User:Ivanaaaas

From Meta, a Wikimedia project coordination wiki

Template:ФБСОЦ42019

Џон Кенет Галбрајт[edit]

Наслеђе[edit]

Галбрајтове главне идеје фокусиране су на утицај тржишне моћи великих корпорација.Он је веровао да је ова тржишна сила ослабила широко прихваћени принцип суверенитета потрошача, дозвољавајући корпорацијама да буду произвођачи цена, а не они који узимају цене,омогућавајући корпорацијама са најјачом тржишном снагом да повећају производњу своје робе преко ефикасне количине.Он је даље сматрао да тржишна моћ игра главну улогу у инфлацији. Он је тврдио да корпорације и синдикати могу само повећати цијене у оној мјери у којој им је дозвољена њихова тржишна снага.Он је тврдио да у ситуацијама прекомерне тржишне моћи, контрола цена ефикасно контролише инфлацију, али упозорава да их не користе на тржиштима која су у основи била ефикасна, као што су пољопривредне робе и становање. Он је приметио да је контролу цена много лакше спровести у индустријама са релативно мало купаца и продаваца. Галбрајтово гледиште о тржишној моћи није било у потпуности негативно, он је такође приметио да је моћ америчких компанија одиграла улогу у успеху америчке економије. УThe Affluent Society , Галбрајт тврди да је класична економска теорија била истинита за периоде пре садашњости, која су била времена "сиромаштва", међђутим сада смо прешли из доба сиромаштва у доба "богатства", и за такво доба, потребна је потпуно нова економска теорија.

Галбрајтов главни аргумент је да како друштво постаје релативно богатије, тако и приватни бизнис мора створити потрошачку потражњу кроз рекламирање, и док то ствара вештачко богатство кроз производњу комерцијалних добара и услуга, јавни сектор постаје занемарен.Он истиче да иако су многи Американци били у могућности да купе луксузне ствари, њихови паркови су били загађени и њихова дјеца похађала лоше одржаване школе.Он тврди да ће тржишта сама мање обезбеђивати (или уопште не пружити) многа јавна добра, док су приватна добра обично "преоптерећена" због процеса рекламирања који ствара вештачку потражњу изнад основних потреба појединца.Овај нагласак на моћ рекламирања и посљедична прекомјерна потрошња можда су предвидјели пад стопе штедње у САД-у и другим земљама у развоју.

Галбрајт је предложио сузбијање потрошње одређених производа кроз већу употребу пигуовских пореза и пореза на земљу, тврдећи да би то могло бити ефикасније од других облика опорезивања, као што су порези на рад.Галбрајтов главни предлог био је програм који је назвао "улагање у мушкарце" - велики, јавно финанцирани образовни програм чији је циљ оснаживање обичних грађана.

У септембру 2004. године у Паризу одржан је Међународни симпозиј у част Јохна Кеннетха Галбраитха, под покровитељством l'Université du Littoral Côte d'Opale, Dunkerque[[1]] и the Institut de Gestion Sociale у Паризу, Француској.

Посебно изданје Commemorating John Kenneth Galbraith's Centenary of the Review of Political Economy[2] посвећено је 2008. године Галбрајтовом доприносу економији.

Критика Галбрајтовог рада[edit]

Галбрајтов рад у целини, а посебно "Богато друштво", изазвали су оштре критике од стране лаиссез-фаире присталица још од времена када су објављени.Добитник Нобелове награде,економиста Милтон Фриедман у "Friedman on Galbraith, and on curing the British disease" гледа на Галбрајт као на верзију торијевог радикала Велике Британије почетком 19. века.Он тврди да Галбрајт верује у супериорност аристократије и патерналистичку власт, да потрошачима не треба дозволити избор, и да све треба да одреде они са "вишим умовима".:

Многи реформатори - Галбрајт није једини у томе - имају као основни приговор на слободно тржиште koje их фрустрира у остваривању њихових реформи, јер омогућава људима да имају оно што желе, а не оно што реформисти желе. Стога сваки реформатор има јаку тенденцију да буде несклон слободном тржишту.

Добитник Нобелове награде, економиста Роберт Солов, у прегледу Нове индустријске државе, указује на Галбрајтов недостатак емпиризма и селективности у кориштењу доказа.Он истиче да је "можда неправедно и бесмислено разматрати степен либералне истине сваке од тврдњи које сачињавају овај аргумент. Тешко би било да разговарамо о Гуливеровим путовањима расправљајући о томе да ли заиста има малих људи или критикујемо Гранде Јаттезато што објекти нису сачињени од ситних тачака. Ипак, може помоћи да се процени Галбрајтовова истина."

Ричард Паркер, у својој биографији, Јохн Кеннетх Галбраитх: његов живот, његова економија, његова политика, карактерише Галбрајта као сложенијег мислиоца.Галбрајтова примарна сврха у Капитализам: Концепт противтежеће силе (1952) била је, иронично, да покаже да је америчкој економији сада неопходан велики посао да одржи технолошки напредак који покреће економски раст.Галбрајт је знао да је "компензациона снага", која укључује владину регулацију и колективно преговарање, неопходна за уравнотежена и ефикасна тржишта.У новој индустријској држави (1967), Галбрајт је тврдио да су доминантне америчке корпорације створиле техноструктуру која је строго контролисала и потрошачку потражњу и раст тржишта кроз оглашавање и маркетинг.Док је Галбрајт бранио владину интервенцију, Паркер примећује да је такође веровао да влада и велики бизнис раде заједно како би одржали стабилност.

Пол Кругман је 1994. године омаловажавао улогу Галбраитха као академског економисту.У Трговачком просперитету, он поставља Галбрајта као једног од многих "политичких предузетника" - или економиста- који пишу искључиво за јавност, за разлику од оних који пишу за друге академике, а који су, дакле, подложни неоправданим дијагнозама и нуде претерано поједностављене одговоре на сложене економске проблеме.Кругман тврди да Галбрајт никада није схваћен озбиљно од стране колега академика, који су га уместо тога сматрали "медијском личношћу".На пример, Кругман верује да се Галбрајтов рад, Нова индустријска држава, не сматра "реалном економском теоријом", и да је Економија у перспективи "изузетно лоше информисана".

Одликовања[edit]

Џон Кенет Галбрајт је био један од ретких који је примио и Медаљу за слободу Другог светског рата и председничко одликованје за слободу 1946. од председника Трумана и 2000. године од председника Била Клинтона. Добитник је Ломоносовове златне медаље 1993. године за свој допринос науци. 1997. године доделјен му је орден Канаде и 2001. фодине добија награду Падма Вибхусхан, другу највишу цивилну награду Индије, за његов допринос јачању веза између Индије и Сједињених Држава.

  • Ломоносова златна медаља 1993.
  • Орден Канаде 1997.
  • Награда Падма Вибхусхан 2001.

Године 2010. постао је први економиста који је своје радове укључио у издавачу Библиотеке Америке.

Почасне дипломе[edit]

Јохн Кеннетх Галбраитх је примио педесет почасних диплома из институција широм света:

Локација Датум Унверзитет Диплома
Template:Њујорк 1958 Бард колиџ Доктор права [1]
Template:Онтарио 1961 Универзитет у Торонту Доктор права [2]
Template:Масачусетс 6 Oктобар 1963 Брандеис Универзитет Доктор права [3]
Template:Онтарио Мај 1965 Универзитет у Гвелфу Доктор права [4]
Template:Саскачеван 20 Мај 1965 Универзитет у Саскачевану Доктор права [5]
Template:Мичиген 1966 Универзитет у Мичигену Доктор права [6]
Template:Масачусетс 1967 Бостон Колеџ Доктор права [7]
Template:Њу јорк 1967 Хобарт и Вилијам Смит колеџ Доктор права [8]
Template:Онтарио 1967 Кралјрвски Универзитет Доктор права [9]
Template:Онтарио 31 Мај 1968 Универзитет у западном Онтариу Доктор права [10]
Template:Масачусетс 1968 Туфтс Универзитет Доктор наука [11]
Template:Мичиген 1968 Албион Колеџ Доктор наука [12]
Template:Илиноис 1970 Kнокс Колеџ [13][14]
Template:Мичиген 1971 Универзитет у Мичигену Доктор права ( [15][16][17]
Template:Онтарио 1976 Јорк Универзитет Доктор права [18]
Template:Минесота 1977 Карлетон Колеџ [19]
Template:Њу Џерси 1979 Рутгерс Универзитет Доктор права [20]
Template:Ајова 1983 Гринел Колеџ Доктор права [21][22]
Template:Онтарио Новембар 1984 Универзитет у Хамилтону Доктор наука [23]
Template:Масачусетс Јун 1988 Харвард Универзитет Доктор права
Template:Масачусетс 1989 Смитс Колеџ Доктор права [24]
Template:Пољска 1992 Универзитет у Варшави Doctorate [25]
Template:Енглеска 28 Јун 1999 Лондонска школа економије и политичких наука Доктор наука [26]
Template:Њуфаундленд и Лабрадор 1999 Универзитет у Њуфаундленду Доктор наука [27]

Template:Expand list

  1. ↑ College, Bard. "Bard College Catalogue". www.bard.edu. 
  2. ↑ University of Toronto Honorary Degree Recipients, 1850–2014. Sorted Alphabetically by Name of Recipient (June, 2014). governingcouncil.utoronto.ca
  3. ↑ "Honorary Degree Recipients - Board of Trustees - Brandeis University". www.brandeis.edu. 
  4. ↑ "University of Guelph - Document Center". uoguelph.civicweb.net. 
  5. ↑ "Honorary Degrees". December 23, 2014.
  6. ↑ "Honorary Degrees" (PDF). president.umich.edu. 
  7. ↑ Honorary Degrees Awarded by Boston College, 1952–1998. bc.edu
  8. ↑ "Hobart and William Smith Colleges :: Honorary Degree Recipients" Template:Webarchive
  9. ↑ "Honorary Degrees" (PDF). queensu.ca. 
  10. ↑ University of Western Ontario Honorary Degrees Awarded, 1881 – present PDF Template:Webarchive
  11. ↑ "Honorary Degrees". trustees.tufts.edu
  12. ↑ Cite error: Invalid <ref> tag; no text was provided for refs named National Archives
  13. ↑ Honorary Degrees. Knox College. knox.edu
  14. ↑ "Honorary Degrees: 1900-1999 - Knox College Honorary Degrees - Knox College". www.knox.edu. 
  15. ↑ Michigan State University: Commencement speakers. commencement.msu.edu
  16. ↑ "Honorary degree recipients, 1885–2015 - Vice President for Research and Graduate Studies". vprgs.msu.edu. 
  17. ↑ "MSU Honorary Degree Recipients: Alphabetical List - Vice President for Research and Graduate Studies". vprgs.msu.edu. 
  18. ↑ "Honorary Degree Recipients - University Secretariat". secretariat.info.yorku.ca. 
  19. ↑ "Honorary Degree Recipients - Honorary Degrees - Carleton College". apps.carleton.edu. 
  20. ↑ "Past Honorary Degree Recipients".
  21. ↑ Grinnell College: Honorary degrees. grinnell.edu
  22. ↑ "Past Honorary Degrees - Grinnell College". www.grinnell.edu. 
  23. ↑ "Honorary Degree Recipients (Chronological)" (PDF). mcmaster.ca. 
  24. ↑ "Honorary Degrees - Smith College". www.smith.edu. 
  25. ↑ Doktorzy honoris causa (rok nadania tytułu). Warsaw School of Economics
  26. ↑ "Professor Galbraith to receive honorary degree" Template:Webarchive
  27. ↑ John Kenneth Galbraith. Memorial University of Newfoundland
Retrieved from "https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Ivanaaaas&oldid=19108149"