављен је site-notice на Википедији, вест је подељена на Фејсбук страницама (Вики воли земљу, Википедија на српском језику, Викимедија Србије, Фем Вики), направљен је и фејсбук догађај. И поред ових најава ВМРС је примила бројна питања у вези са постављањем фотографија и обележавањем истих. Комуникација са учесницима и обука постављања фотографија (онлајн) били су главни изазови. Како би учесницима приступ био олакшан, креирано је упутство за правилно постављање и обележавање фотографија. У циљу анимирања заједнице и укључења што већег броја учесника, организован је и [[w:sr:Википедија:Уживо/понедељак и уторак, 22. и 23. јун 2015.|фото-википедитон у Заводу за заштиту природе Србије] , дводневни догађај који се састојао од фото-туре по Београду и постављања фотографија и уређивања чланака на тему заштићених природних добара. Догађај је најављен на блогу, Тргу, сајту, мејлинг листи, фејсбуку. Резултати су били следећи:

По завршетку такмичења остварена је сарадња са Туристичком организацијом Србије и потписан споразум. ТОС је ВМРС видела као доброг партнера и радо уступила простор за изложбу, која је отворена 29. јула 2015. године и трајала је седам дана. Пре изложбе израђени су и промо материјали (календари, цегери, каталог) који су подељени победницима, члановима жирија, медијима, партнерима и посетиоцима на самом отварању. Такође, обављене су све логистичке ствари (поставка изложбе, наручивање кетеринга, допремање награда). Најава за отварање изложбе је, поред класичних медија, подељена и кроз све комуникационе канале ВМРС: блог, Трг, мејлинг листу, друштвене мреже и сајт ВМРС. На изложби је организована конференција за штампу на којој су се обратили Весна Раца-Радисављевић, помоћник директора ТОС-а, Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе, Филип Маљковић, председник ВМРС и Ивана Гусларевић, менаџер комуникација ВМРС. Конференцију је испратило 20 новинара, а вест о проглашењу победника у медијима је пренета више од 130 пута (детаљније можете видети у медијском извештају). Медијима је нарочито занимљиво било што победник није присуствовао изложби и нисмо успели да дођемо у контакт са њим/њом иако је то покушано на више начина. Тако је након изложбе освануо наслов Потера за победником. Првонаграђени се јавио Викимедији Србије тек у децембру и том приликом је са њим извршен договор о додели награде. Поред прве три награде, на изложби су додељене и похвале учесницима такмичења.

Убрзо након проглашења победника и седмодневне изложбе у ТОС-у уследило је и отварање изложбе на познатом интернационалном џез фестивалу у Нишу - Нишвилу. Организатори Нишвила подржали су Вики воли Земљу такмичење кроз постављање победничких фотографија на једном од уметничких атељеа на фестивалу. И за ову прилику, важнији национални и локални медији пренели су саопштење за јавност, написана је и подељена вест, као и Фејсбук догађај. Уочи отварања изложбе, Ивана Гусларевић представила је ВМРС на конференцији за медије којој је присуствовао велики број новинара. Такође је најавила изложбу у телефонским укључењима у националне радио станице, као и на локалној нишкој телевизији. Изложба је посећена и од стране представника Викимедије Србије који су у истом периоду организовали тимбилдинг у Нишу. За обе изложбе штампани су плакати и подељени су промо материјали.

При крају године, обновљена је сарадња са Музејем рударства и металургије у Бору. Ова институција уступила је галерију за одржавање Вики воли Земљу изложбе. Музеј у оквиру својих активности има и филмске вечери па је сама изложба употпуњена пројекцијом слободног документарног филма “Нови талас у СФРЈ као друштвени покрет”, који је резултат истоименог пројекта (погледати секцију Микрогрантови). Посетиоци су били врло заинтересовани за причу о слободном знању и за поновно организовање радионице уређивања Википедије, каква је одржана почетком 2015. године у овој институцији. Многи су се распитивали о почетку такмичења следеће године. Локални медији су такође извештавали о овом догађају.

Шта је функсионисало, а шта није?

Планирање и реализација изложби су ишли по плану. ТОС, организатори Нишвила и представници Музеја рударства и металургије Бор показали су се као поуздани партнери. Изложбе су биле добро медијски пропраћене, што је омогућило и већу видљивост Викимедије Србије.

Изложба у Нишу није била посећена колико изложбе у Београду и Бору. На самом отварању присуствовали су већином новинари. На ово је највише утицала удаљеност изложбе. Нишка тврђава је прилично велика, па је за оног ко не познаје терен, било мало теже наћи саму поставку.

Викикоптер[edit]

У првој половини године започето је склапање Викикоптера. Пројекат није био успешан у 2014. години и имао је одређених застоја због наручивања делова и царињења опреме. У 2015. години, главни изазов за његов успешан наставак био је недостатак волонтера који би се бавили техничким стварима и састављањем квадрикоптера. Прва фаза склапања коптера одрађена је у Хаклабу и документација се налази у овој категорији. Недостатак људских ресурса који би могли технички да подрже овај пројекат и склопе Викикопрет довео је до неуспеха истог.

Вики фото-школа у Петници[edit]

Циљеви

Silikatna bašta - gvožđe - 001.jpg

Истраживачка станица Петница (ИСП) је самостална и независна организација која се бави развојем научне културе, научне писмености, образовања и културе. Током године, организација организује разне радионице и обуке које привлаче велики број средњошколаца. Полазници ових радионица имају развијену свест о волонтирању, с обзиром на то да радионице похађају добровољно, најчешће уз котизацију. ВМРС је увидела да ова циљна група може знатно да допринесе Вики-пројектима и да би значајно било организовање Вики-активности (попут Вики-школе) и промовисање пројеката ВМРС. Идеја фото-школе била је да сваки учесник успешно изврши одабир лиценце и постављање бар једног квалитетног садржаја на Оставу и да употреби тај садржај на неком другом Викимедијином пројекту. Под садржајем се подразумева фотографија (карактеристичног дела или завршетка експеримента), или серија фотографија/снимак тока експеримента.

Квантитативне метрике

Планирано Остварено
најмање 15 фотографија (видео материјала) постављених на Оставу 66
најмање 2 учесника који ће наставити са попуњавањем Оставе слободним садржајем 1

Квалитативне метрике

Планирано Остварено
квалитет материјала квалитет садржаја је висок, мерен Оставиним алатом FastCCI и анализом фотографија на самој Фото школи од стране професионалних фотографа
evaluation of participants У евалуационој анкети 100% испитаника-учесника пројекта је изјавило да им је концепт слободних лиценци јаснији, ~88% испитаника је оценило радионице високо корисним са аспекта учења фотографских основа (кадрирања, подешавања отвора бленде, осетљивости и фокусирања). Свима су експерименти и фотографисање експеримената били интересантни и сви испитаници су изразили жељу за учешћем у сличним пројектима. Сви учесници који су платили котизацију изјавили су да им висина котизације није била висока.

Једна учесница је била веома активна по завршетку фото радионице узимањем учешћа у пројекту/такмичењу Вики воли земљу.

Kristalizacija.jpg

Активности Вођа пројекта је већ годинама активан у Петници па је то било значајно код најаве оваквог догађаја. Најпре су осмишљени позив и пријавни формулар за учешће у пројекту Вики фото-школа у Петници, након чега је конкурс био званично отворен. Крајем маја одржане су радионице и предавања у оквиру Фото-школе, у Истраживачкој станици Петница која је подразумевала тродневне радионице, сесије фотографисања и предавања о Викимедији Србије и постављање материјала. Након тога је одрађена евалуација пројекта од стране учесника. По завршетку пројекта, написан је и блог пост у сарадњи Иване Маџаревић и Марије Круз и објављен је у секцији What I Learned.

Шта је функционисало, а шта није? Цела радионица у хемијској лабораторији била је занимљива. Експерименти су привукли сву пажњу учесника и самим тим дуготрајне приче о кадрирању и постављању и подешавању фото опреме нису биле тешке ни досадне. Сви осмишљени експерименти су изведени и фотографисани/документовани. Сва планирана предавања су успешно завршена и лепо оцењена. Једина ствар која није у потпуности извршена је мотивација учесника за континуираним радом на Викимедијиним пројектима (Остава, Википедија...).

Запис - Свето дрво[edit]

Таковски грм - један од Записа у Србији
Везићево - један од Записа у Србији

Циљеви

Циљ пројекта је стварање репрезентативног фото-материјала о записима који ће послужити као основа за њихов упис на Листу нематеријалног културног наслеђа Србије, а касније и Унеска. Запис је дрво које представља светињу за село на чијем подручју се налази. Дрво постаје запис чином освештења, при чему се у његову кору урезује крст. Кроз овај пројекат трајно ће се очувати сећање на света места српског народа. Пројектом се подиже свест о правилном очувању и неговању најстарије народне традиције.

Планирано Остварено
300 фотографисаних записа 450
фотографија на Викимедијиној остави 2961
Списак записа у Србији као основа за базу Списак записа у Србији на Википедији
  • Број теренских дана укупно - 59
  • Пређено km - превозом укупно - 4399
  • Пређено km - ходом/бициклом укупно - 480
  • Број записа за које су одређене локације укупно - 467
  • Број посета насељима укупно - 201

Активности

Главне активности на овом пројекту подразумевале су прикупљање података о бившим и садашњим записима (локације, фотографије и видео снимци из прошлости или насталих у току пројекта, опште стање записа, казивања и друга сведочанства из народа, музеја, библиотека и медија, остали елементи о којима се накнадно установи потреба евидентирања...), теренске фото-изласке, а затим обрађивање података и постављање фотографија на Викимедијину оставу. Током године чланци на Википедији о записима или села у којима се иста налазе су илустовани прикупљеним фотографијама. Креиран је Списак записа у Србији са фотографијам, наведеним окрузима и гео координатама. Започето је креирање прве мапе са ГИС могућностима - ESRI - GeoApps.

Координатор пројекта поднео је годишњи пројекат за 2016. годину, који је прихваћен и у моменту када је извештај писан, активности на истом су увелико почеле.

Шта је функционисало, а шта не?

Планирано je фотографисање 300 записа, a постигнуто преко 450, чиме је циљ премашен. Креирана је страница на Википедији Списак записа у Србији, што чини почетну тачку за прављење озбиљније базе записа у Србији.

Проблеми

  • Због спорог интернета постављене су фотографије за само 267 од 467 записа. Увођењем бољег интернета и набавком бржег рачунара, од фебруара ће овај заостатак бити надокнађен.
  • Није довршена категоризација на Остави и Википедији
  • Видео снимци нису обрађени нити постављени
  • Нису израђене мапе
  • Велики број успутних фотографија није систематизован, а самим тим ни постављен

Откривање Пештера[edit]

Тура у марту
Тура у јуну
Кањон реке Увац

Циљеви

Главни циљеви пројекта су истраживање и документовање посебних и специфичних географских и природних карактеристика Пештерске висоравни у југозападној Србији, укључујући етнографске, друштвено-социјалне карактеристике и активности мултиетничног становништва.

Током петнаестодневног систематског и методолошки уједначеног истраживања, у периоду јануар-август 2015. очекивани крајњи резултати су:

  • обезбеђење нових 5.000-6.000 тематски категоризованих фотографија, са потпуним скупом дефинисаних, релевантних мета атрибута (мета тагова);
  • допуна постојећих чланака о насељима и географским одредницама Пештерске вироравни новим, релевантним фотографијама;
  • до 2.000 датотека за пројекте Викимедије (Вики воли Земљу, Вики воли споменике и сличне);
  • до 2.000 фотографија, којима се илуструју екстремне зимске временске прилике на Пештеру;
  • до 2.000 фотографија, којима се илуструју летња и зимска станишта на Пештеру.

Активности

Посећена су следећа насеља и делови Пештера:

Време Место Километража
16.03.2015. Медаре, Зајечиће, Крће, Врсенице, Кијевци, Читлук, Цетановиће, Расно, Тузиње, Карајукића Бунари, Угао, Карајукића Бунари, Биоц, Буђево, Раждагиња, Зајечиће, Гиљева, Медаре, Сјеница 60 km
17.03.2015. Меандри Вапе, Градац, извор Вапе, Штаваљ, Брњица, Гољски пут, Шарски крш, Дуга Пољана, Пештер, Дражевиће, Камешница, Пештерско поље, Расно, Тудиње, Карајукића Бунари, Буђево, планина Диљева, Буђево, Сјеница 85 km
18.03.2015. Врела, извор Грабовице, Ски центар Жари, Пријесек, Тријебине, Пријеворац, Крајиновиће, Вишњева, Баре, Височка, Манастир Куманица, Врдничка Ланишта, Захумско, Баре, Осјеченик, Сјеница 75 km
19.03.2015. Ски центер Жари, Врела, извор Грабовице, Сјеница 21 km
21.03.2015. Сјеница и околина 10 km
15.03 - 21.03.2015. Путовање до Сјенице и назад: Београд – Смедерево - Чачак – Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница 674 km
15.06 - 20.06.2015. Путовање до Сјенице и назад: Београд –Чачак – Пожега – Ариље – Ивањица – Сјеница 624 km
16.06.2015. Сјеница – Штаваљ – Дуга Пољана – Нови Пазар – Тутин – Рибариће – језеро Газиводе – Карајукића Бунари – Пискавица - Сјеница 252 km
17.06.2015. Сјеница – Медаре – Зајечиће – Крће – Врсенице – Кијевци – Читлук – Цветановиће – Расно – Тузиње - Карајукића Бунари - Угао – Карајукића Бунари – Биоц – Раждагиња - Зајечиће – Гиљева – Медаре – Сјеница 87 km
18.06.2015. Сјеница – Доња Вапа – Сјеница – Горња Вапа 24 km
19.06.2015. Сјеница – Штаваљ – Дуга Пољана – Нови Пазар 112

Искуства, утисци и фотографије, снимљене током обилазака, потврдили су претпоставку да је Пештер простор изузетних природних карактеристика, настањен изразито гостопримљивим становништвом. Између осталог, занимљиво је било зими посетити Карајукића Бунаре, где је 1986. године забележена најнижа икада измерена температура на Пештерској висоравни и Србији: -39,4º.

Током реализације пројекта остварена је изузетна сарадња са Туристичком организацијом Сјенице и са Општином Сјенице.

Метеоролошки услови током матовског обиласка били су савршени: много снега и сунца. Иако је путовање било отежано, услови за фотографисање су били идеални. Јунски обилазак био је одлична прилика да се документује Пештер у време најлепше вегетације. Међутим, током боравка и рада тима, неколико дана је падала киша или је било облачно, па је било какво фотографисање било немогуће.

Кретање и снимање појединих насеља (на пример: Доња и Горња Вапа) било је изузетно ризично због заосталих касетних мина. Имајући у виду да је територија Пештера изузетно велика (од Ибарске магистрале, до Барске пруге) и да само општина Сјеница обухвата 101 насеље, расположиви буџет је далеко мањи од неопходног. Сви чланови тима су уложили максимум воље и жеље да се обиђе што је могуће већи део територије и да се вредности Пештера представе на најбољи могући начин.

Шта је функционисало, а шта није?

Снимљене фотографије представљају вредну колекцију, каква до сада није постојала, како у погледу свеобухватности мотива, тако и у погледу делова Пештера, који нису никада до сада документовани.

Урађен је мањи број фотографија у односу на планирани број. Разлог су временски услови, који су били током боравка у летњем периоду.


ГЛАМ[edit]

Отворени вики пројекат ГЛАМ Србије (Open Wiki GLAM of Serbia), познат и као Вики ГЛАМ или ГЛАМ вики, намењен je институцијама културе (музејима, библиотекама, галеријама, архивима и сл.) са жељом да се развије двосмерна сарадња у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на Интернету. Пројекат подржава ГЛАМ и друге институције које желе да сарађују са Википедијом и њеним осталим сестринском пројектима у креирању отвореног и слободног садржаја. Викимедија Србије је у мају месецу ангажовала менаџера комуникација на пола радног времена, који се, поред комуницирања, бави и успостављањем сарадње са институцијама културе које су спремне да отворе своје архиве и фондове и начине их приступачним целом свету.

Циљеви Главни циљеви ГЛАМ пројекта су ангажовање Википедијанца стажисте у некој од ГЛАМ институција, као и остваривање двосмерне сарадње са институцијама кулутуре у циљу ослобађања фотографија и других садржаја. Акценат је стављен на проналажење поузданих партнера, одрживој сарадњи и едукацији јавности кроз повећање броја партнера. Један од важних циљева је и ангажовање Википедијанца стажисте у некој од ГЛАМ институција.

Википедијанац стажиста[edit]

Прва радионица у Ботаничкој башти Јевремовац

Програм стажирања представља један од Викимедијиних пројеката. Википедијанац стажиста се бира из редова искусних Википедијанаца/Викимедијанаца и њихова улога је посредовање између ГЛАМ институција (галерије, библиотеке, архиви, музеји и друге институције од јавног значаја) и огранака Викимедије. Овај Википедијанац има прилику да подстакне институцију на сарадњу и пружи адекватну обуку у погледу уређивања Википедије, слободних лиценци и сл. Модели сарадња су различити и најчешће се прилагођавају институцијама. Први Википедијанац стажиста у Србији обављао је праксу у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. У 2015. години Википедијанац стажиста је током новембра и децембра стажирао у Ботаничкој башти Јевремовац, споменику природе и културе, која чини, заједно са Институтом за ботанику, наставну јединицу Биолошког факултета у Београду.

Циљеви

  • обогатити Викимедијину оставу фото садржајем биљних врста из Ботаничке баште
  • стварање слободног садржаја на Википедији на српском језику
  • едукација јавности кроз обуке студената
Планирано Остварено
6000 фотографија (3 фотографије од сваке врсте):
  • између 1000 и 2000 врста биљака у Стакленику
  • 300 дрвећа
  • око 400 зељастих врста
1098
искоришћеност 20% 61
20 чланака на Википедији 20 (чланци се могу видети на страни пројекта)
2 радионице 3

Активности О програму Википедијанац стажиста и његовом ангажовању у некој о ГЛАМ институција разговарало се са неколико представника институција: Музејем историје Југославије, Историјским архивом Београда и Историјским архивом Панчева. Поједине институције нису у могућности да спроведу овај пројекат због непостојања ресурса (чак и канцеларијске опреме), а пре свега особа које би упућивале у посао и омогућавале стажисти грађу за дигитализацију.

Ботаничка башта Јевремовац је била спремна да се укључи у овај пројекат, те је студенткиња биологије Марија Гајић била ангажована као Википедијанац стажиста током новембра и децембра на фотографисању биљних врста и постављала их на Оставу. Прикупљено је 1098 фотографија и одржане су три радионице уређивања Википедије на којима је написано 13 чланака, а допуњено седам. Иначе, ово је први пут од оснивања Ботаничке баште да су пописане све биљне врсте које се узгајају на том простору.

Резултати

Gallery

Сарадња са ГЛАМ институцијама[edit]

У оквиру ГЛАМ активности успостављени су иницијални контакти са институцијама културе са којима би могла да буде остварена двосмерна и дугорочна сарадња: позориштима, галеријама, музејима, архивима и библиотекама. Контактирано је 14 позоришта, 40 галерија, два архива, један музеј и једна библиотека. Одржано је десетак састанака са представницима тих институција, којима је представљен концепт слободног садржаја, представљања културног наслеђа на интернету и предности сарадње са Викимедијом.

Наведене институције су делимично отворене за сарадњу. У већини случајева изражавају велику заинтересованост за промоцију њиховог рада на Википедији, али уколико то подразумева да запослени и волонтери Викимедије Србије пишу чланке на тражене теме. Када је о ослобађању садржаја реч, позоришта су изразила највеће интересовање за постављање материјала на Оставу и током јануара месеца су финализовани преговори са два позоришта. Заједнички проблем код свих институција је недостатак људских ресурса, тј. особа које би биле ангажоване на прикупљању материјала, као и пописивању мета података неопходних за потписивање дозволе.

Једна од институција са којом је остварена сарадња је Библиотека града Београда. У овој установи организован је уређивачки маратон, где је написано шест нових и допуњено седам чланака. Такође, Библиотека града Београда се укључила у пројекат Вики воли галерије, те њихов фотограф тренутно фотографише вредне слике у власништву Библиотеке, које ће бити постављене на Оставу.

Уређивачки маратони[edit]

Уређивачки маратин у салону Ото Бихаљи-Мерин

Уређивачки маратони су догађаји који имају више циљних група. Најпре су то представници ГЛАМ институција са којима можемо да направимо први корак ка остваривању дугорочне сарадње а затим су то учесници. Учесници су, у зависности од теме маратона и институције у којој се организује, често студенти, средњошколци али и запослени у ГЛАМ установи. У 2015. години смо почели да комбинујемо догађаје. Тако смо спајали фото-туре са уређивачким маратонима и на истим су постављане слике на Оставу, а затим и у сам чланак. Тако смо добијали квалитетније чланке и задовољније учеснике. Поред уређивања Википедије, имали су времена да сазнају нешто више о репозиторијуму слободних датотека које могу искористити у будућем раду. Атмосфера у којој смо држали радионице и предавања на уређивачким маратонима је увек била позитивна и радна. Учесници су након сваког маратона попуњавали евалуацију по којој можемо закључити да су заинтересовани за поновно организовање радионица или сличних активности. Неки од учесника су учествовали на другим пројектима ВМРС, као што је Вики воли земљу и Вики лајв конференција. Музеј рударства и металургије у Бору нам је понудио уступање простора за једну од изложби Вики воли Земљу.

Занимљиво је да смо у Музеју рударства и металургије у Бору организовали и догађај “Иза сцене”, где су сви учесници имали прилику да направе фото туру по депоима у којима се налазе ликовне, археолошке и етнолошке збирке музеја, које иначе нису отворене за јавност. Догађај је и медијски пропраћен (вест 1, вест 2).

Уређивачки маратони поред добијања квалитетног садржаја на Википедији, носе са собом и привлачење нових волонтера и добијање нових партнера. Сви уређивачки маратони најављени су на блогу (Музеј рударства и металургије у Бору, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Завод за заштиту природе Србије), мејлинг листи, фејбуку (Музеј рударства и металургије у Бору, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Завод за заштиту природе Србије), Тргу. Такође су креиране странице на Википедији са програмом, темама и учесницима (Музеј рударства и металургије у Бору, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Завод за заштиту природе Србије).

Уређивачки маратон у Музеју рударства и металургије

Иако тежимо да делујемо проактивно и истражујемо које су установе заинтересоване за сарадњу, приметили смо да су много бољи резултати добијени ако би институција пришла нама са предлозима за заједнички пројекат/активност.

Главни изазови били су:

  • упознавање са CC лиценцама и објашњење о условима коришћења
  • добијање сагласности о ослобађању датотека такође је знало да одузме доста времена
  • на уређивачким маратонима је присутан велики број нових уређивача, па је некад потребно додатно преправљати чланке како исти не би били обрисани
  • интернет је у неким ситуацијама представљао проблем нарочито код постављања већег броја фотографија (резултат фото-туре) па је тешко одржати мотивацију учесника да остале фотографије поставе од куће

QR Кодови[edit]

Историјско одељење

За поставку QR кодова глобалне метрике нису најбоље за представљење пројекта, па ћемо ове активности оценити кроз друге критеријуме. Прва поставка била је у фебруару ове године. Завод за заштиту природе Србије је током прошле године организовао фото-конкурс на тему Природа Србије сваког месеца. Проглашавали су победнике на крају сваког месеца а за 2015. годину су планиране путујуће изложбе кроз Србију. За потребе ових изложби, волонтери ВМРС и запослени креирали су 32 нова чланка и на фотографијама је постављено 80 QR кодова. У креирању чланака учествовало је 6 волонтера. Како је све изгледало може се видети на сајту Завода за заштиту природе Србије.


Друга поставка била је производ наставка сарадње са организацијом 3225 из Ивањице који организују Ноћ музеја у овом граду. Ове године тема Ноћи музеја је била Знамените личности из Ивањице. Двоје волонтера радило је на креирању 11 чланака. На изложби је постављено 20 QR кодова.

Ослобођен садржај[edit]

У табели се налази приказ институција, број ослобођених фотографија као и њихова искоришћеност на Вики пројектима. Народна библиотека Србије је помогла у комуникацији са наведеним библиотекама и тако још једном помогла пројектима Викимедије Србије. Са представницима музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини ступили смо у контакт приликом организовања уређивачког маратона у Салону Ото Бихаљи-Мерин.

Институција Број фотографија Линк ка категорији на Остави Искоришћеност на Вики пројектима
Библиотека у Крушевцу 4 Category:Library Kruševac Искоришћеност на Вики пројектима
Библиотека Србољуб Матић - Мало Црниће 5 Category:Library Srboljub Mitić - Malo Crniće Искоришћеност на Вики пројектима
Народна библиотека у Јагодини 4 Category:National Library in Jagodina Искоришћеност на Вики пројектима
Библиотека Душан Матић, Ћуприја 5 Category:Public Library Dušan Matić, Ćuprija Искоришћеност на Вики пројектима
Народна библиотека Србије 145 Category:National Library of Serbia /
Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини 75 Category:Edit-a-thon in Museum of Naive and Marginal Art, Serbia Искоришћеност на Вики пројектима

Дигитални Београд[edit]

Циљеви Дигитални Београд је наставак пројекта из претходних година. Главни циљ јесте обележавање београдских споменика културе QRпедијиним QR кодовима. Ово је пројекат у који је Викимедија Србије била укључена као подршка ФОН-у и Заводу за заштиту споменика културе. Кроз постављање кодова повећава се посећеност Википедије, видљивост Викимедије Србије и добијају се значајни партнери.

Активности Током године одржано је више заједничких састанака и договорена динамика рада и задаци учесника, одржана је обука студената ФОН-а, који би радили уносе. ФОН, Завод за заштиту споменика културе Београда и Викимедија Србије потписали су уговор о техничкој сарадњи. У уговору су дефинисане обавезе сваке уговорне стране: Завод за заштиту споменика културе Београда обезбеђује текстуални материјал са референцама; Студенти Факултета организационих наука пролазе обуку коју организује Викимедија Србије и постављају чланке на Википедију; Викимедија Србије организује обуку и пружа подршку студентима ФОН-а и запосленима Завода. Крајем године одржана је обука запосленима Завода, тако да и они могу бити укључени у пројекат. Град Београд је подржао пројекат кроз обезбеђивање средстава за превођење текстова о споменицима културе и за израду табли са информацијама и кодовима. Студенти су током године радили на постављању чланака на српском, али и разним другим језицима (немачки, шпански, француски, руски и сл.) Поред свих застоја и препрека, изабрано је 20 споменика културе о којима су написани чланци на Википедији на више језика. Промоција догађаја је планирана за децембар 2015, али је због бољег одзива одложена за почетак 2016. године. Табле су у тренутку када је писан извештај постављене са логотипима партнера који су учествовали у пројекту. Ово је веома значајан корак за Викимедију Србије, имајући у виду битне партнере и њихово препознавање значаја пројекта. Знаменита места у Београду на којима се налазе табле са QR кодовима омогућиће да што већи број људи види и посети неке од Википедијиних страница.

Шта је функционисало, а шта није? Поред свих проблема и застоја, пројекат се приводи крају и табле се успешно постављају. У оквиру овог пројекта више пута је долазило до застоја и препрека. Ови изазови су били присутни и претходних година. Уз разговоре и едукацију су проблеми успешно решени. Неки од таквих су били проблем са отвореним приступом и могућношћу да свако може да уређује чланке на Википедији, пролонгирање достављања превода текстова о споменицима, неенциклопедијски текстови који су врло брзо брисани са Википедије.


Вики-библиотекар[edit]

Циљеви Циљеви пројекта су информисање и обука библиотекара као и темељно упознавање учесника са пројектима Викимедије Србије и идејом слободног знања. Библиотекари се у оквиру пројекта Вики-библиотекар припремају за учествовање у догађајима које организује Викимедија Србије, уређују и постављају нове чланке и фотографије на Википедији односно Викимедијиној остави, едукују се о заштити ауторских права и Creative Commons лиценацама. Ово ће довести до привлачења и умрежавања библиотека и других институција културе који ће кроз Викимедијине пројекте повећати квалитет и квантитет чланака на Википедији.

Планирано Остварено
Остваривање сарадње са најмање 5 градова у Србији и најмање 10 институција Остварена је сарадња са 11 градова у Србији и 38 институција (17 високошколских библиотека, 9 јавних библиотека, Географским факултетом Универзитета у Београду, 9 установа културе, једним архивом (Архив Србије) и Савезом извиђача Србије)
Организација 5 - 8 трочасовних предавања у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и другим културно-образовним институцијама у Србији о Викимедији Србије и Википедији, као и о уређивању чланака на Википедији Одржано је 9 предавања од планираних за заинтересоване библиотекаре у Београду, Новом Саду, Бањи Врујци и Ужицу
Организација 5 - 8 шесточасовних радионица у електронским учионицама (до 12 полазника по радионици) у Универзитетској библиотеци и другим установама ван Београда које поседују техничку опрему и приступ интернету Одржано је 6 шесточасовних радионица
Организација 2 - 4 уређивачка маратона као помоћ заинтересованим колегама за постављање садржаја на Википедију Одржана су 3 уређивачка маратона: Уређивачки маратон „Отворена наука“, Уређивачки маратон „Јован Цвијић : 150 година од рођења“, Уређивачки маратон: „Библиотекари заједно на Википедији“. На првом маратону је написано (и допуњено) 10 чланака, на другом маратону је креирано и допуњено 18 чланака, а на трећем маратону 50 чланака. Тај повећан број написаних чланака показује да су библиотекари научили да раде и желе да допринесу квалитету Википедије на српском језику. Прва два Вики-маратона су имала значајне теме и то је и у медијима било пропраћено јер Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ има сарадњу са РТС каналом

Активности

Радионица у Ужицу
Вики-библиотекар у Бањи Врујци

Број бајтова на завршетку пројекта у 2015. години говори да су креирани или допуњени чланци изузетно детаљни. Библиотекари имају увид у многобројне изворе информација (класичне каталоге сопствених библиотека, е-каталоге, е-изворе информација у отвореном приступу, комерцијалне е-изворе) тако да многи чланци садрже већи број референци, библиографије, литературу, као и спољашње везе. Организовање додатних радионица је изузетно охрабрујуће утицало на библиотекаре да науче како да постављају референце, литературу и линкове до квалитетних садржаја везаних за теме у чланцима.

Одржанo je 7 додатних радионица за колеге који су већ прошли основни ниво обуке за уређење чланака на Википедији. На додатним обукама присуствовали су библиотекари из Ужица и Новог Сада као и из других библиотека из Београда. Постављене су изузетне фотографије из фонда Народне библиотеке Ужице, које су дале посебан допринос и квалитет чланцима на Википедији.

Публикација Судска медицина за правнике је дигитализована је и постављена на Оставу. Дело је штампано као рукопис у литографској техници.

Дисеминација пројекта

Реализатори су били изузетно активни у дисеминацији пројекта.

  • У априлу је представљен пројекат на семинару Усклађивање потреба и могућности у савременом библиотекарству, Требиње, 16-17. април 2015. године. Семинар је организовало Библиотекарско друштво Републике Српске. Више о темама скупа може да се погледа на линку Стручни скуп, Требиње. Представљен је рад Александра Поповић, Оја Кринуловић и Ђорђе Стакић:ЗНАЧАЈ БИБЛИОТЕКА И ВИКИПЕДИЈЕ У ШИРЕЊУ ОБРАЗОВАЊА пред више од 100 присутних библиотекара из Републике Српске и Републике Србије.
  • Публикован је рад Оја Кринуловић, Миле Стијеповић, Ђорђе Стакић : Библиотечки допринос српској Википедији у часопису Глас библиотеке, година 2015, број 21, стр: 21-28, издавач Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак.
  • 25. и 26. септембра Александра Поповић и Милица Шевкушић су присуствовале међународној научној конференцији Дигитална хуманистика у Београду коју је организовао Филолошки факултет Универзитета у Београду. Александра Поповић, Милица Шевкушић и Ђорђе Стакић су излагали рад на тему Библиотеке и Википедија заједно на вебу: слободно знање за све. Одштампан је сажетак у књизи сажетака, а комплетан рад ће бити одштампан у 2016. години за следећу конференцију у септембру месецу 2016. године.
  • 10. и 11. децембра Александра Поповић, Оја Кринуловић и Ђорђе Стакић учествовали су са радом Наука отвара своја врата Википедији: релевантне информације на длану на конференцији Услуга по мери корисника 21. века: употреба ИКТ у библиотекама која је одржана у Библиотеци града Београда. Програм конференције са презентацијама и комплетним текстом може да се погледа на овом линку. У плану је и објављивање електронског зборника током 2016. године.

Током реализације пројекта су и сами чланови тима учили да постављају садржаје на Википедији. Требало је више времена да се савлада рад на креирању нових чланака, допуни постојећих, постављању слика на Викимедијину оставу под адекватном CC лиценцом. Било је доста неспоразума око фотографија на Википедији због неискуства тима који је реализовао пројекат. Показало се да су додатне радионице неопходне како би се колеге охрабриле да постављају нове садржаје на Википедију. Тек на додатним радионицама су полазници научили убацивање шаблон кутија, разлику између референци и литературе, убацивање слика у текст или шаблон. Највише проблема је било око постављања фотографија на Викимедијину оставу. Потребно је да се направе и кратки туторијали за сваки сегмент уређивања вики-текста. Током реализације пројекта су мењана предавања и прилагођавана полазницима, мењана су и вежбања у песку, а остављано је више времена да се уређује и пише текст на Википедији.

Добијен је акредитован семинар Вики-библиотекар код Народне библиотеке Србије за 2016. годину. Заинтересованост библиотекара за пројекат у 2016. години је велика, иако су резултати акредитованих семинара код Народне библиотеке Србије тек објављени.


Такмичења на Википедији[edit]

Биографије
Географске теме
Написани и допуњени чланци на такмичењима на Википедији у 2015. години

Циљеви Такмичења на Википедији су добар начин да се мотивише заједница, било да су у питању искусни Википедијанци или нови волонтери. Број учесника зависи од тема које је понекад тешко одредити али и довољно интересантних награда. У годишњем плану пројектовани циљеви били су: минимум 300 креираних чланака, минимум 150 допуњених чланака, минимум 15 укључених чланова заједнице. У 2015. години организована су три такмичења са 565 креираних и допуњених чланака и преко 50 чланова заједнице.

Активности Такмичење ЦЕЕ Пролеће није пробудило превелико интересовање међу заједницом (иако је најављено на блогу, мејлинг листи, Тргу и друштвеним мрежама) па је резултирало са нешто мањим бројем чланака него што је очекивано (79). Евиденција чланака и учесника може се видети на овој страни. Такође је направљена страна пројекта на Википедији и на Мети. Иако је ЦЕЕ Пролеће 2015 имало слабији резултат него што се очекивало, Викимедија Србије је задовољна сарадњом држава Централне и Источне Европе које су имале заједнички циљ јачања веза између земаља у региону. Представници ВМРС су присуствовали скајп састанку, одржано је неколико припремних састанака и кренуло се у реализацију пројекта. Одабрани су чланови жирија, од којих неки нису били укључени у пројекте ВМРС, али су били искусни Википедијанци. Жири је био веома расположен за сарадњу и били су веома ефективни. Такође су расположени за учествовање у будућим пројектима. Победник такмичења је био један од стипендиста на WikiLive конференцији, који је након конференције наставио активно да уређује Википедију. Сматрамо да је Вики-камп у Македонији занимљив начин да се задрже активни уредници, као и да се чланови заједнице упознају са другим огранцима и укључе у пројекте ВМРС. По завршетку такмичења објављен је блог пост са победницима.

Резултати се могу видети на линковима: резултати у Србији, резултати на глобалном нивоу.

Такмичење у писању биографија је трајало је од 9. септембра до 9. октобра. Пре самог такмичења извршене су припремне активности:

  • направљена је страна на Википедији
  • креиран је списак предлога за писање нових и допуњавање постојећих страница
  • изабрани су чланови жирија из редова искусних Википедијанаца
  • одабране су адекватне награде за победнике
  • објављен је блог пост и подељен је са заједницом на Тргу, мејлинг листи, друштвеним мрежама (направљен је и Фејсбук догађај)

Метрике показују да су на овом такмичењу превладали нови чланци у односу на допуњене. Од укупно 291 чланка, чак 247 чланака до тада није постојало. Такмичење је имало добар одзив и резултирало је са бољим резултатом него што је постигнуто на ЦЕЕ Пролеће пројекту. Овоме у прилог иде одабир уједно конкретне и специфичне теме.

Такмичење у част Јована Цвијића је почело симболично 11. октобра, на дан рођења Јована Цвијића и трајало је месец дана. Пре такмичења одрађене су припремне активности:

  • направљена је страна на Википедији
  • креиран је списак предлога за писање нових и допуњавање постојећих страница
  • изабрани су чланови жирија из редова искусних Википедијанаца и са Географског факултета
  • одабране су адекватне награде за победнике
  • објављен је блог пост и подељен је са заједницом на Тргу, мејлинг листи, друштвеним мрежама (направљен је и Фејсбук догађај)

Јован Цвијић је био српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (сада Српска академија наука и уметности), професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Такмичење је организовано у сарадњи са Географским факултетом у Београду и Универзитетском библиотеком “Светозар Марковић”, поводом обележавања 150 година од рођена Јована Цвијића. Асистенти Географског факултета су учествовали у жирирању чланака.

Први пут је уведен нов начин бодовања који смо преузели од Викимедијанаца из Украјине. Чланови жирија су оцењивали сваки чланак понаособ бодовима од 0 до 2, а затим су оцену множили са бројем бајтова новог или допуњеног чланка.

Изазови Дешавало се да чланови заједнице нису пријатељски настројени када су такмичења у питању. Сматрамо да је ову баријеру могуће превазићи кроз њихово укључивање било у такмичење или неке друге активности. Сам одзив је био добар као и резултати такмичења.

Само жирирање чланака је промењено. У претходним такмичењима, чланци су оцењивани оценом од 1 до 10. Заједница је често негодовала због оваквог начина бодовања, који може довести до већег броја мањих чланака и неправедне победе учесника који више раде на квантитету него на квалитету. Уведен је систем по коме се чланци оцењују оценама од 0 до 2, а добијена оцена се множи са бројем додатих бајтова. Предности оваквог начина јесу што се добијају квалитетнији чланци и меримо уједно и број бајтова. Чланови жирија нису одушевљени оваквим начином оцењивања. Тешко је доделити оцену кад је опсег овако мали.

Изазови су настали код планирања и почетка реализације другог по реду такмичења. Због пролонгирања комуникације са Музејом афричке уметности и на крају одустајања од ове сарадње, такмичење је померено за 9. септембар. Ово је подразумевало мањи временски размак између два такмичења што је утицало на промоцију другог такмичења.

Вики-речник[edit]

1001ar logo.jpg

Циљеви

Викиречник је пројекат који има за циљ проширење бројности и квалитета фонда речи разних језика на Викиречнику на српском језику. Поред овог циља, ради се и на ширењу мреже студената и осталих волонтера који имају добру вољу да раде и развијају онлајн слободне речнике.

Први пројекат, 1001 арапска реч, покренут је 2013. године, а 2014. су се прикључили студенти са Филолошког факултета и то са следећих катедри: норвешки, шведски, кинески, украјински и словачки језик. Сви пројекти су имали за циљ обогаћивање речника, едукацију и привлачења нових волонтера.

Активности

Први семестар У првој половини године у складу са годишњим планом, достигнут је циљ од 1000 нових чланака на Викиречнику на српском језику. У договору са менторима и студентима, волонтери Викимедије Србије (чланови тима 1001 арапска реч) одржали су уводна предавања на факултету, као и обуке уређивања Викиречника у канцеларији Викимедије Србије, а остале радионице студенти су одржавали током својих редовних предавања на факултету. По потреби су организоване радионице за сва додатна питања, на којима су студентима даване повратне информације, сугестије и коментари од стране искуснијих уређивача Викиречника. У сваком тренутку је студентима била на располагању контакт-особа за недоумице и додатна питања. Радионице тима “1001 арапска реч” су се редовно одржавале у канцеларијама Викимедије Србије.

Други семестар Активности на пројекту Викиречник, као и на свим пројектима који имају додира са образовним институцијама између осталог, биле су смањене или их није било преко лета. Овај период није погодан за комуникацију како са студентима тако и са професорима и асистентима.

У септембру су асистенти контактирани у вези са наставком активности у овој и следећој години. Одазвали су се асистенти са катедри за словачки, украјински и кинески. Ради бољег разумевања рада на Викиречнику и бољег квалитета уноса, са студентима је одржано више радионица у кацеларији Викимедије Србије. Радионице су помогле студентима да лакше савладају уређивање Викиречника и тако допринесу пројекту. Активности су се наставиле почетком 2016. године. За комуникацију је коришћена Trello апликација, те су студенти увек имали брзу повратну информацију у вези са чланком на коме раде.

Шта је функционисало, а шта није?

Увидели смо да је ситуација код нових речника била нешто боља у погледу ефективности углавном због имплементације пројекта Викиречник у курс, чиме су студенти имали прилику да прикупе додатне поене за полагање испита. Мотивација учесника којима активности на Викиречнику нису оцењиване била је нешто нижа, али су они показали иницијативу да продуже пројекат како би достигли исти ниво као и остали речници.


Регионална сарадња[edit]

Радионице у Вишеграду[edit]

Радионица уређивања Википедије у Вишеграду

Активности на овом пољу почеле су још 2014. године, када је одржано неколико састанака (офлајн и онлајн) представника ВМРС и заинтересованих волонтера из Републике Српске. Првобитна идеја била је пружање подршке волонтерима из Републике Српске у циљу покретања нових пројеката и формирање заједнице која би учествовала у овим активностима, а касније и оснивање корисничке групе/огранка. Предавање и радионица су одржани у Вишеграду у јануару 2015. године и резултати су приказани у табели са глобалним метрикама. Радионица је искоришћена за промоцију пројеката ВМРС, обуку уређивања Википедије и фото-туру. Том приликом одржали смо састанак са вођама пројекта Ширење идеје Викимедије у Републици Српској и упознали их са волонтерима из Вишеграда. Ове активности су биле плодоносне, па су волонтери у Републици Српској организовали још једну радионицу и поднели су пројекат Трагом душе за добијање гранта, али у овим активностима представници ВМРС нису учествовали. Такође су организоване додатне радионице којима су се прикључили локални Википедијанци.

Ширење идеје Викимедије у Републици Српској[edit]

Циљеви Основни циљ пројекта био је упознавање студената и професора у Републици Српској са слободним лиценцама и Викимедијиним пројектима, као и са идејама једнаког приступа знању. Планирано је одржавање радионица/предавања у 4 регионална центра у Републици Српској у циљу повећања видљивости организације. Осим тога, циљ је био испипати пулс младих Републике Српске у четири главна центра РС, како би се евенутално успоставила мрежа активиста који би једног дана чинили језгро самосталног огранка Викимедије Републике Српске. Критеријуми који су коришћени при оцењивању успешности реализације циљева су били број заинтересованих, ниво активности током радионица као и комуникација након завршетка радионице.

Активности Када су у питању остварени резултати, онда се може истаћи да је „пулс“ заинтересованости био на релативно високом нивоу. Број полазника је варирао између 10 и 20, што је сасвим задовољавајући ниво. Осим тога, потребно је истаћи да је промотивни материјал због техничких проблема послат тек током треће радионице, што је свакако могло утицати на ниво заинтересованости. Осим тога, током самих радионица, увек је постојала група полазника који су били више заинтересовани од осталих. Евиденција се водила на Вики страни.

У периоду април – јун 2015. године организоване су четири радионице у главним центрима Републике Српске и то следећим редоследом:

  • Источно Сарајево.
  • Бања Лука
  • Требиње
  • Бијељина

Радионице су биле структуисане у два дела. У првом делу су презентовани досадашњи пројекти Викимедије Србије, у оквиру којих је и промоција рада организације у Републици Српској. Други део радионица био је посвећен практичном раду. Наиме, полазници су упознати са уређивањем текстова и фотографија за објављивање на Википедији.

Треба истаћи како се на радионици у Бања Луци предавачима придружио Википедијанац Саша Станивук (иначе учесник на Вики конференцији), који је са полазницима поделио своја искуства рада на уређивању текстова на Википедији. Ово је заправо показатељ да су радионице имале смисла, с обзиром да су учесници током радионица имали прилику упознати Википедијанце и створити јачу мрежу која би могла бити од користи у будућности.

Што се тиче учешћа на пројекту Ширење идеје Викимедије у Републици Српској, активности су биле и више него успешне. Наиме, у пројекат су се укључиле високошколске установе у четири главна центра у Републици Српској, што свакако представља значајан корак у повећању видљивости и прихватању нових пројеката Викимедије Србије. Високошколске установе свакако представљају врло пожељног партнера у пројектима који подразумевају промоцију знања, а што је заправо суштина активности Викмедије Србије – учинити знање бесплатно и доступно свима. Осим тога, сматрамо да је промоција имала смисла и у погледу стварања мреже нових Викимедијанаца који би могли у будућности организовати сличне пројекте самостално.


Шта је функционисало, а шта није? У суштини је све функционисало онако како је и замишљено. Ипак највећи проблем су представљали факултети који нису имали довољно рачунарске опреме. У тим ситуацијама сви полазници нису били у могућности да самостално објављују текстове, већ је то рађено у групама коришћењем два-три приватна лаптопа.

Вики-камп[edit]

Циљеви

Први Вики-камп одржан је 2014. године у сарадњи са Викимедијом Мађарске. Ово је добар подстицај за заједницу имајући у виду да се интегришу онлајн и офлајн активности. Чланови заједнице упознају чланове других огранака, њихове пројекте, али и доприносе Вики пројектима (Википедији и Викимедијиној Остави пре свега) током Вики-кампа. Заједница постаје јача и учесници настављају да уређују Википедију или учествују у другим Викимедијиним пројектима.

Циљеви Вики-кампа ове године били су:

  • успостављање сарадње између Викимедије Србије и корисничке групе Викимедијанаца из Бугарске
  • планирање заједничких акција у будућности и анимирање заједнице
  • обогаћивање Вики пројеката слободним садржајем
Планирано Остварено
15-20 учесника из Србије и из Бугарске (укупно) 15
2 уређивачка маратона 2
2 фото-туре 2
најмање 30 чланака (нових и допуњених, укупно) 25
најмање 200 фотографија (постављених на Оставу, категоризованих и искоришћених у чланцима на Википедији) 843


Активности

Учесници Вики експедиције Димитровргад - Драгоман 2015
Учесници Вики експедиције Димитровргад - Драгоман 2015
Учесници Вики експедиције Димитровргад - Драгоман 2015

Припремне активности Идеја о Вики експедицији Викимедијанаца из Србије и Бугарске први пут је поменута на Викиманији у Мексико Ситију. Тада је то само била идеја двоје ентузијаста, али је након тога врло врзо спроведена у дело. Први кораци су били прављење нацрта плана, програма и осмишљавање буџета. Одлучено је да се експедиција одржи на потезу Димитровград - Драгоман, с обзиром на то да та област није покривена фотографијама. За саму организацију кампа било је потребно резервисати смештај, осмислити план, планирати храну и освежење за учеснике. Када је програм у питању главна замисао је била да се део у Србији фокусира на ГЛАМ, а део у Бугарској на фото садржаје. Организатори из Србије контактирали су ГЛАМ институције у Димитровграду и то Народну библиотеку у Димитровграду која има музејску збирку и Градску галерију како би обезбедили водиче и осигурали да институције у то време раде. Организатори из Бугарске контактирали су представнике центра за очување мочвара у Драгоману и репродукцију корњача.

Након осмишљавања програма, креирана је страна догађаја на Мети и Википедији. Предложени су и чланци за допуну/писање. Викимедија Србије објавила је позив за доделу стипендија за учеснике Вики експедиције. Позив је послат на мејлинг листу, сајт ВМРС, друштвене мреже, Трг. Направљен је и Фејсбук догађај. У самој најави послат је и формулар за пријаву. ВМРС добила је 10 пријава. На самом кампу учествовало је девет учесника из Србије, за које је обезбеђен промо материјал и мајице.

Активности на самом догађају

  • Први дан учесници Вики експедиције су се окупили у Пироту и обишли Пиротску тврђаву. Затим су кренули у Димитровград где су посетили Народну библиотеку Детко Петков и музејску збирку, Градску галерију и цркву Пресвете Богородице. Након ових фото-тура, уследио је уређивачки маратон, али због лошег интернета није било добрих услова за уређивање и нарочито постављање слика на Оставу. И поред лоших услова, чланци су уређивани касније те вечери. Фотографије се могу наћи на овом линку.
  • Други дан је одвојен за одлазак у Драгоман и обилазак града (зграда општине, црква, школа), обилазак Центра за очување мочвара и репродукцију корњача и одлазак на Чепан планину. По повратку у Димитровград слике су се постављале и чланци уређивали колико су услови дозвољавали. Сви чланци се могу наћи на овом линку, а фотографије у овој категорији на Остави.
  • Трећи дан је трајао нешто краће због повратка кућама. Учесници су обишли манастир Поганово и клисуру реке Јерме, а неки и манастир Суково. Фотографије се могу наћи на овом линку. На крају експедиције учесници су резимирали цео програм, изнели лоше и добре стране и могућности побољшања. Поделом сертификата завршена је Вики експедиција Димитровград - Драгоман.

Активности после догађаја Након догађаја, свим учесницима послата је евалуациона форма (одговори) и објављен је блог пост на evaluation form has been sent to the participants and blog post is published on блогу Викимедије Србије.

Шта је функсионисало, а шта није?

Група је била веома мотивисана да фотографише, уређује чланке, размењује искуства. Сама тура је била веома интересантна и учесници су имали прилике да науче нешто ново, обиђу институције, посете изложбе и манастире. Учесници су након експедиције попунили евалуације, по којима се може видети да је задовољство на високом нивоу, али да свакако имам простора за побољшање програма и активности.

Највећи проблем представљао је интернет. У хотелу није било могуће одржати класичан Вики маратон, али то није спречило учеснике да напишу нове чланке и поставе фотографије по повратку кућама.

Програм кампа се више пута мењао али су разлози били оправдани. Замишљено је да камп буде конципиран као и прошле године: један дан у Србији, наредна два у Бугарској. Први проблем био је у отказивању смештаја од стране хотела у Бугарској (стални гости су продужили боравак за један дан). Тада је решено да се програм не мења већ само место спавања. Дакле, нови план је подразумевао две ноћи у Димитровграду, са два одласка до Драгомана. Како је задржавање на граници било дуже од очекиваног, одлучено је да се наредног дана не одлази у Драгоман већ да се посети клисура Јерме и манастир Поганово. Закључено је и да је боља опција да се камп организује у већим градовима где постоји могућност да се након отказивања смештаја, релативно брзо нађе други.

Gallery

Подршка заједници[edit]

Анимирање заједнице[edit]

10. рођендан Викимедије Србије
10. рођендан Викимедије Србије
10. рођендан Викимедије Србије

Циљеви

Анимирање заједнице не представља стандардан пројекат већ се састоји из скупа активности који имају за циљ јачање комуникације у ужој и широј заједници Википедијанаца, на другим Викимедијиним пројектима али и у ширем Викимедијином покрету. Један од циљева је и информисање јавности о дешавањима у Викимедијином покрету кроз писање и превођење блог постова као и објављивање истих на друштвеним мрежама. У ове активности спада и учествовање на локалним и интернационалним конференцијама. Средства се користе и за покривање трошкова чланова заједнице који нису из Београда, а имају жељу да учествују у догађајима (конференцијама, уређивачким маратонима, фото-турама, радионицама и сл.). Планирано је писање 50 блог постова, неколико десетина нових чланака на сајтовима као и 200 постова на друштвеним мрежама као и анимирање најмање 10 нових волонтера. Кроз радионице и предавања промовисаће се рад Викимедије Србије и постојећи пројекти. Заједница ће путем блог постова, сајтова, мејлинг листе и друштвених мрежа бити обавештена о активностима како би свако могао да се прикључи и учествује на истим.


Активности

1) Волонтерски сервис Почетком године остварена је сарадња са Волонтерским сервисом Србије. На званичној страници Младих истраживача Србије (чији је сектор Волонтерски сервис) објављен је позив за волонтирање. Добили смо преко 50 пријава током првих 6 месеци и неки од пријављених долазили су на редован састанак четвртком (Вики-четвртак). Волонтери су ангажовани на Образовном програму, организацији локалне конференције, али и на другим активностима (уређивачким маратонима, радионицама).

У првој половини године, доста је пажње посвећено локализацији брошура и штампању промо материјала. Брошуре су најпре преведене, прошле су кроз неколико провера а затим је уследило дизајнирање и слање на штампу. Све брошуре су постављене у овој категорији, што је било врло корисно уколико приликом радионица нисмо имали штампан материјал. Материјал је постављен на стране везане за образовни програм, али је слат преко мејла кад је за то било потребе. Поред брошура набавили смо и цегере, беџеве, нотесе, роковнике, хемијске и сл. Материјали су послати свим вођама пројеката како би их користили приликом промоције ВМРС и радионица.

У месецу септембру организован је Месец Офпедије који је обухватао 3 тематска окупљања. Објављен је блог пост и направљена је страна на Википедији као и фејсбук догађај. Вест је подељена на мејлинг листи, сајту и Тргу. Поред тога, лично су позивани најактивнији Википедијанци да присуствују догађајима. Теме су биле следеће: Како да нам Википедија буде пријатније место за боравак?, Еду екстензија и Пројекти Викимедије Србије. Окупљања су одржана у канцеларији Викимедије Србије, али одзив заједнице није био задовољавајући, иако су чланови позивани лично или преко странице за разговор.

Планирано остварено
50 блог постова 51
200 205 постова на профилу Викимедије Србије (1334 лајкова), 261 на профилу Википедије на српском (1178 лајкова), 18 догађаја
10 aктивних волонтера 15 волонтера је било активно на разним пројектима Викимедије Србије

2) Остали резултати

  • 7 организованих догађаја - окупљања заједнице (окупљање 1, окупљање 2, окупљање пред WikiLive конференцију, окупљање 4, 3 окупљања у оквиру Месеца Офпедије). Направљени су и фејсбук догађаји (1, 2, 3, 4) и најаве на блогу (1, 3, 5), сајту, Тргу, мејлинг листи. Такође смо све најаве постављали у оквиру дешавања на сајту.
  • Викимедија Србије је контактирана од стране Open Education Working Group из Македоније, који су покренули серију постова о слободним образовним ресурсима у разним земљама. Ивана Маџаревић и Ранка Станковић (са којом је раније остварена сарадња у оквиру образовног пројекта на Рударско-геолошком факултету) су написале блог пост о образовним ресурсима и пројектима Викимедије Србије. Блог пост је доступан на овој адреси.

3) Прослава 10 година Викимедије Србије Викимедија Србије је у 2015. години прославила 10 година постојања у Старит центру. Старит је још један од партнера који се радо одазвао сарадњи и уступио простор за прославу јубилеја. Због природе њиховог деловања, расположени су за даљу сарадњу и организовање разних активности у сарадњи са Викимедијом Србије. Саме припреме подразумевале су разне активности:

  • У сарадњи са Стартит-ом обезбеђен је простор за прославу.
  • Догађај је медијски промовисан (блог пост, фб догађај, саопштење за јавност, ФБ кампања).
  • Направљен је промо видео у сарадњи са Образовном ТВ у коме су приказани интервјуи са оснивачима ВМРС и дугогодишњим Википедијанцима и исти је приказан на догађају. Образовна ТВ је још један од партнера који су помогли догађај кроз снимање и монтирање видеа.
  • Википедијанка из Кикинде направила је промо видео са ученицима основне школе који су давали занимљиве одговоре у вези са Википедијом
  • Креиран је и публикован буклет 10 година Викимедије Србије који је доступан на Остави. У буклету су представљени дугогодишњи резултати рада Викимедије Србије, шта је све до сада рађено и који су будући циљеви.
  • Направљене су 3Д споменице које су заједно са захвалницима подељене најактивнијим Википедијанцима на самој прослави.
  • Захвалнице су додељене партнерима.
  • На прослави је емитована и порука Џимија Вејлса у којој честита рођендан ВМРС

Догађај је био веома посећен. Међу присутнима били су ту Википедијанци, Викимедијанци, ГЛАМ и Еду партнери. О настанку и развоју удружења на конференцији за медије говорили су председник Викимедије Србије Филип Маљковић, као и оснивачи и чланови Управног и Академског одбора Милош Ранчић, Ђорђе Стакић, Горан Обрадовић и Јелена Продановић. Све слике се могу видети у овој категорији.

4) Википедијанац године Викимедија Србије се укључила у гласање за Википедијанца године и у сарадњи са Народном библиотеком Србије и Библиотеком града Београда доделила добитнику годишње чланство у ове две институције.

5) Учешће на догађајима Викимедија Србије је имала представнике на интернационалним конференцијама и састанцима - GLAM Coordinators meeting, Wikimedia Conference 2015, Wikimania 2015, CEE Meeting. Након сваке конференције, представници су писали извештаје о темама које су покривене програмом, о другим огранцима и њиховим пројектима. Исти су представљени заједници путем мејлинг листе. Конференције су искоришћене да се представи рад ВМРС па су на тај начин промовисани пројекти и друге активности.

WikiLive 2015[edit]

WikiLive - Дан 1
WikiLive - Дан 1
WikiLive - Никола Смоленски
WikiLive - групна фотографија

Циљеви

Локална Викиманија или WikiLive 2015 замишљена је као окупљање Википедијанаца и њихово међусобно упознавање. Конференција је планирана највише због потребе да се заједница више активира али и упозна са Викимедијиним пројектима како би се прикључила у реализацији истих. Организовање ове конференције имало је за циљ јачање капацитета Викимедије Србије. Планирано је да буде одржана у Београду као дводневни догађај са најмање 30 учесника, од којих ће 20 учесника имати покривене путне трошкове и смештај. Током ова два дана, у плану је било да се програм састоји од најмање 10 презентација (о Викимедијиним пројектима као и занимљивостима на Википедији на српском језику) како Викимедијанаца/Википедијанаца из Србије али и говорника из другог огранка или локалних партнера.

Активности

Почетак организације конференције започео је окупљањем организационог тима. Најпре је објављен позив за волонтирање у сарадњи са Волонтерским сервисом и пријављени су се поделили у неколико тимова (програм тим, тим за логистику, промо тим и тим за комуникацију са учесницима). У организацији је учествовало око 10 волонтера. Програм тим је приликом креирања програма догађаја комуницирао са заједницом како би увидео које су теме наинтересантије за Википедијанце. Направљена је страна на Википедији и на сајту ВМРС на којима су благовремено биле постављане нове информације у вези са програмом и дешавањима. Покривено је 15 тема. Предавачи су били искусни Википедијанци из Србије, али смо имали и госта предавача из Македоније (Кирил Симеоновски). Подршку пројекту пружио је Студентски културни центар, који је уступио простор за одржавање конференције. Имајући у виду да многи Википедијанци нису из Београда, а ВМРС кроз своје активности подстиче децентрализацију, расписали смо позив за доделу стипендија за учешће на конференцији. Од 29 пријављених, 18 је добило стипендију (стипендисти су били из Србије, Републике Српске и Македоније) која је покривала трошкове смештаја, пута и хране у току конференције. Такође смо поставили и форму за регистровање и имали 45 регистрованих. Најава је постављена на сајт ВМРС, блог, Трг, друштвене мреже и мејлинг листу. Око 10 медија је пренело вест о почетку Вики конференције (Belgradian, РТС, UrbanBug, РТВ и сл.) а имали смо и радио и ТВ гостовања.

Конференција је протекла у најбољем реду. Логистички је све ишло по плану. Искористили смо ову прилику и да организујемо окупљање заједнице пре самог почетка WikiLive-a. Окупљање је организовано у канцеларији ВМРС када смо учесницима поделили промо материјал који је креиран специјално за конференцију (цегери, нотеси, промо материјали и брошуре). Неки од учесника су већ уређивали Википедију док су се неки заинтересовали за пројекте али нису били уредници. Због тога је програм био прилагођен тако да је имао сесије у вези са уређивањем Википедије, пројектима ВМРС, али и оне које су се тицале ботова, Викидате, слободних лиценци и сл. (цео програм доступан је на овој адреси). И поред предавања која су била веома жива и интерактивна, са честим укључивањем публике, предвиђено време је испоштовано. На крају програма учесници су добили сертификате и попунили су евалуацију. Резултати евалуације говоре нам да су учесници веома задовољни, да имају жељу да учествују поново на оваквом догађају као и да имају идеје за пројекте у њиховој средини. Предложили су да у програм укључимо више дискусија, радионица које би оставиле простора за изношење нових идеја и постављање питања. Закључак је да би конференцију свакако требало организовати и 2016. године. Један од учесника је изразио жељу да исприча своје предлоге и савете како да се чланци о медицини пишу што квалитетније. Уступљено му је око 15 минута за излагање. Један од учесника се након конференције прикључио пројекту у Републици Српској, један је победио на такмичењу и учествовао на Вики кампу, а изразио је жељу да учествује на еду пројектима у његовој средини у којој се реализује један од микрогрантова (Да би будућност знала ко смо, пођимо слободним знањем кроз прошлост).

Након конференције написан је извештај који је подељен са заједницом на блогу, Тргу, мејлинг листи и друштвеним мрежама. Слике и презентације са конференције се могу наћи овде.

Шта је функционисало, а шта није? Када је конференција у питању увек постоје неки изазови са којима се суочавамо. У овом случају некад је то била недовољна активност и респонзивност нових волонтера који су били у организационом тиму. Такође, због администрације смо имали проблема са рефундирањем путних трошкова учесника који нису из Србије.

Creative Commons[edit]

Циљеви

Првобитни циљ пројекта Creative Commons било је превођење Creative Commons 4.0 и Creative Commons Zero лиценци на српски језик. Кроз успостављање јавног процеса, планирали смо да анимирамо волонтере ради превода, који би касније заједница Creative Commons усвојила током 2015. године. Такође, под овај пројекат се убраја и стално одржавање CC веб сајта, које се сматра целогодишњим процесом. Превођење лиценци се састоји из самог превођења, излагањe превода на јавној дискусији, учешће на њој, и као резултат, објављивање нових лиценци на нашем веб сајту и њихова интеграција у Вики-пројекте.


Активности

Активности у оквиру овог програма нису испуниле све очекиване циљевe.

  • у оквиру WikiLive конференције, одржано је предавање о Creative Commons лиценцама;
  • крајем новембра у Политици је одржан краћи семинар и том приликом су се уредници и новинари упознали са CC страндардима;
  • континуирано одржавање и унапређење правне и техничке инфраструктуре CC Србије;
  • ажурирање правних, едукативних и инфо података о отвореним садржајима, активностима CC Србије и међународној реформи ауторског права;
  • стална правна асистенција у вези са коришћењем CC садржаја у различитим областима;
  • представљање CC пројекта у оквиру прославе јубилеја ВМРС.

Микрогрантови[edit]

Микрогрантови представљају начин да се заједница заинтересује, али и да се анимирају нови људи са свежим идејама које ће можда прерасти касније у пројекат за годишњи план. Кроз нови циклус финансирања пројеката који подржавају идеје Викимедијиног покрета желели смо да мотивишемо ентузијасте сличних идеја, али и успоставимо сарадњу у будућности. Конкурс је замишљен као инкубатор добрих идеја и посвећен је мањим пројектима (горња граница је 500 евра по пројекту), који могу бити преточени у дугорочне пројекте са већим обимом финансирања.

Ове године објављен је почетком марта објављен позив за подношење пројеката. На нашу адресу стигло је чак 27 предлога од којих је прихваћено 4. Са предлагачима су потписани уговори, а пројекти су реализовани у периоду од јуна до децембра 2015. Неке од предлога смо подржали и придружили нашим регуларним активностима.

Нови талас[edit]

Премијера филма
Премијера филма

Циљеви

Пројекат обухвата увећања садржаја на Википедији и Викимедијиној остави о музичком правцу Нови талас путем садржаја из релевантних књига, сајтова, часописа као и видео материјала израђеног током реализације пројекта.

Крајњи циљ пројекта био је допуњавање старог и креирање новог садржаја на ову тему као и омогућавање његове доступности најширој популацији што доприноси повећању и промоцији слободног знања.

Активности

Планирани период реализације пројекта био је од јуна до октобра 2015. године. Током ових месеци, вођа пројекта је контактирао представнике музичког правца Нови талас и обавио интервјуе са њима (Срђан Гојковић Гиле, Мишко Плави, Момчило Рајин, Зоран Рајин). Након обављених интервјуа, извршено је монтирање документарног филма Нови талас у СФРЈ као друштвени покрет који је постављен на Оставу.

У децембру 2015. године организована је премијера филма у простору који је уступио Студентски културни центар (СКЦ), иначе место у коме су одржани бројни концерти новоталасних група. Сама тема је привукла велики број гледалаца као и медија. Након пројекције филма, уследио је панел са говорницима. Публици су подељени флајери са линком до Оставе и други промо материјали.

Планирано Остварено
Минимум 1 чланак на Википедији о музичком правцу Нови талас 1
Минимум 5 ослобођених фотографија /
Монтирани материјал-минимум један видео клип од 15 минута као допуна чланка на Википедији о музичком правцу Нови талас 1 h 50 min
Немонтирани материјал-минимум 30 минута /
Минимум 5 релавантних писаних извора (књиге, интернет сајтови, часописи) за допуну чланка на Википедији 2
Минимум 100 учесника трибине везане за промоцију теме и пројекта 100

Шта је функционисало, а шта није?

Циљеви су делимично остварени. Слободан документарни филм је направљен и постављен на Оставу. Премијера је успешно организована и изведена у СКЦ-у.

Само прикупљање материјала и монтирање је ишло спорије. Фотографије нису постављене. Музичари су били вољни да ослободе њихове фотографије, али нису могли да пронађу аутора истих. Писање чланака је каснило највероватније из недовољне мотивисаности волонтера.


Вики биодиверзитет[edit]

Apfelbeckia insculpta

Циљеви

Пројекат Вики биодиверзитет је наставак прошлогодишњег истоименог микропројекта, који за основни циљ има геореференцирано фотографисање флоре и фауне јужне и југоисточне Србије, предела са изразито великим биодиверзитетом, и постављање фотографија на Оставу.

Примарне животињске групе које су сакупљане и фотографисане су ситни сисари и ларве водених бескичмењака, а од флоре и фунгије првенствено су фотографисане најзначајније биљке и гљиве у екосистемима. Додатни циљеви пројекта су и фотографисање: а) екосистема; б) насеља; ц) рељефа; д) природних и културних добара у општинама Трговиште, Бабушница и Димитровград.

Планирано Остварено
број фотографија постављених на Остави већи од 500 559
број фотографија употребљених на осталим Викимедијиним пројектима већи од 20 87
број нових чланака на некој Википедији већи од 10 203 (Wiki species)

Активности

Извршена су два теренска рада почетком октобра. Један је обухватио станишта Старе планине и Бесне Кобиле, док је други обухватио део слива реке Пчиње на територији Србије. Прикупљен број фотографија и искоришћеност су премашили планиране циљеве.

Шта је фукционисало, а шта није?

Временски услови су као и претходне године у истом периоду били углавном неповољни за фотографисање природе (кишовито и тмурно време).


Кургани Србије[edit]

Статус кургана у Србији
Статус кургана у Србији (шематски приказ)

Циљеви

Циљ пројекта је био да се започне рад на документовању података о запостављеним археолошким и културно-историсјким непокретним добрима - курганима, гробним хумкама из прастарог периода, који брзо пропадају, а државни органи немају капацитета да се баве њиховом заштитом. Представљањем информација о курганима путем Википедије чинило се идеалним. Према званичним подацима их на територији Србије има око 600 евидентираних, али се сматра да је стваран број кургана знатно већи од тога. За циљ је био постављен следећи број слика: 150-300 (апсолутни минимум 150), а чланака 50.

Активности

Временски оквир: јун - децембар: обилазак терена, утврђивање стања, прикупљање фото-материјала и постављање истог на Викимедијину Оставу, писање чланака на Википедији

Рад на терену је започет у виду посете локалитетима да се покуша са идентификацијом стварних гробних хумки и да се оне овековече путем што квалитетнијих фотографија. На самој Википедији то је остварено путем тематске странице на Остави, а започети су и чланци са описима појединих хумки у Википедији на српском језику.

Од планираних терена остварено је око 50, с тим да су неке локације посећене и више пута. Доста времена одузело је прављење шаблона без којег би чланци изгледали неозбиљно и неусклађени са Википедијом. Направљен је списак кургана у Србији као основа за рад. Сваки курган добио је кодни број који изгледа овако: три прва слова означавају подручје где се хумка налази (нпр. БАЧ=Бачка) и три броја која служе као идентификација. Овај код приспаја се свакој фотографији и ГПС координати да не би дошло до мешања или губљења података. Покушано је са више техника организовања ових података, али је као за најбољу одабрана Остава, као јавни вид складиштења, а уједно и презентовања. Тако је настао велик извор података и слика који могу у сваком моменту да се искористе за едукативне сврхе. Циљ је да се постепено што више од тог материјала обелодани путем Википедије. Поред свих активности на самом пројекту рађено је и на унапређењу низа других чланака и категорија од којих су неки били од важности за тему пројекта, директно или индиректно (биографије, историја, локалитети, заштита споменика културе и делова природе).

Метрика покривености током досадашње фазе пројекта прелиминарно износи око 25% планиране територије од оне коју треба покрити (места где је потребно отићи да би се конкретно утврдио статус тих хумки које се тамо потенцијално или чињенично налазе).

Шта је функционисало, а шта није?

У старту веома тешко је ишло учење писања чланака у форми која одговара Википедији. Кургани су специфична тема која се није аутоматски уклапала у систем. Врло често су чланци били изложени брзом брисању што је утицало на мотивацију волонтера. Мало корисника је спремно за конкретне кораке помоћи, пре ће да врше ситне козметичке измене. Али су неки ипак бар послали део литературе коју су имали на располагању. То је отприлике 10% помоћи, док брисање садржаја и фрустрације које то прате одузимају отприлике исто толико (енергије и елана).

Да би будућност знала ко смо, пођимо слободним знањем кроз прошлост[edit]

Циљеви Циљ пројекта „Да би будућност знала ко смо пођи слободним знањем кроз прошлост“ је прикупљање, ажурирање и објављивање новог садржаја о културном наслеђу заборављених споменика културе Јабланичког округа.

Активности

Радионица у Лесковцу

Планирани временски оквир:

  • јун: раписивање конкурса за учешће на пројекту и организовање радионице уређивања Википедије
  • јул - август: прикупљање информација о културно-историјским споменицима кроз обилазак и фотографисање истих, прикупљање текстуалног материјала са референцама
  • август: фото-конкурс, штампање фотографија и објављивање публикације, завршна манифенстација (изложба и презентација успеха пројекта)

Прва активност пројекта је била расписивање позива за учествовање на пројекту. Након позива уследила је радионица о пројекту и о Википедији (шта је то Википедија, чему служи, као и како ажурирати и креирати чланке...). На радионици је учествовало 10 учесника.

Од месеца јула до августа по плану пројектних активности прикупљале су се информације и фотографије о споменицима културе у Јабланичком округу. Волонтери из овог округа написали су 54 чланка на Википедију на српском језику и поставили 89 фотографија на Викимедијину Оставу. Ово је врло битан пројекат за Викимедију Србије због успешно спроведене децентрализације и ширења Викимедијине мисије ван Београда.

Ту активности нису стале. Након успешно постављених материјала, организован је и Фото-конкурс који је завршен изложбом фотографија крајем истог месеца. Прикупљено је 30 фотографија које се налазе у горе поменутој категорији. Омладински клуб Анчики је такође објавио и онлајн публикацију под називом Водич кроз споменике културе Јабланичког округа, тако да су фотографије искоришћене у сврхе даљег информисања и образовања.

Тим волонтера који је учествовао на пројекту је врло задовољан са резултатима пројекта. Све активности су спроведене онако како су и планиране. Учесницима који иначе раније нису уређивали Википедију је било мало теже да се уходају, али се то временом са преданим радом и надокнадило. ОКАН је у августу месецу поднео годишњи пројекат под називом Вики Југ са циљем наставка вики-активности у овој заједници и даљем споровођењу идеје слободног знања. Пројекат је прихваћен и почетком 2016. године уговор је потписан са овом организацијом.

[[File:Изложба фотографије са историјским мотивима Јабланичког округа 2.png|300px|thumbnail|Изложба фотографија у Лесковцу]

Циљ Напредак (на крају Q2 периода) Пројектовани резултати (крај године) Коментари
Радионице 1 / Пројекат је почео почетком јуна
Број волонтера 9 10
Број волонтера / 54
Број фотографија / 89
Изложба / 1
Публикација / 1

Додатне информације[edit]

Рад Управног одбора

Управни одбор Викимедије Србије у 2015. години одржао је 15 званичних и 2 затворена састанака, на којима је донето 18 одлука о финансијама, кадровским питањима и извршавању пројеката. Чланови УО су учествовали у процесу одабира пројеката који су добили микрогрантове, као и у отварању и попуњавању две нове позиције - менаџер комуникација и менаџер канцеларије. Такође су били присутни на организованим састанцима поводом доласка представника Задужбине у Србију.

Конференције

Чланови УО активно су учествовали на конференцијама огранака и то:

  • на Викимедијиној конференцији у Берлину (представник УО - Филип Маљковић)
  • на Викиманији у Мексико Ситију (представник УО - Филип Маљковић)
  • на ЦЕЕ конференцији у Тартуу (представник УО - Филип Маљковић)
  • одржане су 2 видео конференције са Задужбином

Две нове позиције

Како је то већ објашњено у параграфу Реорганизација радних места у Викимедији Србије, Управни одбор је одлучио да отвори две нове позиције са пола радног времена које ће заменити позицију извршног директора. Формиране су комисије за одабир кандидата за поменуте позиције и чинили су их чланови УО. Комисије су спровеле рангирање и селекцију пријављених, а последњем кругу разговора су сви чланови УО могли да присуствују, након чега је донета одлука.

Извештаји и годишњи план

Управни одбор учествовао је у следећим активностима/креирању докумената:

  • Шестомесечни извештаји
  • Тромесечна задужења и евалуације запослених
  • Годишњи грант 2016
  • Систематизација радних места
  • Пословник о раду Управног одбора
  • Тим билдинг (август)
  • План: редизајн сајта

Реорганизација радних места у Викимедији Србије

Током првих шест месеци закључили смо да се наша и очекивања Извршног директора разилазе и донели смо одлуку да прекинемо сарадњу. То нам је оставило прилику да преиспитамо ову позицију. Након дугог процеса дискусије унутар УО Викимедије Србије, направили смо једну врсту процене потреба организације и закључили да је тренутно најбоље ову позицију поделити на две позиције са пола радног времена: менаџера комуникација и менаџера канцеларије. Одмах смо огласили обе позиције. Стигло је 335 и 350 пријава и, након дугог процеса (посебно у другом случају), у мају смо запослили Ивану Гусларевић као менаџера комуникација, а у јулу Бојана Цветановића, као менаџера канцеларије. Оваквом реорганизацијом, већина задужења некадашњег извршног директора подведена су под две нове позиције, изузев менаџмент људских ресурса, који ће бити вођен од стране тима у оквиру УО.

Долазак представника Викимедијине Задужбине

Посета представника ВМФа

Викимедија Србије имала је прилику да угости представнике Задужбине Викимедије 4. и 5. јуна 2015. године. Током ова два дана, Гарфилд Бирд, Винифрид Олиф и Кејти Лав упознали су се боље са заједницом Викимедије Србије, запосленима, Управним одбором као и са партнерима са којима сарађујемо. Време су искористили и за боље разумевање пројеката и будућих планова огранка, али и за размену искустава и давање савета како бисмо могли да унапредимо активности. Виђање на међународним конференцијама дозвољава кратак преглед наших пројеката али на овај начин, омогућено је потпуно схватање локалног контекста и заједнице. Како Викимедијин покрет обилује различитим културама и језицима, за њих је било важно да разумеју наш начин функционисања у циљу бољег разумевања годишњег плана и одобравања истог. Током посете организовано је окупљање заједнице у канцеларији ВМРС. Све слике се могу видети у овој категорији. Скупштина

14. Скупштина Викимедије Србије

У току 2015. године одржане су две седнице Скупштине Викимедије Србије.

На тринаестој редовној седници, у фебруару, усвојена је Стратегија организације за период од 2015-2017. године чиме је Викимедија Србије добила фокус за наредни период. Након двa проширења претходне стратегије, од којих је последња реализована у септембру 2014, када смо припремали план рада, поставили смо себи рок да нову стратегију креирамо до 1. априла. Доста времена је посвећено испитивању ставова различитих актера и интересних група нашег покрета и УО је саставио документ нове стратегије, који је био објављен 1. априла и покриће период до краја 2017. Током процеса креирања документа стратегије, спровели смо мало неформално истраживање о учешћу жена у уређивању и читању Википедије на српском језику. Налазе овог истраживања можете наћи на следећем линку.

Такође, донета је измена Финансијске политике која је имала за циљ дефинисање временског периода за поврат финансијских средстава од стране корисника.

Протекла година представљала је изазов за Удружење с обзиром на претрпљене кадровске промене. Како би показали већи степен озбиљности и зрелости, за децембарску ванредну седницу Скупштине Викимедије Србије припремљене су измене Статута, Политике о сукобу интереса и Политике приватности. Поред тога усвојена су три нова правилника: Правилник о исплати дневница (као дела званичне Политике путовања), Правилник о дисциплинском поступку и Правилник о коришћењу имовине Удружења. Захваљујући донетим нормативним актима, Викимедија Србије је учинила велики корак напред ка заштити сопствених интереса, имовине, али и особа које чине њен део.

Људски ресурси

Викимедија Србије улаже у људске ресурсе којим располаже. У августу, заједно са изложбом Вики воли Земљу, одржан је тимбилдинг запослених и чланова Управног одбора. Овај догађај служио је за побољшање комуникације између запослених и Управног одбора, јачање тимског духа у организацији и повећање мотивације. Кроз разне активности међу којима је била и обилазак изложбе Вики воли Земљу у оквиру Нишвил фестивала, тим ВМРС су се дружили у неформалној атмосфери упознавајући једни друге мало боље. Викимедија Србије је у 2015. години претрпела велики губитак. Потпредседник организације, Бранислав Јовановић, преминуо је после тешке болести. Ово је био емотивни ударац за организацију. Од оснивања Викимедије Србије био је члан Надзорног одбора, Стручног одбора за информатику, потпредседник и члан Управног одбора од 2013. године. У периоду 2005-2007. био је администратор Википедије на српском језику. Његов посебан допринос Википедији је и у креирању софтвера који је омогућио транскрипцију између ћирилице и латинице на српском језику на Медија Викију, што је био први софтвер такве врсте имплементиран у један вики. Као посвећени Викимедијанац и Википедијанац, снажно и активно је учествовао у стварању и развоју ове организације и ширењу идеје и мисије Задужбине Викимедија.

Медијске активности

Медијска покривеност по пројектима
Хронолошка медијска покривеност

Од оснивања Викимедије Србије медији су показивали одређени степен интересовања за Викимедијине пројекте, и углавном су о њима извештавали у позитивном тону. Међутим, сарадња са медијима је најчешће по природи била реактивна - Викимедија Србије је излазила у сусрет новинарима који су показивали интересовање за теме које се тичу Викимедије. С обзиром на мали број запослених који су се бавили свим осталим сегментима организације и реализације пројеката, Управни одбор је донео одлуку да се ангажује менаџер комуникација на пола радног времена. Тако се од маја проактивно приступа сарадњи с медијима, што је резултирало бољом видљивошћу Викимедијиних пројеката, али и саме организације.

У 2015. години о Викимедији Србије, Википедији, али и другим пројектима Задужбине у медијима се чуло укупно 262 пута. Највише објава је било везано за пројекат „Вики воли Земљу” - 144 (детаљније описано у оквиру тог пројекта), следи прослава 10 година Викимедије Србије са 43 објаве. Остали пројекти, попут уређивачких маратона, радионица, активности образовног програма и слични имају збирно 20 објава. О конференцији Википедијанаца „WikiLive” медији су известили 16 пута, о самој енциклопедији и (светским дешавањима) се писало се 15 пута. Промоција филма „Нови талас у СФРЈ као друштвени покрет” изазвала је медијску пажњу 14 пута, увођење Википедије Зеро осам пута, а прослава 14 година Википедије на енглеском језику је поменута два пута.

Важно је нагласити да су ови подаци прикупљени аматерски, тј. чланови организације и запослени у ВМРС су бележили медијске објаве до којих су долазили, што значи да постоји велика могућност да је објава у медијима који се тичу активности ВМРС било много више.

Медијска покривеност по врсти медија

Од бројних објава, посебно би могло бити издвојено:

  • Најава почетка фото-конкурса „Вики воли Земљу” у емисији Жикина шареница (07:23) на јавном сервису - РТС 1 (аудиторијум између милион и 1.300.000 гледалаца)
  • Прилог у истоименој емисији по проглашењу победника (01:40:33)
  • Директна укључења и извештаји телевизија са националном фреквенцијом и великом гледаношћу (РТВ Пинк, Б92)
  • Наступи на националној радио станици - Радио Београд 1 (Јутарњи програм - 02:24:00, Време спорта и разоноде - 28. минут)
  • Гостовање у ИТ емисији са најдужом традицијом Поларотор поводом 10 година Викимедије Србије (37:21)
  • Објаве у часопису Национална географија, најстаријем дневном листу Политика

Revenues received during this period (6 month for progress report, 12 months for impact report)[edit]

Please use the exchange rate in your APG proposal.

Table 2 Please report all spending in the currency of your grant unless US$ is requested.

  • Please also include any in-kind contributions or resources that you have received in this revenues table. This might include donated office space, services, prizes, food, etc. If you are to provide a monetary equivalent (e.g. $500 for food from Organization X for service Y), please include it in this table. Otherwise, please highlight the contribution, as well as the name of the partner, in the notes section.
Revenue source Currency Anticipated Q1 Q2 Q3 Q4 Cumulative Anticipated ($US)* Cumulative ($US)* Explanation of variances from plan
Донација од Задужбине Викимедија Евро 98,760.00 57,610.00 0.00 41,150.00 0.00 98,760.00 129,671.88 129,671.88
Приходи од осталих донација Евро 646.24 118.67 166.91 116.87 243.79 646.24 848.51 848.51
Чланарина Евро 39.69 19.67 0.00 0.00 20.02 39.69 52.11 52.11
Укупно Евро 99,445.93 57,748.34 166.91 41,266.87 263.81 99,445.93 130,572.51 130,572.51

* Provide estimates in US Dollars


Донације у услугама[edit]

Донатор Врста услуге Вредност донације (у еврима)
Интерглајдер Услуге хостинга и администрације сервера 120.00 (на месечном нивоу)
ЛИНК група Снимање и монтажа видеа 500.00
Туристичка организација Србије Давање простора за одржавање Вики воли Земљу изложбе у Београду ~700.00
Нишвил фондација Давање простора за одржавање Вики воли Земљу изложбе у Нишу ~700.00
Музеј рударства и металургије Бор Давање простора за одржавање Вики воли Земљу изложбе у Бору ~700.00
Студентски културни центар Давање простора за одржавњање ВикиЛајв конференције ~400.00
Студентски културни центар Давање простора за одржавњање премијере филма „Нови талас” ~250.00
Стартит центар Давање простора за одржавњање прославе 10. рођендана Викимедије Србије 250.00
Трећа београдска гимназија Давање простора за одржавање семинара ~300.00
Милан Спасић Дизајнирање буклета поводом 10 година рада Викимедије Србије 70.00
Научни центар Петница Израда споменица 15.00

Spending during this period (6 month for progress report, 12 months for impact report)[edit]

Please use the exchange rate in your APG proposal.

Table 3 Please report all spending in the currency of your grant unless US$ is requested.

(The "budgeted" amount is the total planned for the year as submitted in your proposal form or your revised plan, and the "cumulative" column refers to the total spent to date this year. The "percentage spent to date" is the ratio of the cumulative amount spent over the budgeted amount.)
Expense Currency Budgeted Q1 Q2 Q3 Q4 Cumulative Budgeted ($US)* Cumulative ($US)* Percentage spent to date Explanation of variances from plan
Канцеларија Евро 14,780.00 2,868.38 4,406.72 2,634.04 3,107.61 13,016.75 19,406.14 17,090.99 88,07%
Запослени Евро 36,630.00 9,039.61 7,157.86 8,802.07 9,030.95 34,030.49 48,095.19 44,682.03 92,90%
Услуге Евро 2,050.00 580.96 559.69 364.37 347.78 1,852.80 2,691.65 2,432.73 90,38%
Резерве и оперативни трошкови борда Евро 5,000.00 1,559.62 632.33 657.41 954.19 3,803.55 6,565.00 4,994.06 76,07%
Учешће у догађајима Евро 6,300.00 1,142.58 2,513.93 1,466.57 0.00 5,123.08 8,271.90 6,726.60 81,32%
Образовни програм Евро 4,400.00 250.85 2,103.17 231.00 955.92 3,540.94 5,777.20 4,649.25 80,48%
Слободан фото-садржај Евро 8,670.00 2,948.34 3,055.30 1,358.77 85.05 7,447.46 11,383.71 9,778.51 85,90%
Слободан садржај Евро 5,130.00 1,062.42 1,516.38 220.39 984.17 3,783.36 6,735.69 4,967.55 73,75%
Такмичења на Википедији Евро 1,300.00 460.00 55.00 90.00 604.62 1,209.62 1,706.90 1,588.23 93,05%
Викиречник Евро 900.00 0.00 10.00 0.00 301.74 311.74 1,181.70 409.31 34,64%
Регионална сарадња Евро 3,400.00 0.00 1,479.00 1,165.00 332.00 2,976.00 4,464.20 3,907.49 87,53%
Подршка заједници Евро 3,700.00 258.80 3,254.16 101.59 0.00 3,614.55 4,858.10 4,745.90 97,69%
Разноликост Евро 2,800.00 26.82 2,064.59 0.00 0.00 2,091.41 3,676.40 2,746.02 74,69%
Кријејтив Комонс Евро 200.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 262.60 0,00 0,00%
Микрогрант Евро 3,500.00 0.00 500.00 1,161.11 295.13 1,956.24 4,595.50 2,568.54 55,89%
TOTAL Евро 98,760.00 20,198.38 29,308.13 18,252.32 16,999.16 84,757.99 129,671.88 111,287.24 85,82%

* Provide estimates in US Dollars

Званичан финансијски извештај[edit]

У овом делу можете пронаћи и званичан Извештај о пословању Удружења Викимедија Србије за 2015. годину одрађен од стране књиговодственог сервиса „Астра” из Сремске Митровице.

Compliance[edit]

Is your organization compliant with the terms outlined in the grant agreement?[edit]

As required in the grant agreement, please report any deviations from your grant proposal here. Note that, among other things, any changes must be consistent with our WMF mission, must be for charitable purposes as defined in the grant agreement, and must otherwise comply with the grant agreement.

Are you in compliance with all applicable laws and regulations as outlined in the grant agreement? Please answer "Yes" or "No".

Are you in compliance with provisions of the United States Internal Revenue Code (“Code”), and with relevant tax laws and regulations restricting the use of the Grant funds as outlined in the grant agreement? Please answer "Yes" or "No".

Signature[edit]

Once complete, please sign below with the usual four tildes.

Resources[edit]

Resources to plan for measurement[edit]

Resources for storytelling[edit]