User:MikyM/Research/Patterns of Wikipedia Use and Editorial Potential: A Study of the Tate Novosađani Group

Верзија на српском језику Обрасци коришћења и потенцијал за уређивање Википедије: Студија групе Тате Новосађани Апстракт Ово истраживање испитује начине на који одрасли мушкарци, углавном родитељи, чланови заједнице Тате Новосађани (енг. Fathers of Novi Sad), користе Википедију. Циљ истраживачког рада је да се испитају њихове навике и потенцијал за активно укључивање у креирању садржаја, као и анализу улоге Википедије у свакодневном животу, као ресурс за информисање и образовање. Истраживање је спроведено у форми онлајн анкетног испитивања. Резултати показују високу учесталост коришћења Википедије, али и издваја одређене препреке и недоумице у активном учествовању у креирању слободног садржаја. Истраживачки рад садржи препоруку за подршку учешћа новим корисницима и ангажовање локалне заједнице у креирању садржаја на Википедији. Кључне речи: Википедија, Тате Новосађани, дигитална писменост, образовање одраслих, локална заједница, онлајн платформе, родитељство, породично учење, локалне иницијативе, очеви, деца Увод У дигиталној ери, Википедија представља један од најзначајнијих извора информација који је доступан великом броју корисника широм света. Са преко 65.000.000 чланака на више од 355 језика, укључујући и српски, ова енциклопедија је постала свакодневни алат у информисању, образовању, и разоноди. Међутим, и поред њене велике распрострањености и шире доступности, начин на који различите групе људи користе Википедију, колико јој верују, и да ли се укључују у њено уређивање – остаје релативно неистражен простор, посебно у домаћем контексту. Такође, одржавање и унапређење њеног садржаја зависи од активног доприноса заједнице волонтера. Википедија на српском језику покренута је 2003. године и има преко 700.000 чланака, те је као таква највећа јужнословенска Википедија. Њен значај је вишеструки: од улоге у образовању, преко опште информисаности, до очувања језика и културе. Упркос томе, број активних уредника је релативно мали, у поређењу са бројем читалаца и величином пројекта, што указује на потребу за већим укључивањем различитих друштвених група у њено уређивање и развој. Овај рад има за циљ да истражи на који начин мушкарци – очеви и активни чланови интернет заједнице Тате Новосађани – користе Википедију у свакодневном животу. Поред испитивања мотива и разглога коришћења Википедије, испитане су и могућности и потенцијал за укључивање различитих група у уређивање Википедије. Фокус истраживања је група Тате Новосађани, фондација и онлајн заједница која окупља искључиво мушкарце, претежно очеве из Новог Сада и околине. Група је препозната као активна и ангажована, како у дигиталном простору, тако и у реалном животу кроз хуманитарне акције, подршку родитељству и локалној заједници. Кроз анкету спроведену у овој групи, тежи се добијању увида у навике, ставове и могућности коришћења Википедије међу овом специфичном популацијом. Истраживање обухвата питања везана за фреквенцију коришћења, намену, степен поверења у садржај, као и потенцијал за укључивање у уређивање и допринос заједници Википедије. Циљ овог рада није само да прикаже резултате истраживања, већ и да укаже на могућности за даље укључивање оваквих заједница у процес ширења и унапређења слободног знања. Увид у начин на који очеви користе Википедију може допринети бољем разумевању потреба одраслих мушкараца у домену дигиталног учења, неформалног образовања и коришћења онлајн извора. Такође, резултати могу послужити као полазна основа за креирање циљаних образовних програма, подстицајних активности за уређивање Википедије и стратегија којима се оснажује учешће шире јавности у развоју слободног знања. У том смислу, истраживање може имати вредност не само у академском, већ и у практичном и друштвеном контексту. Методологија Циљ истраживања: Основни циљ овог истраживања је да се испитају навике, ставови и искуства корисника Википедије међу мушкарцима који су чланови заједнице Тате Новосађани. Посебна пажња посвећена је фреквенцији коришћења Википедије, мотиву и сврси у којој се користи, поверењу у информације и потенцијалној заинтересованости за уређивање садржаја. Кроз анализу података прикупљених од корисника и потенцијалних уредника, рад настоји да одговори на следећа истраживачка питања: Како мушкарци у групи Тате Новосађани користе Википедију у свакодневном животу? Колико поверења имају у садржај Википедије? Да ли имају искуства са уређивањем Википедије или би били заинтересовани за то? На који начин Википедија доприноси њиховом информисању и неформалном учењу? Ово истраживање има за циљ не само да пружи увид у тренутне обрасце коришћења, већ и да предложи конкретне стратегије за унапређење доприноса заједнице. Метод истраживања: Истраживање је спроведено применом онлајн анкетног упитника, који је био доступан члановима групе Тате Новосађани, почетком марта 2025. године. Анкета је креирана у дигиталном формату уз поштовање принципа анонимности и добровољности у одговарању. Питања су била затвореног, полуотвореног и отвореног типа, а испитаници су могли да изразе своје ставове и искуства у вези са коришћењем Википедије. Циљна група: Истраживање је вршено унутар групе Тате Новосађани, а испитаници су били мушкарци, претежно очеви, чланови фондације која делује на простору Новог Сада и околине. Ова фондација окупља неколико хиљада активних чланова који се повезују путем Фејсбук заједнице, размењују информације, траже подршку и учествују у хуманитарним и друштвеним акцијама. Начин обраде података: Подаци добијени анкетом су анализирани коришћењем статистичких метода за квантитативни део (описна статистика и корелациона анализа) и тематске анализе за квалитативне податке. Резултати су представљени у виду табела и графикона ради боље визуализације и разумевање. За анализу су коришћени широко доступни дигитални алати и софтвери. Етички аспекти: Истраживање је спроведено уз потпуно поштовање етичких стандарда. Сви учесници су били информисани о сврси истраживања, а учешће у анкети било је потпуно добровољно и анонимно. Подаци се користе искључиво у истраживачке сврхе и неће бити дељени са трећим странама. Ниједан лични податак није прикупљан, нити је могуће идентификовати испитаника на основу одговора. Ограниченост истраживања: Узорак је ограничен на чланове једне специфичне онлајн заједнице, што значи да се резултати не могу генерализовати. Такође, пошто је реч о самопријављивању у анкети, постоји могућност пристрасности у одговорима, као и појава селекционог ефекта. Број анкетираних учесника је, иако значајан, мали у односу на величину заједнице која окупља преко 13.000 чланова. Истраживање је рађено у ограниченим временским и економским ресурсима. Резултати истраживања Демографија испитаника Већина учесника припада старосним групама од 35–44 односно 25–34 година. Ова старосна структура је очекивана, с обзиром да је испитана група чланова фондације Тате Новосађани претежно у родитељском животном добу. Већина испитаника има завршене високошколске установе – 40% факултет, 25% постдипломске студије, што указује на висок ниво образовања међу испитаницима у оквиру ове заједнице. Њих 80% је запослено са пуним радним временом, 15% са половичним док је 5% незапослено. Укупно 10% испитаних су предузетници. Коришћење Википедије Истраживање је показало да сви испитаници (100%) имају искуство у коришћењу Википедије. Овај податак сведочи о високом нивоу присуства Википедије у свакодневном дигиталном окружењу и потврђује њену лидерску позицију на интернету. Ниједан испитаник није изјавио да никада није користио Википедију, што је значајно ако узмемо у обзир да истраживање није било усмерено ка посебно дигитално писменој популацији, већ ка родитељима који припадају локалној заједници Тате Новосађани. Ови резултати кореспондирају са сличним студијама које указују на то да је Википедија најчешће коришћен ресурс за брзо стицање информација, посебно међу одраслим корисницима интернета. Учесталост коришћења: Када је реч о учесталости коришћења, подаци указују да већина испитаника Википедију користи редовно или врло често. Конкретно, чак 40% учесника наводи да Википедију користе „више пута недељно“, док 10% њих тврди да је користи свакодневно. Око 30% испитаника користи Википедију једном месечно, док је 5% њих навело да не користи овај сајт. Ово сугерише да Википедија заузима видно место у изворима информисања испитаника, што је значајно у контексту њене доступности и ширине покривених тема. Сврха коришћења Википедије: Питање о разлозима посете Википедији дало је увид у разноликост мотивације корисника. Највећи број испитаника, њих 50% користи Википедију из личне радозналости и интересовања, док њих 35% наводи хобије или професионалне разлоге. Од укупног броја, 10% испитаника Википедију користи у контексту образовања или учења. Интересантан је и мали број оних који су навели категорију „друго“. Из њихових одговора види се да Википедију користе као полазну тачку за даље трагање. То потврђује изјава једног од испитаника: „Увек проверавам више извора, али Википедија ми је добра стартна позиција.“ Ово указује на свест о ограничењима Википедије, али и на њену улогу као „улазне капије“ ка даљем истраживању информација. Неколико њих, тачније 5%, навело је да не користи Википедију. Језици на којима се користи Википедија: Како је испитивана група из Србије, очекивано је да Википедија на српском језику буде примарно језичко издање коју испитаници посећују. Међутим, истраживачки подаци указују да значајан број испитаника користи више језичких верзија. Већина испитаника је навела да првенствено користи српску верзију, али је чак две трећине такође нагласила да често посећује и енглеску верзију, нарочито у случајевима када траже „ажурније информације“. Ова навика паралелног коришћења више верзија Википедије упућује на вишу дигиталну писменост испитаника, као и на могућу перцепцију о различитом квалитету садржаја између језичких верзија. Поверење у Википедију и провера информација Једно од важних аспекта у истраживању било је испитивања колико испитаници верују информацијама које проналазе на Википедији. Резултати показују да већина корисника има одређен ниво поверења, али уз дозу опреза: 50% испитаника Википедију сматра „углавном поузданом“, али уз напомену да информације треба додатно проверити, 29% испитаника сматра да Википедија нуди релативно тачне, информације, али је неопходно критички приступити изворима, 12% испитаника је неодлучно и наводи да поверење зависи од теме коју истражују, 9% испитаника не верује Википедији у потпуности, јер сматрају да је подложна грешкама и манипулацијама, неколико њих навело је да не користи сајт. Ови подаци потврђују да већина корисника препознаје Википедију као веродостојан и поуздан извор, али да не узимају све информације као апсолутну истину, што указује на високу медијску писменост и критичко размишљање у оквиру испитиване групе. Такође, овај податак показује постојање сумње у начин уређивања, као и да постоје простори и потреба да се употпуни и унапреди садржај на Википедији. На контролном питању да ли мислите да је Википедија довољно поуздан извор информација за ученике, 45% њих је рекло Да, 30% Не, док остали нису били сигурни у поузданост сајта. Начини провере информација: Највећи број корисника Википедије не проверава додатно прочитане информације. Они који то раде, углавном их пореди са другим изворима као што су званични сајтови, новински чланци, стручна литература, док се мањи број њих ослања на листу извора у самом чланку и додатно их анализира. Ово показује одређену свесност значаја критичког приступа информацијама, што је посебно релевантно у контексту дигиталне писмености и правилног начина употребе Википедије. Теме које изазивају највећу сумњу: Историјске и политичке теме сматрају се подложним пристрасним интерпретацијама или недостатку проверених извора код чак 60% анкетираних, док 30% испитаника брине о поузданости информација из домена „Медицине и лекова“. Укупно 10% њих је навело сумњу у чланке о „Актуелним дешавањима“, наводећи да такав садржај често прате вести и подложан је честим изменама и нетачностима. Ови резултати указују на свест испитаника о потенцијалним слабостима Википедије, али и на способност критичког разматрања различитих врста садржаја. Такође, показује и могућност и простор на којима Википедија може да напредује и развија се. Употреба Википедије у образовању Један од значајних аспеката овог истраживања је испитивање улоге Википедије у образовању, како личном тако и у оквиру породичног окружења. На питање ако бисте препоручили Википедију, у које сврхе би то најчешће било, испитаници су дали следећи одговор: 80% испитаника би препоручило за брзо информисање о некој теми, 50% испитаника би препоручило за лично образовање и проширење, знања 20% испитаника би препоручило за професионално истраживање, 15% испитаника би препоручило као алат при студирању или спремању испита, 30% за проверу постојећих информација и чињеница, пар испитаника не би препоручило коришћење Википедије. У додатним питањима, испитаници су рекли да: 70% испитаника наводи да користи Википедију као извор додатних информација приликом учења или истраживања одређене теме, 40% испитаника користи Википедију као помоћ деци у учењу. Ово укључује претрагу објашњења за школске теме, историјске догађаје и појмове из науке, 20% испитаника сматра да Википедија може бити користан алат у формалном образовању, али да би требало да се допуни садржајно и другим, поузданијим академским изворима, неколико испитаника сматра да Википедија не треба да се користи за подучавање деце, нити као помоћни алат у образовању. Ови подаци нам говоре о високој заступљености употребе Википедије у образовне сврхе као и могућности које пружа да се развије као додатни алат у образовању. Такође, показује да постоје области које захтевају додатна унапређења, како и виду садржаја тако и у виду референци. Искусто у уређивању садржаја на Википедији Део истраживања било посвећен питању активног доприноса Википедији, да ли испитаници учествују у уређивању чланака или доприносе садржају, и да ли имају жељу за тим? Највећи део њих, чак 95% никада није уређивало Википедију, док је 5% испитаника извршило макар једну измену. Њих 3% је било активно у уређивању Википедије. Ово указује на то да, иако су корисници платформе, већина их није мотивисана да активно допринесе садржају. Међу уредницима, доминантни су они који врше мале измене и допуне постојећих података, најчешће у областима свог интересовања Као главни разлог зашто не уређују Википедију, испитаници наводе: Недостатак знања о уређивању чланака (55% испитаника), Комплексност техничког интерфејса (25 % испитаника), Непознавање правила и смерница (20% испитаника), Немање довољно слободног времена (38% испитаника), Мањак заинтересованости за уређивање (10% испитаника), Спремност за ангажовање у уређивању: Када је постављено питање да ли би били заинтересовани да науче како се Википедија уређује, 40% испитаника је показало заинтересовање за учење основа уређивања, уколико би постојала једноставна обука или водич, док 30% испитаника није сигурно, али не искључују могућност. Приближно исти број, 28% испитаника, не би било заинтересовано за уређивање, јер не осећају потребу, немају слободне време или сматрају да је то сувише компликовано. Ови подаци указују да постоји потенцијал за повећање ангажованости корисника ако би постојали лако доступни ресурси за обуку у уређивању или прилагођени пројекти за уређивачки ангажман. Википедија као родитељски образовни алат Велика већина испитаника, више од две трећине, изразила је спремност да препоручи Википедију својој деци као помоћни алат у учењу, док 50% очева сматра да то зависи од старосног доба детета и теме за коју је показало интересовање. Око 40% очева навело је да користи Википедију као помоћни алат за решавање образовних задатака или пројеката њихове деце. Ови налази указују на значајну улогу Википедије не само у информисању одраслих већ и у процесу образовања младих. Испитаници препознају Википедију као доступан, свеобухватан и практичан ресурс који може подржати школско учење, али и развој самосталности у истраживању и учењу. У одговорима се појављује и интересантна идеја о заједничком истраживању теме на Википедији као виду родитељско-дечје активности. Оваква пракса би могла ојачати породичне везе и заједничке активности, али и допринети развоју дигиталне писмености и критичког мишљења код деце. Ова спремност родитеља да укључе Википедију у образовни контекст своје деце указује на потенцијал за будуће иницијативе у области породичне едукације и програма који би повезали очеве и децу кроз заједнички рад на онлајн садржајима. Одређени део очева, њих 15% сматра да деца не треба да користе Википедију, најчешће јер постоји сумња у поузданости и релевантности доступних информација. Такође, као додатну забринутост, поједини очеви наводе кредибилитет и компетентност аутора чланка и верификације измена. Део њих поставља питање веродостојности пружених информација. Као предност коришћења Википедије, испитаници наводе покривеност тема. Чак 75% испитаника сматра да Википедија покрива све области њиховог интересовања. Као предност Википедије наводи се брза доступност информација, количина података и разноврсност тема и вишејезична доступност. Најчешће теме које очеви претражују и читају на Википедији су историја, историја личности (биографије), спорт са доминацијом фудбала, књижевност, музика и филм. Поједини су навели да претражују теме из своје професије, као што су арборикултура и информационе технологије. Поред препоруке члановима породице, највећи проценат испитаника, њих 70%, би препоручило сајт колегама и пријатељима, док подједнак проценат наводи да би то било у зависности од потребе, односно не би уопште препоручило. Ставови испитаника о недостацима и могућностима унапређења Википедије Иако већина испитаника редовно користи Википедију и у великој мери јој верује, у отвореним одговорима указали су на више потенцијалних области за унапређење. Најчешће примедбе односе се на недовољну покривеност одређених тема и непотпуност садржаја, због чега неки корисници радије прелазе на енглеску верзију Википедије. Истакнут је и недостатак ажурности у појединим областима, посебно онима које се односе на школско градиво. Неки испитаници исказали су резерве према уређивачкој политици Википедије и истакли потребу за већом транспарентношћу у погледу тога ко пише и ко верификује садржај. Посебно је наглашено да би било корисно јасно означити ко су аутори и рецензенти чланака. Постоји и изражена жеља за повећањем броја академских и рецензираних извора, као и лакшом доступношћу и разноврсношћу постојећих референци. Додатне сугестије укључују повезивање Википедије са алатима вештачке интелигенције ради провере поузданости садржаја и препознавања евентуалних недоследности. Поједини испитаници сугерисали су потребу за системском провером чињеница, као и већу промоцију Википедије као образовног алата, уз напомену да поједини садржаји нису прилагођени свим узрастима и да је препоручљиво да их родитељи или наставници прегледају пре употребе. Дискусија Резултати показују висок ниво поверења у Википедију и често коришћење у различитим контекстима. Међутим, активност у погледу доприноса садржају је минимална, што указује на потребу за подршком и едукацијом. Посебан потенцијал препознат је у спремности за учешће у локалним иницијативама и изградњи осећаја заједништва кроз заједнички рад на садржајима од значаја за локалну културу и историју. Поред тога, рад указује на важну улогу Википедије као могућег моста између генерација – алата који родитељи могу користити како би подржали своју децу у учењу и истраживању. Википедија се тако појављује не само као извор знања, већ и као простор за дијалог и сарадњу унутар чланова породице, што отвара нове могућности за иницијативе у области образовања. Иако корисничко искуство са Википедијом у великој мери носи позитиван тон, испитаници су указали на неколико значајних области које би могле бити побољшане. Међу њима се издвајају питања ажурности и покривености појединих тема, као и резерве према уређивачкој политици и транспарентности извора. Посебан нагласак стављен је на потребу за већом академском кредибилношћу и интеграцијом алата вештачке интелигенције ради провере поузданости садржаја. Ови ставови указују на зрелост корисничког размишљања и отварају могућност за конструктивне иницијативе унапређења платформе. Закључак Истраживање потврђује да Википедија има снажан утицај као алат за неформално учење и свакодневно информисање. Иако уређивачка активност недостаје, постоји интересовање и потенцијал за укључивање у акције које имају локални значај, под условом да постоји подршка и осећај заједничке сврхе. Додатно, резултати указују на важност Википедије у породичном контексту, као могућег заједничког ресурса за очеве и децу. Ови налази могу бити корисни за осмишљавање приступа који би оснажили грађански ангажман, породично учење и ширили културу доприноса знању. Истовремено, резултати откривају и критички однос према Википедији као извору. Испитаници изражавају потребу за већом транспарентношћу у погледу уређивачких процеса, као и за бољом покривеношћу образовно релевантних и општих тема. Додатно, истиче се интересовање за повезивање Википедије са алатима вештачке интелигенције ради провере поузданости и унапређења квалитета садржаја. Ови налази могу бити од значаја за креирање приступа који оснажују грађански ангажман, породично учење и културу отвореног и одговорног доприноса заједничком знању. На основу резултата истраживања, препоручује се организација показних радионица са члановима заједнице Тате Новосађани а потом и проширене радионице са њиховом децом или другим члановима породице. Радионице би имале двоструки циљ: едукацију одраслих у основама уређивања Википедије и подстицање деце на интересовање за креирање садржаја кроз интерактивне и креативне активности. Деца би могла учествовати у активностима прилагођеним њиховом узрасту, попут истраживања локалне историје, прављења илустрација за чланке или учења о важности проверених извора информација. Ове активности би истовремено служиле као алат за развијање дигиталних и истраживачких вештина. Поред едукативног аспекта, радионице би укључивале конкретан рад на допуни и креирању садржаја значајног за локалну заједницу. На тај начин би се осигурало да резултати имају трајну вредност, како за Википедију тако и за учеснике. Овакав приступ би допринео јачању односа између Википедије, локалне заједнице и њених најмлађих чланова, подстичући међугенерацијску сарадњу у креирању и ширењу слободног знања Захвалница Захваљујемо се свим члановима групе Тате Новосађани који су учествовали у анкети и дали свој допринос овом истраживању. Посебну захвалност дугујемо администраторима групе који су омогућили спровођење анкете у оквиру заједнице.

Simple English translation This is a revised and adapted version of the original document, prepared for publication on the meta.wikimedia website. Animated content, visual and tabular presentations, as well as certain graphic elements have been omitted in this presentation for better readability and technical compatibility with the web environment. The full version with all visual elements may be available upon request or, in accordance with technical capabilities, will be presented later with practical solutions. Due to lack of funding, this translation has not undergone professional proofreading and editing. The text has been written using simpler terms to make it more understandable. It is possible that part of the text or some terms was translated with the help of mechanical translators or software. Patterns of Wikipedia Use and Editorial Potential: A Study of the Tate Novosađani Group Abstract This research examines the ways in which adult men, mostly parents, members of the Fathers of Novi Sad community (Тате Новосађани), use Wikipedia. The aim of the research is to examine their habits and potential for active involvement in content creation, as well as to analyze the role of Wikipedia in everyday life, as a resource for information and education. The research was conducted in the form of an online survey. The results show a high frequency of Wikipedia use, but also highlight certain obstacles and concerns in actively participating in the creation of free content. The research paper contains a recommendation for supporting the participation of new users and engaging the local community in the creation of content on Wikipedia. Keywords: Wikipedia, Fathers of Novi Sad, digital literacy, adult education, local community, online platforms, parenting, family learning, local initiatives, fathers, children Introduction In the digital age, Wikipedia is one of the most important sources of information available to a large number of users around the world. With over 65,000,000 articles in more than 355 languages, including Serbian, this encyclopedia has become an everyday tool for information, education, and entertainment. However, despite its wide distribution and wider accessibility, the way in which different groups of people use Wikipedia, how much they trust it, and whether they get involved in its editing – remains a relatively unexplored area, especially in the domestic context. Also, the maintenance and improvement of its content depends on the active contribution of the volunteer community. The Serbian-language Wikipedia was launched in 2003 and has over 700,000 articles, making it the largest South Slavic Wikipedia. Its importance is multifaceted: from its role in education, through general awareness, to the preservation of language and culture. Despite this, the number of active editors is relatively small, compared to the number of readers and the size of the project, which indicates the need for greater involvement of different social groups in its editing and development. This paper aims to investigate how men – fathers and active members of the Internet community Tate Novosađani – use Wikipedia in their everyday lives. In addition to examining the motives and reasons for using Wikipedia, the possibilities and potential for involving different groups in editing Wikipedia were also examined. The focus of the research is the group Tate Novosađani, a foundation and online community that brings together exclusively men, mainly fathers from Novi Sad and the surrounding area. The group is recognized as active and engaged, both in the digital space, and in real life through humanitarian actions, parenting support and local community. Through a survey conducted in this group, it aims to gain insight into the habits, attitudes and possibilities of using Wikipedia among this specific population. The research includes questions related to the frequency of use, purpose, level of trust in the content, as well as the potential for involvement in editing and contributing to the Wikipedia community. The aim of this paper is not only to present the results of the research, but also to indicate the possibilities for further involving such communities in the process of spreading and improving free knowledge. Insight into the way fathers use Wikipedia can contribute to a better understanding of the needs of adult men in the domain of digital learning, informal education and the use of online sources. The results can also serve as a starting point for the creation of targeted educational programs, incentive activities for Wikipedia editing, and strategies that empower the participation of the wider public in the development of free knowledge. In this sense, the research can have value not only in an academic, but also in a practical and social context. Methodology Research Objective: The main objective of this research is to examine the habits, attitudes and experiences of Wikipedia users among male members of the Tate Novosađani community. Particular attention is paid to the frequency of Wikipedia use, the motive and purpose for which it is used, trust in information and potential interest in editing content. Through the analysis of data collected from users and potential editors, the paper seeks to answer the following research questions: How do men in the Tate Novosađani group use Wikipedia in their daily lives? How much trust do they have in Wikipedia content? Do they have experience with editing Wikipedia or would they be interested in doing so? In what way does Wikipedia contribute to their information and informal learning? This research aims not only to provide insight into current usage patterns, but also to propose concrete strategies for improving the community's contributions. Research method: The research was conducted using an online questionnaire, which was available to members of the Tate Novosađani group, in early March 2025. The survey was created in digital format, respecting the principles of anonymity and voluntary response. The questions were of closed, semi-open and open type, and the respondents were able to express their views and experiences regarding the use of Wikipedia. Target group: The research was conducted within the Tate Novosađani group, and the respondents were men, mostly fathers, members of a foundation operating in the Novi Sad area and its surroundings. This foundation brings together several thousand active members who connect via the Facebook community, exchange information, seek support and participate in humanitarian and social actions. Data processing method: The data obtained from the survey were analyzed using statistical methods for the quantitative part (descriptive statistics and correlation analysis) and thematic analysis for the qualitative data. The results are presented in the form of tables and graphs for better visualization and understanding. Widely available digital tools and software were used for the analysis. Ethical aspects: The research was conducted in full compliance with ethical standards. All participants were informed about the purpose of the research, and participation in the survey was completely voluntary and anonymous. The data are used exclusively for research purposes and will not be shared with third parties. No personal data was collected, nor is it possible to identify the respondent based on the answers. Research limitations: The sample is limited to members of one specific online community, which means that the results cannot be generalized. Also, since the survey is self-reported, there is a possibility of bias in the responses, as well as the occurrence of a selection effect. The number of surveyed participants, although significant, is small compared to the size of the community, which has over 13,000 members. The research was conducted within limited time and economic resources. Research Results Respondent Demographics The majority of participants belong to the age groups of 35–44 and 25–34 years. This age structure is expected, given that the surveyed group of members of the Tate Novosađani Foundation is predominantly of parental age. The majority of respondents have completed higher education – 40% have a college degree, 25% have postgraduate studies, which indicates a high level of education among respondents within this community. 80% of them are employed full-time, 15% part-time, while 5% are unemployed. A total of 10% of respondents are entrepreneurs. Wikipedia Usage The survey showed that all respondents (100%) had experience using Wikipedia. This data testifies to the high level of presence of Wikipedia in the everyday digital environment and confirms its leading position on the Internet. No respondent stated that they had never used Wikipedia, which is significant considering that the survey was not aimed at a particularly digitally literate population, but rather at parents belonging to the local community of Tate Novosađani. These results correspond to similar studies indicating that Wikipedia is the most frequently used resource for quickly obtaining information, especially among adult Internet users. Frequency of use: When it comes to frequency of use, the data indicate that the majority of respondents use Wikipedia regularly or very often. Specifically, as many as 40% of participants stated that they use Wikipedia “several times a week”, while 10% of them claimed to use it daily. Around 30% of respondents use Wikipedia once a month, while 5% of them stated that they do not use this site. This suggests that Wikipedia occupies a prominent place in the respondents’ sources of information, which is significant in the context of its accessibility and the breadth of topics covered. Purpose of using Wikipedia: The question about the reasons for visiting Wikipedia provided insight into the diversity of users’ motivations. The largest number of respondents, 50%, use Wikipedia out of personal curiosity and interest, while 35% cite hobbies or professional reasons. Of the total, 10% of respondents use Wikipedia in the context of education or learning. The small number of those who listed the category “other” is also interesting. Their answers show that they use Wikipedia as a starting point for further research. This is confirmed by the statement of one of the respondents: “I always check multiple sources, but Wikipedia is a good starting point for me.” This indicates an awareness of Wikipedia’s limitations, but also of its role as a “gateway” to further research into information. Several of them, more precisely 5%, stated that they do not use Wikipedia. Languages ​​in which Wikipedia is used: Since the surveyed group was from Serbia, it was expected that Wikipedia in Serbian would be the primary language edition visited by the respondents. However, the research data indicates that a significant number of respondents use multiple language versions. Most respondents stated that they primarily use the Serbian version, but as many as two-thirds also emphasized that they often visit the English version, especially in cases where they are looking for “more up-to-date information.” This habit of using multiple versions of Wikipedia in parallel indicates higher digital literacy among respondents, as well as a possible perception of different content quality between language versions. Trust in Wikipedia and information verification One of the important aspects of the research was the examination of how much respondents trust the information they find on Wikipedia. The results show that most users have a certain level of trust, but with a dose of caution: 50% of respondents consider Wikipedia to be "mostly reliable", but with the remark that the information should be further verified, 29% of respondents believe that Wikipedia offers relatively accurate information, but it is necessary to approach the sources critically, 12% of respondents are undecided and state that trust depends on the topic they are researching, 9% of respondents do not trust Wikipedia completely, because they believe it is susceptible to errors and manipulation, several of them stated that they do not use the site. These data confirm that most users recognize Wikipedia as a credible and reliable source, but that they do not take all information as the absolute truth, which indicates a high level of media literacy and critical thinking within the surveyed group. Also, this data shows the existence of doubts about the editing method, as well as that there is room and need to complete and improve the content on Wikipedia. When asked whether they think Wikipedia is a sufficiently reliable source of information for students, 45% of them said Yes, 30% No, while the rest were not sure about the reliability of the site. Methods of checking information: The majority of Wikipedia users do not check the information they read additionally. Those who do, mainly compare it with other sources such as official websites, newspaper articles, professional literature, while a smaller number of them rely on the list of sources in the article itself and analyze it additionally. This shows a certain awareness of the importance of a critical approach to information, which is especially relevant in the context of digital literacy and the correct use of Wikipedia. Topics that cause the most doubt: Historical and political topics are considered susceptible to biased interpretations or lack of verified sources by as many as 60% of respondents, while 30% of respondents are concerned about the reliability of information in the “Medicine and drugs” domain. A total of 10% of them expressed doubt about articles on “Current events”, stating that such content is often followed by news and is subject to frequent changes and inaccuracies. These results indicate the awareness of respondents about Wikipedia’s potential weaknesses, but also the ability to critically consider different types of content. It also shows the possibility and space in which Wikipedia can progress and develop. Wikipedia in Education One of the important aspects of this research is the examination of the role of Wikipedia in education, both personally and within the family environment. When asked if they would recommend Wikipedia, for what purposes would it be most often, the respondents gave the following answer: 80% of respondents would recommend it for quick information on a topic, 50% of respondents would recommend it for personal education and expansion of knowledge, 20% of respondents would recommend it for professional research, 15% of respondents would recommend it as a tool for studying or preparing for exams, 30% for checking existing information and facts, a few respondents would not recommend using Wikipedia. In additional questions, the respondents said that: 70% of respondents stated that they use Wikipedia as a source of additional information when learning or researching a certain topic, 40% of respondents use Wikipedia to help children learn. This includes searching for explanations for school topics, historical events, and science terms, 20% of respondents believe that Wikipedia can be a useful tool in formal education, but that its content should be supplemented with other, more reliable academic sources, several respondents believe that Wikipedia should not be used for teaching children, nor as an auxiliary tool in education. This data tells us about the high prevalence of Wikipedia's use for educational purposes and the opportunities it provides to develop it as an additional tool in education. It also shows that there are areas that require further improvements, both in terms of content and references. Experienced in editing Wikipedia Part of the research was devoted to the issue of active contribution to Wikipedia, do the respondents participate in editing articles or contribute to content, and do they have a desire to do so? The majority of them, as many as 95%, have never edited Wikipedia, while 5% of the respondents have made at least one change. Of these, 3% were active in editing Wikipedia. This indicates that, although they are users of the platform, most of them are not motivated to actively contribute to content. Among editors, those who make small changes and additions to existing data are dominant, most often in areas of their interest. As the main reasons why they do not edit Wikipedia, respondents state: Lack of knowledge about editing articles (55% of respondents), Complexity of the technical interface (25% of respondents), Ignorance of rules and guidelines (20% of respondents), Not enough free time (38% of respondents), Lack of interest in editing (10% of respondents), Willingness to participe in editing: When asked whether they would be interested in learning how to edit Wikipedia, 40% of respondents indicated an interest in learning the basics of editing, if there were a simple training or guide, while 30% of respondents were not sure but did not rule out the possibility. Approximately the same number, 28% of respondents, would not be interested in editing because they do not feel the need, do not have the free time, or find it too complicated. This data suggests that there is potential for increasing user engagement if there were easily accessible resources for editing training or customized projects for editorial engagement. Wikipedia as a Parental Educational Tool The vast majority of respondents, more than two-thirds, expressed their willingness to recommend Wikipedia to their children as a learning aid, while 50% of fathers believe that this depends on the child's age and the topic in which they have shown interest. About 40% of fathers stated that they use Wikipedia as an auxiliary tool for solving educational tasks or projects for their children. These findings indicate the significant role of Wikipedia not only in informing adults but also in the process of educating young people. Respondents recognize Wikipedia as an accessible, comprehensive and practical resource that can support school learning, but also the development of independence in research and learning. The answers also present an interesting idea of ​​joint research on a topic on Wikipedia as a form of parent-child activity. This practice could strengthen family ties and joint activities, but also contribute to the development of digital literacy and critical thinking in children. This willingness of parents to include Wikipedia in their children's educational context indicates the potential for future initiatives in the field of family education and programs that would connect fathers and children through joint work on online content. A certain part of fathers, 15% of them, believe that children should not use Wikipedia, most often because there is doubt about the reliability and relevance of the available information. Also, as an additional concern, some fathers cite the credibility and competence of the author of the article and the verification of changes. Some of them question the reliability of the information provided. As an advantage of using Wikipedia, respondents cite the coverage of topics. As many as 75% of respondents believe that Wikipedia covers all areas of their interest. The advantages of Wikipedia are the quick availability of information, the amount of data and the variety of topics, and multilingual availability. The most common topics that fathers search for and read on Wikipedia are history, personal histories (biographies), sports with a predominance of football, literature, music and film. Some indicated that they search for topics related to their profession, such as arboriculture and information technology. In addition to recommending the site to family members, the largest percentage of respondents, 70%, would recommend the site to colleagues and friends, while an equal percentage stated that it would depend on the need, or that they would not recommend it at all. Respondents' views on Wikipedia's shortcomings and opportunities for improvement Although most respondents use Wikipedia regularly and have a high level of trust in it, they pointed out several potential areas for improvement in their open-ended responses. The most common complaints relate to the insufficient coverage of certain topics and the incompleteness of the content, which is why some users prefer to switch to the English version of Wikipedia. The lack of up-to-dateness in certain areas, especially those related to school materials, was also highlighted. Some respondents expressed reservations about Wikipedia's editorial policy and highlighted the need for greater transparency in terms of who writes and who verifies content. It was particularly emphasized that it would be useful to clearly indicate who the authors and reviewers of articles are. There is also a expressed desire for an increase in the number of academic and peer-reviewed sources, as well as easier accessibility and diversity of existing references. Additional suggestions include connecting Wikipedia to artificial intelligence tools to verify the reliability of content and identify possible inconsistencies. Some respondents suggested the need for systematic fact-checking, as well as greater promotion of Wikipedia as an educational tool, noting that some content is not suitable for all ages and that it is recommended that parents or teachers review it before use. Discussion The results show a high level of trust in Wikipedia and frequent use in various contexts. However, activity in terms of content contributions is minimal, indicating a need for support and education. Particular potential is recognized in the willingness to participate in local initiatives and build a sense of community through joint work on content of importance to local culture and history. In addition, the work points to the important role of Wikipedia as a possible bridge between generations – a tool that parents can use to support their children in learning and research. Wikipedia thus appears not only as a source of knowledge, but also as a space for dialogue and collaboration within family members, which opens up new possibilities for educational initiatives. Although the user experience with Wikipedia is largely positive, respondents pointed to several significant areas that could be improved. Among them, issues of timeliness and coverage of certain topics stand out, as well as reservations regarding editorial policy and transparency of sources. Special emphasis is placed on the need for greater academic credibility and the integration of artificial intelligence tools to verify the reliability of content. These views indicate the maturity of user thinking and open the possibility for constructive initiatives to improve the platform. Conclusion The research confirms that Wikipedia has a strong impact as a tool for informal learning and everyday information. Although editorial activity is lacking, there is interest and potential for engagement in actions that have local relevance, provided there is support and a sense of common purpose. Additionally, the results indicate the importance of Wikipedia in the family context, as a possible shared resource for fathers and children. These findings may be useful for designing approaches that would strengthen civic engagement, family learning, and spread a culture of contributing to knowledge. At the same time, the results also reveal a critical attitude towards Wikipedia as a source. Respondents express the need for greater transparency regarding editorial processes, as well as for better coverage of educationally relevant and general topics. Additionally, there is an interest in connecting Wikipedia with artificial intelligence tools to verify the reliability and improve the quality of content. These findings may be important for creating approaches that strengthen civic engagement, family learning, and a culture of open and responsible contribution to shared knowledge. Based on the research results, it is recommended to organize demonstration workshops with members of the Tate Novosađani community and then extended workshops with their children or other family members. The workshops would have a dual goal: educating adults in the basics of Wikipedia editing and encouraging children to be interested in creating content through interactive and creative activities. Children could participate in activities adapted to their age, such as researching local history, making illustrations for articles, or learning about the importance of verified sources of information. These activities would also serve as a tool for developing digital and research skills. In addition to the educational aspect, the workshops would include concrete work on completing and creating content that is meaningful to the local community. This would ensure that the results have lasting value, both for Wikipedia and for the participants. This approach would contribute to strengthening the relationship between Wikipedia, the local community and its youngest members, encouraging intergenerational cooperation in the creation and dissemination of free knowledge Acknowledgements We thank all members of the Tate Novosađani group who participated in the survey and contributed to this research. We owe special thanks to the group administrators who made it possible to conduct the survey within the community.