Grants:APG/Proposals/2013-2014 round1/Wikimedia Serbia/Progress report form/Q2/Serbian

Add links
From Meta, a Wikimedia project coordination wiki

Overview of this quarter[edit]

The purpose of this section is to provide a brief overview of this report. Please use no more than 1-2 paragraphs to address the questions outlined below. You will have an opportunity to address these questions in detail elsewhere in this report.

CHANGES: Please describe how you changed your plans and budget based on the FDC allocation approved by the Board in December 2012, and your rationale for these changes. You can then use the changed plans and budget as the basis on which to report back on the first quarter.

Није било значајних измена у овом тромесечју.

HIGHLIGHTS: What were 1–2 important highlights of the past quarter? (These may include successes, challenges, lessons learned.)

  • Акредитован програм “Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу”
  • Промоција “1001 арапске речи”
  • Организација и почетак фото конкурса Вики воли земљу

WIKI-FOCUS: What Wikimedia projects was your entity focused on (e.g., Wiki Commons, French Wiktionary) this quarter?

Највише на Википедију и Викимедијину Оставу.

GROWTH: How did your entity grow over the past quarter vs. the previous quarter (e.g., Number of active editors reached/involved/added, number of articles created, number of events held, number of participants reached through workshops)?

Програм/пројекат Q1 Q2
Запослени 2 2
Активни пројекти 10 пројеката:ЕдуВики, Еду Конференција, Такмичење, 1001 арапска реч, ЦЦ,Унипедија, Фото Сафари, ГЛАМ, Викикоптер, Подршка заједнице 11 пројеката: Едукативни пројекти, Први светски рат - 100 година после, 1001 арапска реч, ЦЦ, Фото сафари, ГЛАМ, Микрогрантови, Вики воли Земљу, Фем Вики, Такмичење, Подршка заједнице
Организовани фогађаји 4 2
Број прикупљених фотографија 875 1210 - Србија плус, 80 - ВикиГимназијалац, 10 - Савез потомака ратника Србије, око 700 - Вики воли Земљу, 1120 - Фото Сафари, укупно 3120
Број блог постова, датих интервјуа и оглашавања 14 (7 блог постова;2 радио интервјуа; 2 ТВ гостовања/интервјуа; 2 интервјуа за беб портале; 1 саопштење за јавност) 19 (10 блог постова, 3 радио интервјуа; 2 ТВ гостовања; 2 саопштења за јавност; 1 интервју за новине; 1 интервју за веб портал)
Фејсбук Википедија на српском језику (број пратилаца повећан за 35,8%, објављено је 84 поста); Викимедија Србије (број пратилаца повећан за 141%, објављено је 34 поста и 2 догађаја) Википедија на српском језику (број пратилаца повећан за 23%, објављено је 121 поста); Викимедија Србије (број пратилаца повећан за 16,5%, објављено је 74 поста и 1 догађај); Направљене су две нове странице - Вики воли Земљу и Први светски рат - 100 година после
Твитер Н/А Профил аутоматски објављује статусе постављене на Фејсбук профилу
Линкедин 48 пратилаца 52 пратиоца

Напредак овогодишњих циљева[edit]

Овај одељак тиче се утицаја програма/иницијатива и циљева које је ваш огранак имплементирао кроз прошли квартал и напредак који је остварен имајући у виду овогодишње циљеве. Разумемо да неке од метрика можда неће бити применљиве у овом тромесечном периоду, па Вас молимо да додате метрике ако су исте применљиве.

  • У прошлом периоду, ФДЦ је користио терин “иницијатива”, сада користимо термин “програм”.

Едукативни програм[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Едукативни програм Викимедија Србије се састоји од неколико различитих пројеката, за које ћемо дати кључне циљеве:

  • ЕдуВики конференција: Ово је конференција која има за циљ упознавање образовних и научних институција са пројектима Викимедије, стварајући двосмерну комуникацију, увођење Викимедијиних пројеката у наставни програм образовних институција у Србији и информисање државних институција о позитивним аспектима слободног знања, што је темељ Викимедијиних пројеката.
  • ЕдуВики Learning Day: Ово је једнодневни догађај који ће се десити пре ЕдуВики конференције. Кључни циљ је размена искустава између менаџера пројекта (како локалних тако и гостију из иностранства) у погледу вођења и реализације образовних програма у глобалној заједници и јачање партнерства.
  • Википедија у школама: Викимедија Србије има дугу традицију одржавања предавања и радионица у оквиру пројеката за све врсте образовних институција: основне школе, средње школе и факултети. Циљ је да се Викимедијини пројекти користе у едукативне сврхе, као слободна платформа која би могла да се користи на много начина. Један од њих је писање семинарских радова на Википедији, којим ће се повећати квалитет и квантитет овог пројекта. Захваљујући предавањима и радионицама, нови уредници и корисници ће бити информисани о начинима функционисања Викимедијиних пројеката.

Семинари и обуке: Ово је пројекат који обухвата обуку наставника и професора за рад на Википедији, тако да они могу да уређују чланке сами и касније обучавају своје ученике или студенте да користе Википедију у свом наставном плану и програму.

  • Професионални развој: Ово је пројекат који се бави укључивањем семинара и обука у систем стручног усавршавања наставног особља кроз похађање обавезних курсева и семинара. За разлику од пројекта "семинари и обуке", која није обавезна и спроводи се као проширење сарадње са образовним установама на пројекту писања чланака на Википедији, "Професионални развој" је пројекат где наставници и професори из свих делова Србије присуствују семинару, јер су обавезни да похађају неколико таквих семинара током целе године, у циљу професионалног развоја.
Критеријуми успеха
  • ЕдуВики конференција: Конференција ће се сматрати успешном, ако најмање 50 људи из образовног сектора у Србији присуствује и учествује у програму. Неки ефекти конференције можда неће бити видљиви на први поглед, али ми намеравамо да радимо на остваривању сарадње након конференције, тако да се постојање два или више нових партнера у образовним пројектима такође може сматрати успехом.

Википедија у школама: Очекивани резултат овог пројекта зависи од броја институција са којима ћемо радити, као и њихове величине. Све у свему, план је да имамо најмање 400 нових чланака до краја пројекта.

  • Семинари и обуке: Семинари су везани за број образовних институција са којима ћемо сарађивати у пројекту "Википедија у школама". Очекујемо сарадњу са наставницима и професорима из најмање 5 образовних институција.
  • Професионални развој: Организовање најмање једног семинара за наставнике из свих крајева Србије, са најмање 20 учесника, ће се сматрати успешним.

Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)

  • Википедија у школама: У овом тромесечном периоду су ученици 3 гимназије и 5 факултета и високих школа учествовали у писању чланака за Википедију. Од средњих школа то су Математичка гимназија, Пета београдска гимназија и Гимназија Ивањица. При Математичкој гимназији постоји основна школа где су такође ученици 8. разреда учествовали у писању чланака. Гимназија Ивањица је прва гимназија ван Београда у којој је реализован овај пројекат. Од факултета и високих школа учествовали су Математички факултет, Филолошки факултет, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Висока школа електротехнике и рачунарства у Београду и Учитељски факултет у Врању Универзитета у Нишу. У реализацији предавања и радионица током овог периода су учествовали двоје запослених и један волонтер. Према броју унетих чланака напредак је следећи:
    • Гимназија Ивањица - 7 чланака о локалним споменицима крајпуташима
    • Математичка гимназија - 50 чланака
    • Пета београдска гимназија - 12 чланака
    • Математички факултет - 111 чланака из рачунарства
    • Рударско-геолошки факултет - 32 чланка
    • Филолошки факултет - 61 чланак (од октобра 2013. до јуна 2014)
    • Висока школа електротехнике и рачунарства - 130 чланака
    • Учитељски факултет у Врању - 81 чланак
  • Семинари и обуке: Током ове школске године, као и ранијих, већи број професора средњих школа, асистената и професора факултета са којима смо сарађивали прошао је кроз обуку рада на Википедији, и пратио је промотивне материјале. У овом тромесечју укључивањем две нове гимназије и четворо њихових професора је прошло кроз ову обуку, по двоје из Пете београдске гимназије и Гимназије Ивањица.
  • Професионални развој: Kод надлежних државних институција je aкредитован наш програм “Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу”. Овај пројекат још није реализован, почеле су припреме да се што боље организује.
Предузете активности
  • Википедија у школама: У овом тромесечју је одржано предавање и радионица за ученике једног одељења другог разреда Пете београдске гимназије, као и предавање у Гимназији Ивањица и Кацеларији за младе Ивањица. У свим осталим средњим школама и на факултетима предавања и радионице су одржане претходног тромесечја и у њима је учествовало неколико волонтера. Током овог периода је довршаван унос чланака у свим групама због краја школске године. Једна од активности током овог периода била је праћење постављених чланака и помоћ наставницима око евалуације указивањем шта би још могло да се поправи у чланцима да би били бољи. На Математичком факултету је реализација била на два предмета, из једног од њих (Конструкција и анализа алгоритама) су студенти радили превођење књиге редом по поглављима - чланцима, што је једна од новина у односу на претходни период. Ученици Пете београдске гимназије су после предавања и радионице попуњавали анонимну онлајн анкету.
  • Семинари и обуке: Током предавања и радионица за студенте и ученике у већини случајева су били присутни и обучавани и њихови професори. Ово је било од користи, јер су на тај начин и сами професори постали способни да помогну студентима и ученицима око неких питања што може олакшати будуће сарадње са њима.
  • Професионални развој: Акредитован је програм “Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу” који ће бити семинар за обуку наставника. У наредном периоду очекујемо његову реализацију. Осим тога, постоји идеја да се конкурише за сличан семинар који би се бавио обуком библиотекара.
Шта је функционисало, шта није?
  • Википедија у школама: Све групе студената и ученика су прошле кроз практичне радионице, као и предавања о томе шта је Википедија, Викимедија, Едукативни програм. На тај начин они су били спремни за самосталан рад. Осим тога подељен им је промотивни материјал, и достављени су им сви потребни линкови везани за правила око семинарских радова. Са факултетима и школама са којима сарађујемо од раније било је лакше наставити сарадњу, док су нове групе имале више почетничких питања и грешака. Почели смо да пратимо и детаљније статистике пројекта, као и да учесницима дајемо анкете. Један број група је добијао да пише стручне чланке, док је један број група писао чланке по слободном избору. Приликом слободног избора теме посебно је значајно било питање релевантности избора теме где учесници нису увек умели да процене да ли им изабрана тема прелази праг значаја.
  • Семинари и обуке: Професори који су са нама сарађивали на едукативним пројектима су углавном постали заинтересовани и спремни за даљу сарадњу и следеће школске године, зато је и њихово обучавање од значаја за бољи успех пројекта. За сада се од професора не очекује да пишу чланке, него само да помажу студентима и ученицима да се боље снађу у раду и одговоре захтевима.
  • Професионални развој: Очекујемо да видљивост Викимедије Србије у досадашњем раду на едукативним пројектима, кроз ЕдуВики конференцију и сарадње са факултeтима и школама, помогне да већи број наставника чује и да се одазове на наш акредитовани семинар који планирамо да организујемо. Може нам бити од помоћи и то што је предвиђено у званичном школском програму информатике у 2. разреду гимназије да буду обрађене вики теме.
Додатне информације

Едукативни пројекти су један од успешнијих пројеката Викимедије Србије. Њега одликује укључење све већег броја школа и факултета, све већег броја наставника и ученика, као и све већи број написаних чланака. Од ове године активности су почеле интензивно да се одвијају и ван Београда. Због обима активности добро је размислити о томе да се једна особа запосли која би се бавила пуним капацитетом едукативним пројектима јер захтеви пројекта превазилазе наше могућности.

На позив Културног центра Београда у оквиру Велике школе Љубише Рајића и у сарадњи са Катедром за скандинавске језике Филолошког факултета одржано је јавно предавање и практична радионица за све заинтересоване учеснике. Предавање је снимљено и биће доступно преко њиховог Јутјуб канала. Реализатори догађаја из Викимедије Србије били су члан УО Ђорђе Стакић и менаџер пројеката и заједнице Ивана Маџаревић.

Викикоптер[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Викимедијини пројекти имају велику количину медијских датотека (фотографије и видео снимке), али су они углавном аматерски или врло слабог квалитета. Конкретно, Србији недостају фотографије из ваздуха (или их уопште нема), јер обично захтевају веома скупу опрему. Циљ овог програма је да се омогући Викимедијанцима да сниме фотографије из ваздуха, пошто тренутно нису у стању да то ураде. Пројекат ће се прво реализовати на територији Београда, а касније, као део пројекта Фото сафари, широм Србије.

  • Ми ћемо направити бесплатни водич за изградњу квадрикоптера.
  • Ми ћемо изградити Викикоптер који ће бити у власништву Викимедије Србије.
  • Ми ћемо направити најмање 4 серије фотографисања са најмање 400 фотографија укупно, користећи Викикоптер.
Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)

Наручени су делови за Вики коптер.

Предузете активности

Одабрани су и наручени делови за Вики коптер.

Шта је функционисало, шта није?

Постојали су мали застоји око наручивања делова, због царина.

Такмичења[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Примарни циљ овог програма је повећање слободног знања кроз креирање нових или унапређење постојећих чланака на Википедији, за које је иначе мала вероватноћа да би се написали или унапредили, осим кроз организовање такмичења. Поред тога, такмичење је добра прилика да се чланови заједнице мотивишу да уређују чланке. Кроз неколико такмичења, очекујемо да:

  • Најмање 300 нових чланака буде написано
  • Најмање 150 постојећих чланака буде унапређено
  • Најмање 15 чланова заједнице по такмичењу учествује
Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)
    • Одржавање такмичења
    • Промоција по сајтовима и друштвеним мрежама (направљен догађај на фејсбуку)
    • Оцењивање чланака (373)
    • Избор добитника
    • Достављање награда

У реализацији пројекта је било укључено један запослени и троје волонтера.

Предузете активности

У сусрету јубиларној десетој Викиманији и земљи домаћина, Викимедија Србије на Википедији на српском језику организовала је такмичење у писању нових чланака. Тема такмичења била је Уједињено Краљевство. Припреме и почетак такмичења биле су крајем првог квартала. У другом кварталу такмичење је затворено и након затварања статистике показују да се 19 такмичара пријавило за учествовање. Написано је 373 чланака. Трочлани жири, формиран од чланова из редова искусних чланова на Википедији имао је период од двадесет дана да прегледа и оцени чланке оценама од 1 до 10. Прву награду, стипендију за Викиманију освојила је учесница (женски такмичар* напоменути у ен. извештају). Друга награда је била мобилни телефон Nokia Lumia 800, док је трећи награђени добио Лондон том I, II и III од аутора Едварда Радерфурда. Такмичење је најављено на листе, википедији, друштвеним мрежама од којих је на ФБ имало засебну страницу. Такмичење у бројкама изгледа овако:

    • 2 организатора
    • 19 пријављених такмичара
    • 15 такмичара који су написали један или више од једног чланка
    • 373 нових чланака
Шта је функционисало, шта није?

Објављивање информација о такмичењима на википедији ван википедије, сваки пут привуче неке нове кориснике. Међутим, део нових уредника одустане од уређивања још током такмичења.


Слободни фото садржај[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Фото такмичења обухватају следеће:

  • Фото сафари: Као део прошлогодишњег плана, имали смо пројекат Вики експедиција, која је била слична овом пројекту по циљу - волонтери ће ићи у неки део Србије, фотографисати што је могуће више фотографија и држати презентације у локалним институцијама. Међутим, проблеми који су се појавили везани су за тешко проналажење локалних институција културе које су биле спремне да нам помогну и да нам омогуће презентације. Ово би могло бити због чињенице да су делови Србије, осим главног града релативно неразвијени. Такође, ако бисмо нашли институције које су спремне да сарађују са нама, често би било тешко пронаћи одговарајући временски оквир за обе организације. Са Фото сафаријем, желели бисмо да наставимо са пројектом документовања делова Србије који нису добро покривени, без нужног одржавања презентација у институцијама. Главни циљ је прикупљање фотографија недовољно покривених делова Србије, нпр природне баштине, свакодневног живота, места од већег значаја у српским селима и мањим градовима. Ако је могуће, желимо да остваримо сарадњу са локалном заједницом. Циљ је да се организује најмање 4 фото сафарија, са око 400 квалитетних фотографија које ће бити отпремљене на Викимедијину оставу до краја пројекта.
  • Вики воли споменике: Овај пројекат подразумева масовно прикупљање фотографија културних споменика у Србији кроз већ добро познато такмичење; такође, један од циљева ове године ће бити одржавање такмичења ради писања нових и унапређивања квалитета постојећих чланака везаних за културне споменике Србије. Такође, очекујемо да ћемо промовисати пројекат кроз одржавање неколико изложби победничких фотографија. Учешће волонтера веома зависи од промоције оваквог догађаја, атрактивности награда, али и доступности и удаљености споменика који треба да се фотографише. Циљ је најмање 3000 отпремљених фотографија културних споменика Србије, најмање две фото туре, најмање један уређивачки маратон о споменицима и најмање три изложбе у Србији.
  • Вики воли земљу: У циљу подршке пројекту Вики воли земљу на глобалном нивоу, одлучено је да и ВМРС изврши релокацију средстава и организује локално такмичење. Циљеви такмичења су сакупљање што већег броја фото садржаја заштићених природних добара Србије али и обогаћивање чланака на Википедији релевантним фотографијама. Концепт пројекта је врло сличан пројекту Вики воли споменике и обухвата период такмичења и период жирирања достављених фотографија од стране еминентних чланова из света фотографије, након чега следе најмање три изложбе у Србији. Очекивани циљеви су најмање 500 фотографија, најмање 15 учесника, две фото туре, најмање три изложбе у Србији. Такође, очекује се да се кроз промоцију конкурса као и планиране изложбе и доделу награда, промовишу и други пројекти Викимедије Србије везани за прикупљање фотографија под слободном лиценцом. Ово ће бити добра прилика да се промовише и Вики воли споменике пре његовог почетка.
Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали).
  • Фото сафари: У овом тромесечју, планиран је један Вики Сафари. Он је планиран за крај априла, али су јаке поплаве које су задесиле регион који смо планирали да покријемо одложиле планове. Због још већих поплава, које су задесиле Србију у мају, Вики Сафари је одложен за крај јуна, када је и одржан. У овом путовању учествовало је троје волонтера. Овај сафари је тежио да покрије превасходно насељена места у Колубарском округу, са посебним акцентом на центар тог округа, град Ваљево. На Оставу је послато укупно 1120 фотографија из два округа, односно шест општина. Фотографисана је једна шума, једно језеро, једна бања и 25 насељених места. Фотографије се налазе овде. У поређењу са планираним активностима, овај пројекат за сада иде по плану. Број планираних фотографија по сафарију превазилази процењене бројке.
  • Вики воли споменике: N/A
  • Вики воли земљу: Ребаланс буџета
    • Извршене су све потребне припреме техничке природе
    • Остварена је сарадња са Заводом за заштиту природе Србије
    • Организовање једне мини фото туре
    • Рад на проналажењу жирија и простора за изложбу

Медијске активности:

    • на сајту је постављено саопштење за јавност и послато на мејлинг листу за медије,
    • саопштење на блогу и сајту
    • медија ковер у преко 30 наслова/медија
    • фејсбук, твитер и гоогле+

У реализацији ових пројеката радило је укупно двоје запослених, пет чланова УО и један волонтер.

Предузете активности
  • Фото сафари:
    • Одржан је састанак на коме су волонтери саставили руту за сафари и пописали све битне ствари (културно-историјске, природне споменике и уопште знаменитости у свим насељеним местима којима је планирана посета)
    • Унапред су купљене грицкалице и пића за волонтере
    • Сам сафари је одржан 29. јуна
    • У наредном периоду су послате фотографије на Оставу
  • Вики воли споменике: N/A
  • Вики воли земљу:Направљен је ребаланс буџета како би се обезбедила средства за организовање овог пројекта. Извршене су све потребне припреме техничке природе: направљен је списак свих добара подељених у неколико категорија, направљен је портал на википедији, направљен је сајт са свим потребним подацима, што списковима, правилима такмичења, мапама тако и контактима преко којих потенцијални учесници могу контактирати ангажоване на пројекту око нејасноћа. У циљу промовисања пројекта отворени су налози на мрежама Фејсбук, Твитер и Гугл плус. Саопштење о пројекту пренето је на сајт и блог Викимедије Србије а такође је прослеђено и медијима. Тридесет медија разних категорија пренело је информацију о покретању Вики воли Земљу у Србији.
Шта је функционисало, шта није?
  • Фото сафари:Због временских неприлика у земљи, морали смо више пута да одлажемо фото обилазак. На такве ствари нисмо могли да рачунамо, али важно је да је сафари на крају одржан. По броју фотографија, био је то најуспешнији поход. Успели смо да у потпуности искористимо оригиналне планове, тако да волонтерско време које је потрошено у планирању није било узалудно. Такође, време нас је послужило током самог сафарија, што се позитивно одразило на направљене фотографије.
  • Вики воли споменике: N/A
  • Вики воли земљу: И поред добре медијске пажње и пропраћености по друштвеним мрежама, заинтересованост за фотографисање природних добара није била велика.


ГЛАМ и Дигитални Београд[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.
  • ГЛАМ: Овим пројекатом се наставља наш рад са ГЛАМ институцијама са циљевима остваривања двосмерне сарадње, олакшавања ослобађања фотографија, тектова и података под слободним лиценцама и покушајима да успоставимо сарадњу са институцијама са којима нисмо радили до сада. До краја овог пројекта очекујемо да:
    • имамо једног Википедијанца стажисту у бар једној ГЛАМ институцији
    • сарађујемо са ГЛАМ институцијама кроз добијање фотографија
  • Дигитални Београд: Циљ овог пројекта је наставак постављања QRпедијиних QR кодова на споменике у Београду.
    • контактираћемо кориснике неколико спомен кућа
    • писаћемо и унапређиваћемо квалитет чланака и слика о објектима и поставићемо QR кодове на њима
    • радићемо на развоју мобилне апликације за потребе овог пројекта
Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)
  • ГЛАМ:
    • Сарадња са Народном библиотеком Србије
    • Сарадња са Заводом за заштиту природе Србије
    • Контактирани представници културнух институција из Сремске Митровице
    • Контактирани представници Завичајног Музеја Књажевац
    • Уређивачки маратон на тему Непокретна културна добра и археолошка налазишта Ивањице
    • Учествовање у Ноћи музеја у Ивањици кроз сарадњу са 3225 Организацијом из Ивањице
    • Одржана презентација у Матици српској поводом могуће сарадње
  • Дигитални Београд:
    • Настављена је сарадња са ФОН-ом
    • Одржана је радионица студентима ФОН-а
    • Прикупљено је преко 900 фотографија и текстова које треба да се поставе на Википедији и Викимедијину оставу

У реализацију пројекта је било укључено двоје запослених, два члана Управног одбора и шесторо волонтера.

Предузете активности
  • ГЛАМ:
    • ГЛАМ са НБ - Почело је преговарање око могуће сарадње са Народном библиотеком Србије. Предлог уговор о општој сарадњи је послат и представници НБ разматрају ставке истог. Уговор садржи опште облике сарадње али се не ограничава на њих, па сходно томе ВМРС и НБ сарадњу могу прилагођавати условима ГЛАМ пројекта. Прва конкретна сарадња након презентација у НБ од стране запослених, остварена је организовањем уређивачког маратона симболично на Видовдан у суботу, 28. јуна 2014. године. Уређивачки маратон на тему Првог светског рата је успешно реализован. Више о овомре се може прочитати у одељку Први светски рат-100 година после.
    • Сарадња са Заводом за заштиту природе Србије - У оквиру пројекта Вики воли земљу, успостављена је сарадња са Заводом за заштиту природе Србије (ЗЗПС). У Заводу је одржан састанак са Гораном Секулићем, помоћником директора Сектора за истраживачко-развојну делатност и Мариом Лукиновићем, помоћником директора Сектора за правне, финансијске и опште послове. Приликом презентације Викимедије Србије и представљања пројекта ВВЗ, представници ЗЗПС су показали велико интересовање не само за сарадњу у оквиру ВВЗ већ и шире. Након састанка, предлог Уговора о општој сарадњи је послат и потписан од стране Викимедије Србије и Завода за заштиту природе Србије. Сарадња је успешно започела кроз достављање спискова заштићених природних добара за потребе пројекта Вики воли земљу. Завод је понудио и коришћење њихових просторија за потребе реализације пројеката ВМРС, попут изложби или уређивачких маратона.
    • Контактирани представници културнух институција из Сремске Митровице. У уторак, 08. априла одржан је састанак са Мирјаном Марковић, самосталним стручним сарадником за образовање Градске управе за образовање, културу и спорт у Сремској Митровици поводом могуће ГЛАМ сарадње. На састанку су запослени ВМРС презентовали ГЛАМ пројекат и укратко говорили о Викимедији Србије. Госпођа Марковић је највише била заинтересована за QR кодове и постављање истих у њиховим установама културе којих има осам. Следећи корак у остваривању сарадње јесте представљање пројекта начелнику од стране Мирјане Марковић. Истог дана одржан је и састанак са Татјаном Познић, директорком Туристичке организације Сремске Митровицем, на коју нас је упутила госпођа Марковић, која је такође присуствовала састанку. Госпођи Татјани, којој је такође објашњено како би пројекат текао и како би се постављање QR кодова реализовало. И овог пута, природне непогоде омеле су почетак сарадње али се ускоро очекује договор о обезбеђивању текстова у вези свих установа/експоната на којима ће кодови бити постављени.
    • Контактирани представници Завичајног музеја Књажевац - Приликом радионице ВМРС, одржане у марту у Нишу, успостављен је контакт са Оливером Николић, која је упутила представнике ВМРС на Завичајни Музеј у Књажевцу и кустоса историчара уметности Завичајног музеја Књажевац, Милену Милошевић Мицић. Госпођа Милена је контактирана и одржан је телефонски састанак приликом ког је договорено успостављање сарадње између Викимедије Србије и Завичајног музеја Књажевац кроз одржавање радионица студентима током лета и уређивање чланака на тему музеја, изложби, експоната и сл. Након радионица, планирана је израда QR кодова и постављење истих у Музеју. Због изложби које су биле актуелне у тренутку када су контактирани, радионице нису одмах започете, па је предложен период одржавања истих јул и август 2014. Такође, у разговору са госпођом Николић, поменута је и потенцијална сарадња са Народним музејом у Нишу, али је сарадња пролонгирана за август и септембар.
    • Уређивачки маратон - У склопу учешћа у манифестацији Ноћ музеја у оквиру којег су постављени QRпедијини QR кодови, одржан је уређивачки маратон. Организација 3225 је доставила материјал за чланке као и 60 фотографија послатих на Викимедијиној мултимедијалној остави. У маратон је учествовало 8 учесника који су креирали 10 нових чланака на Википедији на српском језику и 12 на Википедији на енглеском језику. Допуњено је и проширено три постојећа чланка. Међу уредницима, дошао је и један нови википедијанац којем је ово био први сусрет са уређивањем википедије. Захваљујући написаним чланцима, креирано је 13 QR кода који су искоришћени за изложбу “Непокретна културна добра и археолошка налазишта Ивањице” у Ивањици .
    • Одржана презентација у Матици српској поводом могуће сарадње - У петак, 20. јуна, представници ВМРС, Милош Ранчић, Миле Киш и Ивана Маџаревић одржали су састанак са др Драганом Станићем, председником Матице српске и његовим сарадницима. Циљ сарадње је ослобађање одређеног садржаја Матице српске. Имајући у виду да ове године буџетом није предвиђен овакав пројекат представницима је предложено, с чим су и они били сагласни, да конкуришу са пројектом за 2015. годину. Др Драган Станић, председник Матице српске је показао интересовање и оквирно је направљен план сарадње који ће се подразумевати најпре слање писма о намерама а затим и аплицирање са пројектом ослобађања Орнитолошког речника и Речника дијалеката Војводине. Ово ће бити такорећи пробни пројекат/пројекти, из којих ће, ако се покажу добро, произићи и нови пројекти попут постављење Летописа матице српске као и једнотомног Речника Матице српске под слободном лиценцом. Такође, врло битне и лепе вести су показивање интересовања и подржавања Д. Станића и његових колега за сједињавање националне енциклопедије и Википедије што би било од енормног значаја. Д. Станић сматра да је оваква сарадња врло могућа.
  • Дигитални Београд:
    • У оквиру пројекта Дигитални Београд, настављена је сарадња са Факултетом Организационих Наука (ФОН) и започето је уређивање чланака споменика културе. У канцеларији Викимедије Србије запослени су одржали презентацију о ВМРС и њеним пројектима и радионицу уређивања Википедије на српском студентима ФОН-а. Том приликом, студентима су подељени приручници за уређивање, промотивни материјал као и контакт мејлови који су коришћени приликом недоумица и нејасноћа.
    • Завод за заштиту споменика Србије је сав материјал - преко 900 текстова и фотографија ослободио и ставио под слободне лиценце за потребе пројекта. До краја августа очекује се завршетак уноса и дораде чланака и фотографија.
    • Покренута је сарадња са Филолошким факултетом како би студенти истог почели са превођењем ових чланака на друге језике.
Шта је функционисало, шта није?

И у овом кварталу институције су биле заинтересоване за сарадњу, и неке од њих су показале жељу да прошире сарадњу и ван одређеног пројекта, попут коришћења њихових простора и људских ресурса. Ови и слични предлози потврдили су могућност остваривања дугорочне сарадње са културно-образовним институцијама и укључивање истих и у друге пројекте поред ГЛАМ-а.

Ванредна ситуација и природне непогоде које су задесиле Србију у мају месецу су нажалост одложиле многобројне планиране активности ВМРС, с обзиром да су многе институције уложиле ресурсе, како људске тако и материјалне у организовање помоћи жртвама поплава. И поред ових проблема, сарадње су релативно брзо остварене и пројекти су наставили да се одвијају како је и планирано.

Викиречник[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Ово је наставак пројекта развоја Википедијиног сестринског пројекта. Рад на пројекту 1001 Арапска реч, који је почео у 2013, укључује писање арапско-српског речника, чланке о арапском језику и граматици, одржавање радионица и промоцију пројекта. Осим арапског речника, наш план је да покренемо сличне пројекте везане за Викиречник, у сарадњи са Филолошким факултетом, Универзитета у Београду. Видевши како су волонтери који су учествовали у пројекту 1001 Арапска реч у 2013. показали вољу за активно учешће и у другим пројектима и активностима Викимедије Србије, поред пројекта Викиречник, очекујемо да ће и друге сличне групе показати одређени интерес за дешавања у Викимедији Србије и њеним другим пројектима. Очекујемо да започнемо нове пројекте у Викиречнику на најмање два нова језика, па ће се пројекат сматрати успешним ако се унесе 1000 нових речи. Све у свему, ми ћемо држати најмање 80 радионица / састанака у канцеларији Викимедије Србије као део овог пројекта.

Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)
  • Прва етапа пројекта је успешно завршена, достигнут је циљ од 1001 речи
  • Успешно је организована и одржана промоција речника

У реализацији пројекта учествовало је двоје запослених и 10 волонтера, од којих је један члан Управног одбора.

Предузете активности
  • Одржано је 15 радионица
  • Направљено је 278 чланака
  • Направљено је 2515 измена
  • Успешно је организована и одржана промоција речника - обезбеђен је простор за изложбу у Дому омладине Београда и одређен датум за 19. јун са почетком у 18 часова. Направљен је списак званица међу којима су били професори Филолошког факултета, амбасадори и људи из света арабистике. Што се медијских активности тиче, послат је позив на интернал листу, написано је саопштење за јавност, постављено на сајт и послато на листу медија, написан је блог пост, направљен је догађај на фејсбук профилу ВМРС и на истом су у континуитету дељене вести о промоцији. Такође, штампани су плакати који су постављени на Филолошком факултету и Дому омладине. Више о овоме у одељку Медијске активности. Направљен је програм промоције у коме су учествовали доцент Филолошког факултета, Ивана Мали, професор Раде Божовић, чланови тима 1001 Арапска реч и извршни директор ВМРС, Миле Киш. Програм се састојао од презентације госпођице Мали и господина Божовића о арапском језику и његовој употреби и наглашавању значаја речника као средства учења. Након овог увода и отварања промоције, извршни директор Миле Киш је говорио о почетку пројекта, о првим идејама али и о могућностима сарадње са другим катедрама Филолошког факултета и развијања нових речника. Затим су чланови тима представили пројекат и приказали како је исти текао и захвалили се гостима на доласку. Догађају је присуствовало 70 гостију који су након презентација остали на коктелу. Током коктела, представници ВМРС и носиоци пројекта остварили су комуникацију са професором Радетом Божовићем, који је прихватио да на неки начин допринесе наставку овог пројекта када његова реализација буде почела, као и са Јеленом Гледић, асистенткињом на катедри за кинески језик, која је била више него заинтересована за развијање кинеско-српског речника. Обезбеђен је и фотограф и 40 фотографија са догађаја су постављено на оставу и профиле на друштвеним мрежама.
Шта је функционисало, шта није?

Реализација пројекта текла је по плану. Поред писања новог садржаја, почела је и ревизија већ написаног како би се утврдила тачност и форма. Достигнут је циљани број од најмање 1001 речи. Током реализације пројекта, дошло је до благих несугласица између чланова тима по питању месечних планова и активности као и лидерства.

Додатне информације

Завршетком овог квартала, полако се привела крају прва етапа пројекта. На више од 100 радионица долазило је 12 особа. Њих 9 задржало се до самог краја. Скоро свима њима, рад на речнику био је први додир са уређивањем неког Викимедијиног сајта. Цео тим постали су чланови ВМРС и своје активности проширили и на друге пројекте, као што су ГЛАМ, ЕДУ, ВЛЕ, ВЛМ. Један од њих постао је и члан УО. У току реализације пројекта, Викимедија је директно или индиректно сарађивала са неколико институција. Речник је добио и свој медијски простор у репортажама и извештајима неких од највећих медија у Србији. Промоција организована поводом достизања 1001 речи, била је добар увод у преговоре за наставак овог пројекта и покретање сличних.


Подршка регионалној сарадњи[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Као један од најстаријих огранака, Викимедија Србије је започела многе иницијативе за регионалну сарадњу. Ми смо раније организовали неколико веома успешних регионалних конференција - најскорија је била ЦЕЕ (Централна и Источна Европа) конференција у 2012. - што је резултирало формирањем заједница и огранака у региону. Кроз наставак регионалне сарадње, надамо се да ћемо подржати развој, јачање и повезивање заједница у нашем региону. Наш циљ је да учествујемо и омогућимо учешће представника заједница у догађајима, да помогнемо у организовању догађаја кроз давање савета или кроз активно учешће у организационим процесима. Очекујемо да ЦЕЕ конференција буде успешно организована, да има најмање 30 учесника из 15 земаља и да резултира видљивом сарадњом између огранака. Од Викикамп програма очекујемо организацију најмање једног Викикампа са најмање 20 учесника и 2 теме током 2 дана.

Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)
  • Консултације и пружање подршке корисницима у Републици Српској
  • Остваривање комуникације са Викимедијом Мађарске ради организовања Вики кампа заједно
Предузете активности
  • Консултације и пружање подршке корисницима у Републици Српској: Током овог квартала одржавана је комуникација са активним корисницима из Републике Српске, која се највише односила на реализацију пројекта Трагом душе . Иако је један од Википедијанаца који је првобитно био у организационом тиму одустао од реализације, троје волонтера из Републике Српске наставили су планирање пројекта и извршили припреме попут промоције пројекта, проналаска места за отварање изложбе, жирија и волонтера који би помагали у реализацији. У наредном периоду планирано је подношење пријаве за добијање гранта од Викимедијине Задужбине, на чему су заједно радили двоје запослених из Викимедије Србије и троје волонтера из Републике Српске.
  • Остваривање комуникације са Викимедијом Мађарске ради организовања Вики кампа заједно: На Викимедијиној конференцији у Берлину, представници Викимедије Србије причали су са представницом Викимедије Мађарске у вези могуће сарадње, односно заједничког организовања Вики кампа. Ова сарадња би донела више позитивних исхода. Не само да би утицала на јачање заједнице ВМРС и повећања броја чланова већ би ојачала сарадњу између ова два огранка тако да и у будућности имају и друге заједничке пројекте. Након конференције, почело је да се ради на планирању и одређивању битних ставки попут времена и програма, све то заједно са Викимедијом Мађарске.
Шта је функционисало, шта није?

У неким тренуцима је комуникација била отежана због удаљености и немогућности волонтера да учествују на онлајн састанцима. Из ових разлога смо одлучили да држимо организоване састанке преко скајпа који ће олакшати и поједноставити комуникацију као и убрзати ствари.

Подршка заједници[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Циљ овег пројекта је омогућавање комуникације како шире тако и уже заједнице окупљене око Википедије, њених сестринских пројеката, као и ширег Викимедијиног покрета. Други циљ је информисање јавности о дешавањима у Викимедијином покрету писањем и превођењем блог чланака и активностима на друштвеним мрежама. Такође, један од циљева је одржавање контаката са широм заједницом у Србији посећивањем и омогућивањем члановима заједнице да учествују у Викимедијиним пројектима (нпр. учествовање у локалним и међународним конференцијама и састанцима). Ми ћемо објавити најмање 50 блог чланака и неколико десетина нових чланака на веб сајтовима Викимедије Србије и минимум 100 постављања на друштвеним мрежама. Ми ћемо пружити најмање једну стипендију за учешће на Викиманији и једну стипендију за учешће на тематској конференцији. Ми ћемо организовати/учествовати у најмање два састанка ван Београда.

Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)
  • Писање блог постова (10 постова, 2 запослена и 2 волонтера)
  • Одржавање профила и страница на друштвеним мрежама (2 запослена)
  • Веб сајтови и мејлинг листе (15 волонтера и 2 запослена)
  • Одржавање састанака са волонтерима

У овом програму учествовало је 5 волонтера и 2 запослена.

Предузете активности
  • Друштвене мреже:
    • Фејсбук:
      • Википедија на српском језику (број пратилаца повећан је за 23%, објављен је 121 пост);
      • Викимедија Србије (број пратилаца повећан је за 16,5%, објављено је 74 поста и 1 догађај).
      • Направљене су две нове странице - Вики воли Земљу и Први светски рат - 100 година после
    • Твитер:

Профил аутоматски објављује статусе постављене на Фејсбук профилу

    • Веб сајтови и мејлинг листе:
  • На мелјинг листе су се континуално слала обавештења о догађањима у канцеларији ВМРС као и о ван ње. Чланови заједнице били су обавештени о активностима на пројектима којима су могли да се прикључе, на мејлинг листу као на Тргу и блогу Викимедије Србије. Информације су постављане и на сајт ВМРС.

Канцеларија је била стално отворена за чланове који су радили активно на пријектима али и оне који су желели да се боље упознају са радом Викимедије Србије. Одржаване су радионице, уређивачки маратон, као и састанци са волонтерима.

Шта је функционисало, шта није?

Одржане радионице су биле продуктивне и сви догађаји су успешно реализовани, остављајући иза себе велики број написаних чланака као и постављених фотографија. Међу главним проблемима јесте слаб одзив када су у питању мејлинг листе. Чланови заједнице слабо реагују на нова дешавања и обавештења, што је главни изазов ВМРС.

Creative Commons[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Кријетив Комонс: Јавност у Србији није добро упозната са концептом ауторских права или културом слободних лиценци. У прошлости смо имали успеха у подизању јавне свести у том погледу, што је резултирало побољшањем квалитета мултимедијалног садржаја везаног за Србију у Викимедијиним пројектима. Циљ овог пројекта је да се настави са популаризацијом слободних лиценци културе у Србији, организовањем предавања и промоције Кријетив Комонса у Београду и Србији. Вики воли науку је наставак истоименог пројекта из 2012. и 2013. године, са циљем промовисања отворених стандарда и отвореног приступа кроз предавања стручњака и јавне расправе. Очекујемо да ће овај пројекат довести до објављивања најмање десет блог постова creativecommons.org.rs и најмање пет догађаја везаних за Кријетив Комонс и Вики Воли Науку.

Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)

Од почетка априла до краја јуна 2014. године, проширен је садржај новим информацијама на сајту ЦЦ Србије и повећан број реномираних сарадника (13 експерта и 4 институције, сл.руб. (2) б), промотивних садржаја о ЦЦ стандардизацији и ЦЦ Србије (4 флајера/најава, сл. руб. (2) б), ЦЦ трибинских догађаја у Србији (4, сл. руб. (2) б), медијских извештаја и иступања о ЦЦ стандардима и ЦЦ Србије (4 сл. руб. (2) су вези с (2) б, с тим што је више медија снимало једно иступање), број учесника трибинског програма (око 15 по трибини или 60 укупно) и институционалних иницијатива за сарадњу с тимом ЦЦ Србије у догађајима посвећеним интелектуалној својини и/или ЦЦ стандардима (сл. руб. (3)). Тим ЦЦ Србије располаже сопственом правном и IT експертизом и искуством у довољном степену за успешан развој пројекта и чине га: Невенка Антић (CC Serbial Legal Project Lead), Драган Сатарић (IT инфраструктура) и Викимедија Србије ((CC Serbia Public Project Lead).). Логистика: Миле Киш (благовремено и стално), Ивана Маџаревић (повремено).

Предузете активности
  • Правна и инфраструктура сајта ЦЦ Србије (1) (Невенка Антић, Драган Сатарић)
  • промоција пројекта: трибински програм у Србији "Creative Commons – креативност и друштво знања" (2) (Невенка Антић, националне институције)
  • предавање с пратећом видео презентацијом "Creative Commons, Copyright i Copyfight” - World Book and Copyright Day (3), Музеј историје Југославије, Београд (3) (Невенка Антић)

ЦЦ подршка (4) (Невенка Антић)

1) наставак састављања, ажурирања и уноса садржаја на веб сајт ЦЦ Србије

2)

  • припрема/организација неколико трибина у Србији
  • припрема и дистрибуција промо материјала – флајера за четири трибине у Србији:Народни музеј Краљево, 09. маја 2014. године, Библиотека “Вук Караџић” Пријепоље, 12. маја 2014. године, Народна библиотека Ужице, 13. маја 2014. године, Музеј савремене уметности Београд, Галерија Петра Добровића, 25. јуна 2014. године, (Невенка Антић, Јасмина Дражовић, Садија Хоџић, Драгиша Станојчић, Слободан Накарада, др Стела Филипи Матутиновић, Наташа Дакић, Јелена Андоновски, Александра Поповић, Сања Антонић, Дејана Каваја Станишић, мр Весна Опавскy, Милица Шевкушић, Оливера Настић, Миле Киш, фотографије: Јована Милошевић и Мирослав Лоци),
  • избор националних институција, коорганизотара неколико трибина у Србији
  • састављање и упућивање позива с флајером учесницима трибина и локалним медијима, у сарадњи с коорганизаторима догађаја
  • припрема едукативног материјала о ЦЦ за трибине у Србији
  • краће изјаве локалним медијима о трибинском програму

3)

  • предавање с пратећом видео презентацијом "Creative Commons, Copyright i Copyfight” (Невенка Антић), у организацији Секције библиотекара и књижничара Заједнице института Србије и музејских библиотекара и књижничара МДС, у Музеју историје Југославије у Београду, 23. априла 2014. године, у оквиру едукативног програма изложбе „100 дела из збирки Музеја савремене уметности. Југословенска уметност од 1900. до 1945.“ (World Book and Copyright Day): http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/predavanje-creative-commons-copyright-i-copyfight

4) ЦЦ подршка корисницима и потенцијалним корисницима ЦЦ лиценци и ЦЦ садржаја у вези с ЦЦ стандардима

Шта је функционисало, шта није?

Осим краћег застоја у логистици за трибину у МСУБ, због Иванининих повећаних обавеза пред одлазак на годишњи одмор (логистику је преузео и решио Миле), успорене бирократије и неких објективних околности, које се тичу институција ван Београда, продужићемо трибински програм у Београду.

Додатне информације

Буџет пројекта ЦЦ Србије, за сада, покрива само програмске трошкове трибинског програма. Планирамо наставак свих пројектних активности и проширење националне ЦЦ стандардизације адаптацијом стандарда CC0 и CC стандарда 4.0 (предлози пројеката о наставку ЦЦ стандардизације, биће достављени УО ВМРС посебно).

Први светски рат: Сто година после[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Први светски рат: 100 година после је пројекат обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата. Његов циљ је да повећа квалитет и квантитет садржаја на Викимедијиним пројектима везаним за Први светски рат. Пројекат ће трајати током целе 2014. године. Очекујемо да организујемо најмање три уређивачка маратона као део пројекта, са најмање 10 учесника у сваком од њих, где ће најмање 40 чланака укупно бити написано или побољшано.

Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)
  • Сарадња са Народном библиотеком Србије
    • Организација Уређивачког маратона
  • Сарадња са Савезом потомака ратника Србије 1912-1920. године.
  • Покретање подпројекта Пре и после
  • Медијске активности

У реализацији пројекта је било укључено двоје запосленх, два члана Управног одбора и осам волонтера.

Предузете активности
  • ГЛАМ са НБ - Почело је преговарање око могуће сарадње са Народном библиотеком Србије. Предлог уговора о општој сарадњи је послат и представници НБ разматрају ставке истог. Уговор садржи опште облике сарадње али се не ограничава на њих, па сходно томе ВМРС и НБ сарадњу могу прилагођавати условима ГЛАМ пројекта. Прва конкретна сарадња након презентација у НБ од стране запослених, остварена је организовањем уређивачког маратона симболично на Видовдан у суботу, 28. јуна 2014. године. На уређивачком маратону учествовало је 9 волонтера, 1 запослени ВМРС и 1 волонтерка која није чланица ВМРС, али се заинтересовала за сам догађај, читајући на блогу Викимедије Србије. На маратону је написано и сређено 19 нових чланака. Маратон је успешно реализован и вест о истом објављена је на интернал листи, Википедији уживо, друштвеним мрежема, блогу, обавештењу на сајту.
  • Споразум са Савезом потомака ратника Србије 1912-1920. године - У циљу популаризације пројекта и умрежавања са сродним организацијама Викимедија Србије је контактирала представнике Савеза потомака ратника Србије 1912 - 1920., носиоце пројекта Албум сећања на наше претке из Првог светског рата. Реч је о пројектима прикупљања фотографија из ратног периода чија су ауторка права истекла или су објављена под слободном лиценцим. Договорено је да у наредном периоду, удружење, периодично, шаље фотографије на оставу. Склапање споразума о сарадњи је у завршној фази и прве фотографије су већ послате од стране Савеза.
  • Пројекат пре и после - Узимајући у обзир архитектуру Београда, који је претрпео многе промене након ратова, у сарадњи са фотографом Зораном Цветковићем, аутора пројекта Србија плус, разматрано је покретање фото-акције фотографисања београдских локалитета данас и прибављање фотографија из периода Првог светског рата. Пројекат је нашао на прихватање од стране партнера из Завода за заштиту природе као и од чланова Викимедије Србије. Направљени су први кораци и контактиране су неке ГЛАМ институције како би се прибавиле фотографије. Међутим, након консултација, реализација пројекта померена је за четврти квартал.
  • Медијске активности - Поводом овог пројекта, отворени си посебни налози и странице на друштвеним мрежама ради промовисавања и привлачења корисника и нових волонтера, постављена саопштења и блог постови.
Шта је функционисало, шта није?

Пројекат Први светски рат - 100 година после је релативно добро прихваћен у Србији. Контактирајући представнике сличних удружења и носиоце пројеката, ВМРС је наишла на велику заинтересованост за повећавање видљивости материјала од великог значаја, нарочито оних који су везани за ове просторе. Имајући ово у виду, очекује се квалитетна реализација овог пројекта као и имплементација нових који су произишли из пројекта Први светски рат - 100 година после. Пројекат Пре и после смо померили за јесен јер институције које су релевантне и које су требале да донирају фотографије нису у могућности да дају исте на коришћење док не заврше своје презентације поводом стогодишњице. Такође, због ванредне ситуације у Србији, пролонгирани су почеци сарадње са неким од институција попут Народне библиотеке. Међутим, и поред природних непогода које су задесиле Србију, релативно брзо је успостављена сарадња са планираним институцијама.


Микрогрантови[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

Неки од пројеката који смо желели да реализујемо у следећој години нису били довољно велики или детаљни или су зависили од треће стране, тако да нису могли да захтевају временски оквир за реализацију. Такође, понекад након контактирања нових људи/организација, постоји мала могућност да се спроведе пројекат који је мањи у обиму, што би само изазвало одлагање од почетка. Циљ овог програма је да нам се финансијска средства нађу при руци ако и када се појави таква прилика. Очекујемо покретање најмање 3 пројекта који би одговарали опису, један у првој половини године и два у другој половини, са најмање 5 волонтера који би учествовали у њиховој реализацији.

Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)
  • Написан је позив за подношење пројеката
  • Започета је промоција пројекта
  • Медијска покривеност
  • Вршена је стална комуникација са подносицима пројеката
  • Након завршетка конкурса започета је селекција (три круга)
  • Два круга селекције су завршена док је трећи у финалној фази

На пројекту су учествовали Одбор за грантове (прикупљање грантова), Управни Одбор (одлучивање) и двоје запослених (документација и администрација).

Предузете активности
  • Позив за подношење пројеката као и временски оквир пројекта су направљени и постављени на сајт.
    • 2014-04-19:Позив за слање идеја.
    • 2014-05-31:Закључивање прикупљања идеја, рад са предлагачима идеја, оформљавање пројеката.
    • 2014-09-30:Закључивање реализације пројеката. Осим у посебним случајевима, ако је неопходно пројекат реализовати касније.
    • 2014-10-31:Сакупљање извештаја с пројеката.

Уследила је медијска промоција, тако да је вест о почетку конкурса подељена на друштвеним мрежама а Милош Ранчић је гостовао у једној ТВ и две радио емисије. Прикупљање идеја је трајало од 19. априла до 31. маја а у јуну и почетком јула су вршена три круга селекције. Први круг селекције вршио се електронски и од укупно 35 пристиглих предлога, одбијено је 12 чији циљеви нису били у складу са циљевима Викимедије Србије. Након пажљиво прегледаних преосталих предлога и разматрања о њиховим циљевима и сврси, на састанку УО, 3 пројекта су одбијена, 5 је одобрено, а за носиоце 4 пројекта је уговорен састанак како би чланови Одбора за грантове и Управног одбора боље упознали са њиховом садржином. До краја јуна, са три вође пројеката су потписани уговори, а у наредном периоду, очекује се потписивање преосталих уговора и наставак сарадње на пројектима који не захтевају средства. Поред ових 12 пројеката који су захтевали финансијска средства пристигло је и 5 пројеката који могу да се реализују без улагања средства као и 6 пројеката који могу да се реализују у оквиру других пројеката или следеће године.

Имплементације пројеката очекују се у наредним месецима. Поред пројеката који су везани уско за Микрогрантове, позитиван исход јесте и сазнање о иницијативама које могу да се реализују у оквиру других пројеката ВМРС и тако прошири сарадња са институцијама широм Србије. На овај начин успостављења је комуникација са ГЛАМ институцијама у Суботици и на овој сарадњи ће се радити у наредном периоду.

Шта је функционисало, шта није?

Након отварања позива за подношење пријава, ВМРС је наишла на велику заинтересованост учесника. Приликом аплицирања и разговора са подносиоцима примећено је да су неки од њих прилично упознати са радом Викимедије Србије и имају жељу да наставе рад у ВМРС и након завршетка поднетог пројекта. Очекује се да бар 5 волонтера настави да ради на пројектима ВМРС или уређује Википедију на српском језику. За време трајања конкурса, стизао је велики број предлога на које је требало брзо реаговати и одлучивати о њиховом одбијању или саветовању како да пројекат учине бољим. Ово је прилично отежало комуникацију између Одбора за грантове и Управног одбора. Ради боље прегледности одржан је састанак на коме је извршен пресек стања Микрогрантова. У неким случајевима где циљ пројекта није био јасан, уговорени су састанци како би чланови одбора могли боље да се упознају са предлогом.

Многи пројекти су и поред добре идеје и креативности, ипак одбијени због недостатка буџета. Идеја је да се имплементацијом већег броја пројеката мањег обима, повећају капацитети Викимедије Србије, да се учесници заитересују за наставак рада на пројектима организације и да се на овај начин шири идеја о слободном знању.

Додатне информације

Након објављивања позива за подношење пројеката и остварене медијске промоције, ВМРС је контактирана од стране различитих организација. Неке од ових организација имале су сличне или исте циљеве, док су неке биле ГЛАМ институције. Иако нису сви пројекти поменутих организација прихваћени, комуникација је успостављена, одржани су састанци на којима се разговарало о раду ВМРС, чиме је на одређеном нивоу остварен циљ а то је повећање видљивости организације. Тако су се прикупили предлози који не захтевају средства за њихову реализацију а то су:

  • Подучавање жена о раду на Википедији на српском језику.
  • Писање чланака о знаменитим женама Крагујевца од стране социолошкиње с Крагујевачког универзитета, Леле Вујошевић.
  • Проф. Јелена Филиповић је показала жељу за наставком пројекта уноса чланака из социолингвистике
  • Фото тура и други облици сарадње са Емиром Угљанином, асистентом са Новопазарског универзитета.
  • Креирање каталога суботичких филмова

Такође, током реализације пројекта Микрогрантове, остварени су и контакти са представницима Матице српске са којима је одржан састанак у оквиру других пројеката као и представницима Суботичког народног позоришта.

ФемВики[edit]

Који су циљеви овог програма? Молимо Вас, уносите метрике.

ФемВики је пројекат настао са два циља: да унапреди број жена које едитују Википедију на српском језику, и да повећа квалитет и квантитет чланака на Википедији када је реч о родним темама, феминистичкој терминологији и биографијама жена. Ове године, циљ је да се што већи број активисткиња из феминистичких организација из целе Србије упозна са Викимедијом Србије и уређивањем Википедије. Битно је да кроз ФемВики постану свесне још једног “фронта” на коме се треба борити за родну равноправност и да се то питање прошири у тим круговима. Идеја је да у њиховим очима постанемо релевантан партнер када је реч о активизму на тему родног јаза у Србији. То би их мотивисало да и саме уређују Википедију, али и да прошире реч о овој теми и евентуално постану наше сараднице у будућности. Очекиване метрике до краја године:

Број организација са којима сарађујемо ~10
Број нових чланака ~50
Број проширених чланака ~20
Број учесница ~50
Број учесница које остану на Википедији ~10
Укупан број одржаних радионица 15-20
Напредак који је остварен имајући у виду ове циљеве (уносите метрике, број волонтера и запослених који су учествовали)?

Број волонтерки које су радиле на овом пројекту: 3 (Сања Павловић, Николета Недић и Ана­Марија Недић). Запослени који су учествовали у логистици и финансијама: Миле Киш

Специфично, напредак се види и кроз број волонтерки на пројекту јер, пре ФемВики пројекта, Николета и Ана­Марија нису биле чланице Викимедије Србије, већ само анонимне уреднице Википедије. Овај пројекат их је довео у Викимедију где ће учествовати и у другим активностима.

Предузете активности
  • 16.04: одржана трибина Биографије феминисткиња на којој је говорила Сања Павловић о биографијама феминисткиња на Википедији на српском језику. Трибину организовале активисткиње ЖИНДОК центра, у Дому омладине Београда.
  • 14.05: одржана прва ФемВики радионица у сарадњи са ЖИНДОК центром у Дому омладине Београда. Радионицу водиле Сања Павловић и Николета Недић
  • 19.06: одржана друга ФемВики радионица у сарадњи са Женским простором у просторијама Женског простора у Нишу.
  • Остварен је контакт са организацијом Центар за маргину (Београд) и активисткињама из Краљева; радионице са њима ће бити у наредном кварталу.
  • Направљен је веб сајт fem.wikimedia.org, на коме је помагао још један волонтер Викимедије Србије, Никола Смоленски.
  • Контактиран је правни тим Викимедије Задужбине у вези са идејом за ФемВики лого који би у себи садржао Вики глобус. Лого је, на основу политике Задужбине, одбијен.
  • Глобална листа gender gap је обавештена о почетку пројекта и ступљено је у контакт са неколико уредница Википедије које нису из Србије.


Шта је функционисало, шта није?

Контактиране организације су биле заинтересоване за ову врсту радионице. Упознате су са пројектима Викимедије Србије и са основним уређивањем Википедије. Оно што није функционисало је то што је за прву радионицу било велико невреме и она је због тога била слабо посећена. Такође, оно што се може јавити као проблем када је реч о броју учесница које ће остати да уређују Википедију, јесте њихов недостатак времена да се томе више посвете. Научена лекција је да је потребно разјаснити какав садржај сме да се поставља на Википедију (да не смеју рекламе, да не треба да пишу једна о другој, или о својим организацијама...)

Научене лекције[edit]

A key objective of the funding is to enable the movement as a whole to understand how to achieve shared goals better and faster. An important way of doing this is to identify lessons learned from entities who receive funds, and to share these lessons across the movement. The purpose of this section is to elicit some of these insights, which will be shared throughout the movement. Please answer the following questions in 1–2 paragraphs each.

What were your major accomplishments in the past quarter, and how did you help to achieve movement goals?

Након много уложеног напора, успели смо да добијемо акредитацију програма “Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу”. Надамо се успешној реализацији у наредне две године, што ће у многоме помоћи око даљег развијања едукативних пројеката. У току је припрема онлајн брошура које ће олакшати рад на самом семинару. Успешно је организована промоција 1001 арапске речи. На промоцију су били присутни професори са других катедри са Филолошког Факултета што нам је послужило за успостављање контаката и стварање потенцијалних сарадника за развијање још неких Викиречника. Након ребаланса буџета, Викимедија Србије је успела да успешно покрене фото конкурс Вики воли Земљу. Рађено је на припремама и такмичење је почело крајем овог квартала. Резултати ће бити познати и убачени у извештају 3. Остварена је сарадња са Заводом за заштиту природе Србије, која има тенденцију да буде дугорочна.

What were your major setbacks in the past quarter (e.g., programs that were not successful)?

Неразумевање слободних лиценци као и касни одговори представника институција, некад су успоравали пројекте, али смо ове проблеме решавали у ходу. Из оваквих и сличних разлога, обавештења су у неким ситуацијама касно стизала до чланова заједнице, што је утицало на слаб одзив волонтера.

What factors (organizational, environmental) enabled your success?
  • У овом кварталу, омогућено је ефикасније планирање састанака и припремање агенди за исте
  • Успостављене сарадње са неким институцијама знатно нам је олакшало рад на самим пројектима
  • Присуство у медијима омогућило је бољу посећеност неких догађаја
What unanticipated challenges did you encounter and how did this affect what you were able to accomplish?

Због повећаног броја активности на пројектима и повећање заинтересованости институција за сарадњу, нарочито за ГЛАМ и Еду пројекат, већи број волонтера који ће се у потпуности посветити томе је неопходан, што представља један од већих изазова ВМРС. Природне непогоде које су погодиле Србију у мају су знатно утицале на све пројекте, што је резултирало смањењем активности као и њихово одлагање у неким случајевима. Такође, представници инсититуција са којима смо остварили сарадњу врло често нису у потпуности разумели појам слободних лиценци, што је знало да пролонгира активности на пројекту.

What changes might you make in executing your initiatives into the next quarter?

Када су у питању нове иницијативе, Викимедија Србије је показала велику отвореност за покретање истих попут такмичења Вики воли Земљу и пројекта ФемВики. Једна од таквих иницијатива јесте и могуће покретање пројекта “Пре и после” фотографија, што можемо очекивати у следећем кварталу или до краја текуће године.

Додатне информације[edit]

Активности:

Управни одбор[edit]

Управни одбор Викимедије Србије је у овом периоду био доста запослен, како уживо, тако и на листи. Одржало се 4 регуларна састанка, 1 састанак без запослених и састанци са сваким запосленим понаособ. Заједно са запосленима, увели смо ефикаснији начин заказивања састанка преко doodle-а и унапред одређивања ставки о којима ће се причати. Радили смо евалуацију ЕдуВики конференције и сабирали утиске са конференције у Берлину. УО је координисао Вики воли Земљу и такмичење о писању чланака о Уједињеном Краљевству и одлучио о средствима ФемВики пројекта. Заједно са Милошем Ранчићем, одлучивало се о предлозима за микрогрантове, одржан је састанак са појединим подносиоцима пројеката и утврђено је који пројекти ће бити финансирани. Такође, УО је радио на извештају Q1, и гласао је о Affiliate-selected Board члановима. Заједно са запосленима, отпочети су разговори о предстојећем FDC процесу и стратегији коју ВМРС треба да усвоји. Договорено је да цела заједница буде укључена у израду стратегије. Оно што је захтевало посебно време и ангажман јесу текуће ствари у вези са запосленима. Како ВМРС од ове године има два запослена, било је неопходно прилагодити функционисање организације и праћење њиховог рада. Одлучивало се о унапређењу начина праћења слободних дана и унапређењу извештаја о раду и финансијских извештаја које запослени достављају Управном одбору. Од стране запослених и од самих чланова УО, апеловано је да сви чланови УО буду ажурнији на листи и брзи у доношењу одлука. Састанци са сваким запосленим су били битни јер је прошло неколико месеци од почетка године, запослени су се уходали и била је потребна евалуација постигнутих резултата и начина рада.

Медијска активност[edit]

  • Гостовања у радио емисијама: Гостовање Милоша Ранчића у две радио емисије поводом Микрогрантова;
  • ТВ гостовања:Око магазин: гостовао је Миле Киш на тему поузданости Википедије. Том приликом урађен је интервју и са Милошем Ранчићем;
  • Интервјуи за новине: БИНОМ;
  • Интервјуи за веб портале: О-рук - независна активистичка платформа;
  • Блог: Написана су 4 ауторска текста и 6 текстова преведено са блога Задужбине Викимедије;
  • Оглашавање на друштвеним мрежама: Фејсбук (Викимедија Србије, Википедија на српском језику), Твитер (Викимедија Србије);
  • Учествовање у јавним дебатама и трибинама.

Медији о нашим пројектима[edit]

  • 30 медија је пренело информацију о локалном такмичењу Вики воли Земљу
  • 5 (за сада толико сам избројао, има још) медија пренело је информације о трибинама Creative Commons i društvo znanja
  • 6 медија је пренело информације о Промоцији првог слободног онлајн арапско-српског речника
  • На 3 сајта је објављена вест о ВикиГимназијалцу у Ивањици

Канцеларија[edit]

Канцеларија је служила као радно место запосленима и била је отворена за састанке, волонтере, састанке са заједницом, Управни и остале одборе, примање гостију из иностранства, новинара и потенцијалних партнера, снимање, давање интервјуа. Редовно су се одржавале радионице 1001 арапска реч, радионице и консултације студентима на пројекту Дигитални Београд, уређивачки маратон као и индивидуално уређивање Википедије на српском од стране волонтера.

Редовно је вршено одржавање канцеларије и набавка репрезентације.

Запослени[edit]

Радници су радили на финансијским, бирократским, програмским, медијским и организационо-логистичким пословима. Такође, радило се на одржавању канцеларије, проналажењу волонтера и склапању партнерстава. Оба запослена учествовала су у састанцима Управног одбора, већем броју радионица и догађаја и састанцима са потенцијалним партнерима. О свим активностим подносили су извештаје на недељном нивоу и вршени су пресеци стања пројеката на састанцима УО. Активно је учествовано у организацији и логистици саме канцеларије и активностима, како у њој тако и ван ње. Радници су такође активно учествовали у скоро свим пројектима.

Retrieved from "https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Grants:APG/Proposals/2013-2014_round1/Wikimedia_Serbia/Progress_report_form/Q2/Serbian&oldid=15333613"