Grants:APG/Proposals/2015-2016 round1/Wikimedia Serbia/Progress report form/Serbian

From Meta, a Wikimedia project coordination wiki
Jump to navigation Jump to search

Purpose of the report[edit]

This form is for organizations receiving Annual Plan Grants to report on their progress after completing the first 6 months of their grants. The time period covered in this form will be the first 6 months of each grant (e.g. 1 January - 30 June of the current year). This form includes four sections, addressing global metrics, program stories, financial information, and compliance. Please contact APG/FDC staff if you have questions about this form, or concerns submitting it by the deadline. After submitting the form, organizations will also meet with APG staff to discuss their progress.

Contents

Global metrics overview - all programs[edit]

We are trying to understand the overall outcomes of the work being funded across our grantees' programs. Please use the table below to let us know how your programs contributed to the Global Metrics. We understand not all Global Metrics will be relevant for all programs, so feel free to put "0" where necessary. For each program include the following table and

  1. Next to each required metric, list the outcome achieved for all of your programs included in your proposal.
  2. Where necessary, explain the context behind your outcome.
  3. In addition to the Global Metrics as measures of success for your programs, there is another table format in which you may report on any OTHER relevant measures of your programs success

For more information and a sample, see Global Metrics.

Образовни програм[edit]

  • Википедија у школама
  • Професионално усавршавање
  • Еду Вики камп

Википедија у школама[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 278
Број нових уредника 580
Број укључених појединаца 1243
Број постављених датотека на Вики пројектима Н/А
Број искоришћених датотека на Вики пројектима Н/А
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 2280
Укупан број бајтова 10833123


Професионално усавршавање[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 2
Број нових уредника 46
Број укључених појединаца 66 Семинаре су држала два предавача, били су укључени координатор, менаџер канцеларије и један члан АО
Број постављених датотека на Вики пројектима Н/А
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 15 нових и 19 побољшаних на самим семинарима 24+19
Укупан број бајтова 103301 96794 позитивних и

6507 негативних


Еду Вики камп[edit]

Реализација пројекта је по плану предвиђена за другу половину године и у тренутку писања извештаја резултати пројекта не могу бити представљени кроз глобалне метрике.

Слободан садржај[edit]

У 2016. години реализује се 7 пројеката овог типа и то:

  • Вики воли Земљу
  • Запис - Свето дрво
  • Српска Света Гора у 4 годишња доба
  • Ваљевске планине у објективу
  • Вики воли вилинске коњице
  • Кургани Србије
  • Такмичења на Википедији

У оквиру фото-пројеката акценат је стављен на коришћење датотека на Вики пројектима.

Вики воли Земљу[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 27 Преглед учесника и броја постављених фотографија.
Број нових уредника 115
Број укључених појединаца 200 такмичари, организатори, волонтери, партнери, медијски партнери, студенти практиканти
Број постављених датотека на Вики пројектима 1834 Од 1834, 196 фотографија је дисквалификовано. Ово се најчешће дешавало уколико фотографија није приказивала природно добро или није била прописно обележена.

Све фотографије се могу видети у следеће две категорије:

Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима /
Укупан број бајтова /


Запис - Свето дрво[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 1
Број нових уредника 0
Број укључених појединаца 3
Број постављених датотека на Вики пројектима 71 Вођа пројекта је прву половину године посветио више теренским изласцима који су представљени у табели у оквиру активности.

Поред записа, фотографије су биле и других тематика.

Број искоришћених датотека на Вики пројектима / Искоришћеност свих фотографија се може видети на овом линку.
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 2
Укупан број бајтова N/A


Српска Света Гора у четири годишња доба[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 2 Стручна помоћ је пружена од стране дипломиране историчарке ликовне уметности Бранке Вучићевић Вучковић
Број нових уредника /
Број укључених појединаца 4 Помоћници, сарадници, библиотекари и возачи
Број постављених датотека на Вики пројектима 248 248 квалитетних фотографија постављено на Викимедијину Оставу и још 1241 архивирно на ЦД-у и оне ће бити накнадно ослобођене.
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 39 Искоришћене фотографије се могу видети на овом линку.
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима /
Укупан број бајтова /


Ваљевске планине у објективу[edit]

Глобалне метрике

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 1
Број нових уредника 1
Број укључених појединаца 1
Број постављених датотека на Вики пројектима 474 Фотографије се могу видети на овим линковима: Ваљевске планине зима, Ваљевске планине пролеће
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 71 Искоришћене фотографије се могу видети на овим линковима: Ваљевске планине зима, Ваљевске планине пролеће.
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима /
Укупан број бајтова /


Вики воли вилинске коњице[edit]

Пројекат се у тренутку писања извештаја не може евалуирати глобалним метрикама с обзиром да се главна пројектна активност одвија у августу.


Кургани Србије[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 1 Аутор пројекта једини пише чланке, док су поједине фотографије уступљене од стране других. Аутори су одобрили слободну лиценцу али за мању резолуцију (screen resolution).
Број нових уредника 0
Број укључених појединаца 3 Шофер, и један локални водич. Планира се разговор и са два кустоса музеја, који се ускоро очекује.
Број постављених датотека на Вики пројектима 128 Укупан број фотографија постављен од стране корисника Jozefsu.
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 98 Употреба по категоријама:
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 40 29 нових и 11 допуњених
Укупан број бајтова 450570


Такмичења на Википедији[edit]

Циљеви

Примарни циљ такмичења је повећање слободног знања кроз креирање и побољшање чланака на Википедији. Такође, кроз организацију оваквих активности, повећава се мотивација и учешће заједнице. Учешће заједнице се не огледа само у учешћу на такмичењу већ и у организацији активности, контактирању удружења и жирирању чланака.

Глобалне метрике

Прво одржано такмичење на Википедији на српском језику је ЦЕЕ Пролеће 2016. Такмичење је трајало од 21. марта до 31. маја. У наставку следе глобалне метрике за одржано такмичење:

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 12
Број нових уредника 1
Број укључених појединаца 20 Такмичари, организатори, волонтери, потенцијални партнери (Географски факултет, Клуб путника)
Број постављених датотека на Вики пројектима /
Број искоришћених датотека на Вики пројектима /
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 321 279 нових, 42 допуњена. Евиденција чланака.
Укупан број бајтова 3793954


ГЛАМ[edit]

Ослобађање садржаја[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 2
Број нових уредника 1
Број укључених појединаца 4
Број постављених датотека на Вики пројектима 30 Категорија на Остави
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 28 Искоришћеност фотографија
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 1
Укупан број бајтова 8361


Уређивачки мартони[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 17
Број нових уредника 16
Број укључених појединаца 30
Број постављених датотека на Вики пројектима 14
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 9
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 26 17 Србија, 9 Македонија
Укупан број бајтова 1367160 само Србија


Вики воли позоришта[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 2
Број нових уредника 1
Број укључених појединаца 11
Број постављених датотека на Вики пројектима 307
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 62
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 1
Укупан број бајтова 51505


Вики воли галерије[edit]

У тренутку када је писан извештај, пројекат се није могао представити кроз глобалне метрике.

Википедијанац стажиста[edit]

У току прве половине године рађено је на планирању реализације програма стажирања у некој од ГЛАМ институција и договорено да стажирање креће од почетка јула, па се пројекат у тренутку када је извештај креиран не може евалуирати глобалним метрикама.

Вики-библиотекар[edit]

Остварена је сарадња са 9 градова у Србији (Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Смедерево, Смедеревска Паланка, Врање, Трговиште, Сурдулица и Бујановац).

Остварена је сарадња са 14 културних и образовних институција у Србији (Универзитетска библиотека „Никола Тесла" из Ниша, Универзитетска библиотека из Крагујевца, Библиотека Матице српске из Новог Сада, Централна библиотека Универзитета у Новом Саду, Историјски архив Смедерево, Народна библиотека Смедерево, ОШ „Доситеј Обрадовић" Смедерево, ОШ „Јован Јовановић Змај" Смедерево,ОШ „Сава Ковачевић" Михајловац, Народна библиотека „Милутин Срећковић“ Смедеревска Паланка, Јавна библиотека „Бора Станковић" Врање, Народна библиотека „Антоније Поповић" Трговиште, Библиотека „Радоје Домановић" Сурдулица, Библиотека „14. новембар" Бујановац).

Практично је први задати циљ већ остварен у првом тромесечју Пројекта.

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 25
Број нових уредника 103
Број укључених појединаца 364 Рачунати су слушаоци у Теслићу, Прагу и на WikiLive-у
Број постављених датотека на Вики пројектима 307 277 датотека на Викимедијиној остави и 30 датотека на Википедији на српском, укупно 307 датотека
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 118 Велики број датотека је са сагласношћу (са Вики-маратона:Научни часописи у отвореном приступу)
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 500 Чланци се могу видети на страни пројекта на Википедији, као и у категорији Вики-библиотекар.
Укупан број бајтова 4377878


У другој години реализације пројекта примећен је велики напредак. Већ у првом тромесечју је достигнута половина суме креираних бајтова који су постављени током целе прошле године.

Чланак Мирослављево јеванђеље изабран је за добар чланак.

Дигитализација техно културе[edit]

Тренутно је немогуће користити глобалне метрике за коначне извештаје, јер се пројекат налази у почетној фази (истраживање, прикупљање материјала, одабир материјала, одабир партнера - посебно партнера који ће вршити дигитализацију).

Вики речник[edit]

Сарадња са факултетима[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 10
Број нових уредника 37
Број укључених појединаца 44
Број постављених датотека на Вики пројектима 0 У наредном периоду очекује се снимање и постављање звучних записа на Викимедијину оставу
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 27
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 200 16 нових, 184 допуњених
Укупан број бајтова


Језичка лабораторија[edit]

Пројекат је специфичан и не може се представити преко глобалних метрика. У почетној фази пројекта овог пројекта мериће се број унетих речи у базу и број унетих облика речи. У табели су представљене планиране и остварене метрике:

Метрике Планирано Остварено
Број унетих речи у базу 10.000 2.000
Број унетих облика речи 100.000 18.000

WikiLive 2016[edit]

WikiLive је специфичан пројекат који се не може представити кроз глобалне метрике.

Вики Југ[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 8
Број нових уредника 14
Број укључених појединаца
Број постављених датотека на Вики пројектима 582 Комплетни списак са фотографијама можете видети на следећем линку: Wiki South
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 71 Искоришћеност фотографија
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 36 Комплетни списак чланака можете видети на следећем линку: Вики југ
Укупан број бајтова


Грантови[edit]

Лингвопедија[edit]

Пројекат Лингвопедија је у почетној фази и у тренутнку када је писан извештај не може бити евалуиран глобалним метрикама.

Вики дивљи паркови[edit]

Пројекат Вики дивљи паркови се у тренутку када је извештај писан не може представити глобалним метрикама.

Једна слика - 1000 речи - Пут око Пирота[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 1
Број нових уредника 0 нису планирани у пројекту
Број укључених појединаца 2
Број постављених датотека на Вики пројектима 210 Одрада и унос фотографија је доста захтеван, а са убацивањем фотографија се кренуло доста касно. Категорија са фотографијама
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 0
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 0
Укупан број бајтова N/A


Културно наслеђе Мачве и Поцерине[edit]

Metric Achieved outcome Explanation
Број активних уредника 1
Број нових уредника /
Број укључених појединаца 2
Број постављених датотека на Вики пројектима 1353 Почетак рада на терену је 10. јун 2016. године. Све фотографије се могу наћи у следећој категорији: Пројекат Културно наслеђе Мачве и Поцерине
Број искоришћених датотека на Вики пројектима 358 Искоришћеност фотографија
Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима 65 1 нови чланак, 64 допуњена за насељена места, 15 чланака о споменицима културе биће написани по добијању података од надлежних свештеника
Укупан број бајтова


Telling your program stories - all programs[edit]

Please tell the story of each of your programs included in your proposal. This is your chance to tell your story by using any additional metrics (beyond global metrics) that are relevant to your context, beyond the global metrics above. You should be reporting against the targets you set at the beginning of the year throughout the year. We have provided a template here below for you to report against your targets, but you are welcome to include this information in another way. Also, if you decided not to do a program that was included in your proposal or added a program not in the proposal, please explain this change. More resources for storytelling are at the end of this form. Here are some ways to tell your story.

  • We encourage you to share your successes and failures and what you are learning. Please also share why are these successes, failures, or learnings are important in your context. Reference learning patterns or other documentation.
  • Make clear connections between your offline activities and online results, as applicable. For example, explain how your education program activities is leading to quality content on Wikipedia.
  • We encourage you to tell your story in different ways by using videos, sound files, images (photos and infographics, e.g.), compelling quotes, and by linking directly to work you produce. You may highlight outcomes, learning, or metrics this way.
  • We encourage you to continue using dashboards, progress bars, and scorecards that you have used to illustrate your progress in the past, and to report consistently over time.
  • You are welcome to use the table below to report on any metrics or measures relevant to your program. These may or may not include the global metrics you put in the overview section above. You can also share your progress in another way if you do not find a table like this useful.
Target Last year (if applicable) Progress (at end of Q2) Projected (end of year) Comments
Example Example Example Example Example

Образовни програм[edit]

  • Википедија у школама
  • Професионално усавршавање
  • Еду Вики камп

Википедија у школама[edit]

Циљеви

Циљ програма је коришћење различитих Викимедијиних пројеката као слободних образовних платформи, кроз разноврсне пројектне активности. Један од најчешћих начина је писање семинарских радова у виду чланака на Википедији, чиме се обезбеђује једнако квантитет и квалитет доприноса. Поред Википедије и Викимедијине оставе, као најчешће развијаних пројеката у академском окружењу, циљ нам је да „оживимо“ и развијамо и мање заступљене Вики-пројекте (нпр. Викикњиге, Викиречник, Викицитате).

Такође, у плану је увођење нових задатака за ученике и студенте, у циљу пружања прилике да сами пронађу начин на који могу да остваре највећи допринос. Једна од идеја је додатно оснаживање и подржавање учесника, како би се повећала ретенција већег броја активних уредника кроз овај пројекат. Примери за нове задатке су унапређивања страница за помоћ, рад на побољшању квалитета чланака који су сачињени претходних година и један број офлајн активности, попут рада на промоцији Вики-пројеката и Викимедијиних активности.

Ове године, посебан акценат ће бити стављен на квалитет доприноса учесника у пројекту и рад на самоодрживости (подршка наставницима и професорима који су укључени у пројекат, рад са волонтерима и амбасадорима који помажу у реализацији).


Мере успеха:

Поред глобалних метрика, успехом на пројекту ће се сматрати:

  • ангажовање 10 учесника на другим пројектима Викимедије Србије или онлајн Вики-пројектима
  • реализација активног Вики-клуба и/или Вики-секције у гимназији (уз нашу подршку)
  • обука 4 професора/наставника за рад на Вики-пројектима

Активности

  • Пројекат Вики-студент се тренутно остварује на неколико факултета, међу којима су Математички факултет, Факултет безбедности, Пољопривредни факултет и други. У другом семестру остварено је неколико радионица, на којима су неки студенти радили теме из предмета са факултета, док су неке теме биле слободне. На факултетима су одржаване радионице, које су биле прилагођаване рачунарској писмености студената. Тамо где су студенти технички писменији, већи је акценат био на самом писању чланака, док је студентима који имају мало или никакво искуство рада у коду, већи је акценат стављен на на практичну обуку. Полако је почела да се уводи и обука у визуелном едитору, али како је он још увек у развоју, и стално имају неке нове функицоналности, више се користи изворни код.
  • Само у првом кварталу одржане су 22 радионице за студенте шест факултета Универзитета у Београду. У реализацију обука активно су се укључили и амбасадори.
  • Обука студената географије организована је у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић”, пошто факултет не располаже рачунарским учионицама.
  • Током фебруара тиму су се прикључила три нова амбасадора: Јован Петровић (Факултет инжењерских наука у Крагујевцу), Ратко Ђорђевић (Пољопривредни факултет) и Миљан Николић (Факултет педагошких наука у Врању, Универзитета у Нишу). У марту је одржан састанак амбасадора.
  • Почетком године направљене су Фејсбук странице Вики-студент и Вики-гимназијалац, након позитивног искуства са коришћењем Фејсбук групе за уносе у Трећој и Петнаестој гимназији. Студенти су ту постављали питања, а волонтери и амбасадори су им одговарали. На тај начин, више људи је могло да учествује у ревидирању рада.
  • Током прве половине године са ИТ средњом школом остварена је још једна врста сарадње - стручне праксе за студенте. Студенти су углавном радили на сајту, на побољшању визуелног идентитета Викимедије Србије и графичком дизајну промо материјала. Викимедија Србије је задовољна овом сарадњом и планира да исту настави у будућности по потреби.

Нешто је измењена ситуација са средњим школама, којима је прво полугодиште трајало до 31.1. а друго почело 15.2.2016. па је, у другом полугодишту, остало мање времена него обично. Од почетка године, није било нових обука, али урађено је следеће:

  • Завршени су уноси на Социологији (Трећа и Петнаеста гимназија). Написано је и допуњено 272 чланка.
  • Почеле су са радом секције Девете гимназије, ИТСа и Савремене гимназије. Чланци су у припреми.
Број активних уредника Број нових уредника Број укључених појединаца Број нових и побољшаних чланака на Вики пројектима Укупан број бајтова
Математички факултет/Програмске парадигме (друго) 6 19 25 40 338498
Математички факултет/Конструкција и анализа алгоритама (друго) 40 38 68 283 1436897
Математички факултет/Увод у веб и интернет технологије (друго) 33 36 63 261 1248791
Филолошки факултет/Кинески епиграфски записи (прво и друго) 0 1 8 1 16680
Филолошки факултет/Шпанска књижевност 2 (друго) 0 0 14 2 0
Филолошки факултет/Шпанска књижевност (прво) 7 0 26 2 0
Педагошки факултет у Врању, Универзитета у Нишу/Информационе технологије (прво) 1 1 16 13 69594
Педагошки факултет у Врању, Универзитета у Нишу/Информатика (друго) 26 25 30 190 268398
Факултет безбедности/Социологија (друго) 8 103 108 198 1392444
Факултет организационих наука/Правне основе информационих система (друго) 0 34 41 16 438995
Пољопривредни факултет/Информатика (прво) 22 0 66 23 31789
Пољопривредни факултет/Информатика (друго) 13 0 39 109 20351
Факултет политичких наука Универзитета у Бања Луци/Интернет новинарство (прво и друго) 0 4 28 20 166818
Географски факултет /Природне основе наутичког туризма (друго) 9 50 56 217 615845
Универзитет Унион - Рачунарски факултет/Алгоритми и структуре података (прво и друго) 4 7 21 170 1496156
Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија/Друштвене мреже (друго) 108 205 231 526 2682704
Математичка гимназија/Информатика (прво) 0 0 52 26 539
Фармацеутско физиотерапеутска школа/Вики- секција (прво) 0 0 12 0 0
Осма београдска гимназија/Секција (прво) 1 0 7 0 39572
Девета гимназија/Секција (прво и друго) 0 6 25 61 45517
Гимназија Стара Пазова/Секција (прво и друго) 0 8 24 1 20359
Трећа београдска гимназија/Социологија (прво и друго) 0 4 147 26 170008
Петнаеста београдска гимназија/Социологија (прво и друго) 0 16 81 66 284456
Савремена гимназија/Секција (друго) 0 20 27 22 13244
ИТ средња школа/Секција (прво) 0 3 28 7 35473
Укупно 278 580 1243 2280 10833128
Global metrics Education program WMRS 02.png
Absolute value of bytes - Education program WMRS 04.png

Шта је функционисало, а шта није?

Активности теку по плану. Није било већих проблема у реализацији обука и праћењу рада ученика и студената. Амбасадори су били веома активни. Марко Адам је заказао и реализовао део вежби за два курса на МАТФу. Такође је са Вукашином Живковићем пратио активности на ФБ групи Вики-студент и давао инструкције студентима. Вукашин и Ратко су направили илустровано упутство за упис на курс и коришћење странице курса. Ратко је иницирао увођење вежбе у обуке на Пољопривредном. Миљан се придружио радионицама библиотекара у Врању и предложио реализацију Вики-гимназијалца у Лесковачкој гимназији, коју је он похађао.

Као недостатак се може навести изостанак евалуационих састанака са неким од наставника/професора који су имали уносе у претходном семестру. Већином евалуације нису организоване због нејављања или заузетости наставника/професора.

У другом кварталу, менаџерка Образовном програма је отворила трудничко боловање, што је довело до смањења капацитета ВМРС. Услед настале ситуације, уведена је привремена замена, а у међувремену је објављен конкурс за Менаџера образовног програма.

Студенти још увек имају проблема са заједницом која није најотворенија према њима, често им постављају почетничке шаблоне на чланке без објашњења шта тачно треба исправити. Овај семестар је био успешнији у односу на прошли, било је више радионица, написано је више чланака, и остварена је добра сарадња на неколико нових предмета.

Ове године је комуникација, између студената и волонтера и запослених, умногоме олакшана отварањем групе на Фејсбуку.

Професионално усавршавање[edit]

Циљеви

Циљ семинара професионалног усавршавања наставника је припрема наставника за коришћење Википедије у учењу и настави. Семинари професионалног развоја део су обавезних активности професора, па је импакт овог пројекта далеко већи него импакт незваничних семинара и тренинга који се одржавају у оквиру пројекта Википедија у школама.

Значај семинара за организацију је вишеструк: пре свега, професори се оспособљавају да самостално користе Википедију и добијају препоруке и смернице како да је укључе у наставни процес. Овим путем, остварен је директни контакт са заинтересованим професорима, који се могу накнадно укључити у образовни програм. Наставници који примене научено у настави своја искуства деле са осталима, чиме је могуће доћи до различитих модела примене Википедије и других Вики-пројеката у настави.

Мере успеха:

  • Реализација барем 6 семинара професионалног развоја током наредне године (3 по семестру) и обучавање макар 150 професора/наставника за коришћење Википедије у настави и учењу
  • Анимирање барем 10 нових професора да се укључе у образовни програм

Активности

Семинар “Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу” је акредитован од државних органа Републике Србије, траје 8 сати и за то сви наставници који га похађају добијају 8 поена у склопу свог стручног усавршавања. Текућа акредитација се односи на школске године 2014/15 и 2015/16.

Од почетка године реализована су три семинара стручног усавршавања. Два су организована током јануара, у Математичкој гимназији и један у марту, у ЕТШ Паја Маргановић у Панчеву, у сарадњи са Подружницом ДМС Панчево.

Предавачи на семинарима били су: Ђорђе Стакић, председник Академског одбора Викимедије Србије и Филип Маљковић, председник организације, који већ десет година раде на развијању пројеката слободног знања, у академском окружењу. Семинаре је похађало 66 наставника. На основу евалуација учесника, просечна оцена (на скали 0-4) је 3.83. Семинар је представљен и 28. маја у Панчеву у оквиру “Мајског скупа математичара” када је Ђорђе Стакић одржао презентацију “Примена Википедије у настави”.

Припрема и реализација једног семинара подразумева:

  • заказивање термина, у сарадњи са институцијом где се одржава семинар
  • припрему материјала за рад и потврда о реализованом семинару
  • комуникацију са учесницима (пре семинара)
  • логистичку организацију освежења и сл.
  • реализацију семинара
  • израду извештаја за ЗУОВ
  • ажурирање веб странице Семинари

Документација за семинар за наредне две године је припремљена крајем прошле и почетком ове године и поднета код Завода за унапређења образовања и васпитања. Током јуна месеца обавештени смо да је семинар под будућим називом Примена онлајн вики алата као дидактичких средстава у настави и учењу прихваћен и званична страница истог се налази на сајту ЗУОВ-а.

Шта је функционисало, а шта није?

Семинари су протекли без проблема и њиховим успехом можемо бити задовољни. Са друге стране, идеја да се дискусија и размена искуства учесника даље обавља преко веб странице Семинари није заживела. Учесници су више пута током и након семинара упућени на ову страницу, али нису у њој препознали своје место. У будућности треба размишљати о другачијој презентацији овог сајта, како би га наставници доживели као нешто корисно и једноставно за коришћење.

Еду Вики камп[edit]

Циљеви

Образовни кампови већ постоје као развијена пракса у другим огранцима (нпр. Јерменија), где су се показали као веома успешан начин ангажовања студената и ученика. Циљ Вики еду кампа је био да се овај концепт прилагоди нашим условима и одабраној циљној групи.

Еду камп је осмишљен са идејом да се група студената/средњошколаца додатно едукује и умрежи, како би се направила база амбасадора образовног програма и/или тима активних волонтера. Ових пет дана у природи, испуњених онлајн (уређивање Википедије и других Вики-пројеката) и офлајн активностима (Вики експедиције, тим билдинг активности, развијање вештина презентовања и сл.), треба да подстакну студенте/ученике заинтересоване за Википедију и остале Викимедијине пројекте да се укључе активније у рад Викимедије Србије.

Активности

Од марта месеца извршене су следеће активности:

  • Током марта, у сарадњи са амбасадорима ВМРС, дефинисан је оквирни период у коме ће се реализовати камп (прве две недеље августа). Издвојене су потенцијалне локације и смештај.
  • Током априла и маја, резервисан је смештај и осмишљен оквирни програм кампа.
  • Крајем маја осмишљен је формулар за пријаву и објављен је позив за Еду Вики камп који је трајао до половине јуна.
  • Након истека рока, Викимедија Србије примила је 18 пријава за учешће на кампу из Србије и из региона. Чланови Управног одбора и запослени извршили су рангирање и селекцију кандидата и исти су обавештени о томе.

Шта је функционисало, а шта није?

Организација кампа је текла по плану. Позив је објављен на време, смештај је резервисан, а одзив учесника је био задовољавајући.

Мали проблем је настао приликом одабира смештаја. Идеја кампа је да буде одржан у природи, где ће учесници бити усмерени једни на друге. Отежавајућа је околност што је у оваквом окружењу интернет често недоступан или веома слаб. Након дуже потраге, ипак је пронађен одговарајући смештај.

Слободан садржај[edit]

Програм Слободан садржај има за циљ прикупљање слободног материјала у било ком облику (фото, аудио, текстуалном). Бенефити овог подухвата су бројни:

  • генеришу велику количину мултимедијалног садржаја
  • анимирају заједницу у циљу повећања доприноса Вики пројектима
  • погодни су и за придошлице којима Вики пројекти још увек нису блиски
  • пројекти су тематског типа те је садржај користан и значајан за обогаћивање чланака на Википедији и другим Вики пројектима

У 2016. години реализује се 7 пројеката овог типа и то:

  • Вики воли Земљу
  • Запис - Свето дрво
  • Српска Света Гора у четири годишња доба
  • Ваљевске планине у објективу
  • Вики воли вилинске коњице
  • Кургани Србије
  • Такмичења на Википедији

У оквиру фото-пројеката акценат је стављен на коришћење датотека на Вики пројектима.

Вики воли Земљу[edit]

Циљеви

Ово је већ добро познат пројекат са идејом масовног прикупљања фотографија заштићених природних добара у Србији. Као и до сада, организовано је такмичење у прикупљању фотографија, а за 20 победничких слика су организоване изложбе по Србији. Такмичење има више циљева:

  • повећање фото садржаја на Остави кроз постављање фотографија заштићених природних добара
  • обогаћивање чланака на Википедији поменутим фотографијама
  • едукација јавности и ангажовање заједнице кроз организацију уређивачког маратона и фото-туре
  • промоција Викимедије Србије и њених пројеката кроз организацију изложби по Србији
  • успостављање сарадње са ГЛАМ институцијама

Активности

У првом кварталу је започета организација трећег по реду фото-конкурса Вики воли Земљу. Извршене су следеће активности:

  • контактиран је Завод за заштиту природе Србије ради наставка сарадње у виду достављања ажурираног списка заштићених природних добара и обезбеђивања * чланова жирија
  • закупљен је нови домен vikivolizemlju.rs
  • студенти практиканти су радили на дизајну и програмирању званичног сајта Вики воли Земљу у Србији
  • почетком априла су креиране потребне странице и шаблони:
  • одређене су награде за такмичењe
  • креиран је блог пост који се тиче једног заштићеног природног добра (Увац) за глобални сајт Вики воли Земљу
  • током априла су пронађени медијски спонзори и направљена је реклама која је емитована током прве и последње недеље такмичења на Радио-телевизији Војводина.

Током априла вршене су финалне припреме за такмичење и медијска промоција. Укупно је било 39 медијских објава (телевизија 15,4%, радио 12,8%, штампа 7,7%, веб 64,1%) што је и утицало на повећан број учесника и више него дупли број фотографија него прошле године.

Током такмичења рађено је на анимирању потенцијалних учесника, давању савета активним уредницима и помоћи приликом правилног обележавања и постављања фотографија. У току такмичења контактирани су представници Туристичке организације Србије (ТОС), као и организатори Нишвила ради организовања изложби. ТОС и Нишвил су и у 2015. били партнери Викимедије Србије у оквиру пројекта Вики воли Земљу.

По завршетку такмичења, извршен је преглед свих фотографија, приликом чега су све фотографије правилно обележене, додељен им је ИД, а неке од њих су дисквалификоване због недовољно информација које су пружале. Током јуна чланови жирија су рангирали фотографије, а са представницима ТОС је уговорена изложба и свечано проглашење победника. Сви победници су контактирани путем странице за разговор и мејла. Изложба је најављена путем страндардних комуникационих канала - блог, мејлинг листа, Фејсбук странице, сајт, али и путем јаке медијске најаве. Одржана је 22. јуна и том приликом у ТОС-у се окупило око 100 посетилаца. Пред бројним новинарским екипама најзначајнијих медија, публици су се обратили председник Викимедије Србије, Филип Маљковић, представници Завода за заштиту природе Србије - Дејан Вукићевић и Бојана Бојовић и представница ТОС-а, Весна Раца Радисављавић. Победницима су подељени сертификати и награде. Одмах по завршетку изожбе вест о победничким фотографијама објављена је на блогу Викимедије Србије, а званично саопштење је прослеђено медијима. Све слике са изложбе се могу видети у овој категорији. Десет победничких фотографија објављено је на Остави.

WLE Serbia 2015 and 2016 - number of participants srp.png
WLE Serbia 2016 - increase of photos eng.png

Шта је функционисало, а шта није?

Сама организација такмичења је текла по плану. Проблем се и даља јавља код постављања и правилног обележавања фотографија. Учесници су се често јављали са следећим проблемима:

  • превише компликован процес постављања фотографија
  • тешко сналажење у списковима заштићених природних добара и са правилним означавањем шаблона
  • неправилна категоризација
  • неправилно давање описа фотографијама
  • чест је случај да се на слици не приказује заштићено природно добро

Запис - Свето дрво[edit]

Циљеви

Ово је наставак пројекта из 2015. године са циљем фотографисања и прикупљања података о записима, превасходно на територији округа Бор и Зајечар. Овим би се заокружила територија Шумадија и Поморавља, и, сходно дневној релацији, обухватили делови Подунавља и Браничева. Идеја пројекта је трајно бележење светих места нашег народа, обичаја, веровања и догађаја везаних за записе као основ за стручну анализу, али и подизање свести будућих генерација о правилном очувању и неговању најстарије народне традиције. Пројектом ће се прикупити:

  • Локације записа (описно или по координатама)
  • Фотографије записа, старије и актуелне, видео и остали документарни материјал
  • Историјат настанка записа
  • Подаци о обредима везаним за запис (време и начин одржавања)
  • Подаци о носиоцима обреда
  • Подаци о стараоцу записа
  • Остали подаци

Активности У табели су представљени датуми, посећени терени, број фотографисаних записа и њихове нумерације када се нађу на Остави: Колона Фото показује број снимљених а не постављених фотографија. ID записа који садржи “х” у ознаци је већ снимљен 2015. па ће фотографије бити сврстане у посебне галерије.

Датум Релација Број фотографисаних записа Записи на Остави
2016.01.01 Брезна 1 0501/
2016.01.02 Брезна 1 0502/
2016.01.14 Београд, Михајловац 2 0503/, 0504/
2016.01.23 Баточина, Јовановац 2 0505/, 0506/
2016.01.24 Десимировац, Аранђеловац, Топола 3 0507/, 0508/, 0509/
2016.02.04 Кончарево, Вирине, Бељајка, Параћин 6 0510/, 0511/, 0512/, 0513/, 0514/, 0515/
2016.02.06 Жабаре 1 0516/
2016.02.07 Стрижа, Доње Видово, Ратаре 9 0517/, 0518/, 0519/, 0520/, 0521/, 0522/, 0523/, 0524/, 0525/
2016.02.08 Дреновац, Ћићевац, Радошевац, Појате, Варварин, Доњи Катун, Орашје 17 0526/, 0527/, 0528/, 0529/, 0530/, 0531/,0532/, 0533/, 0534/, 0535/, 0536/, 0537/, 0538/, 0539/, 0540/, 0541/, 0542
2016.02.10 Јагодина, Винорача 3 0543/, 0544/, 0545/
2016.02.16 Трнава, Горња Трешњевица, Доња Трешњевица 4 0546/, 0547/, 0548/, 0549/
2016.02.20 Ресник 7 0550/, 0551/, 0552/, 0553/, 0554/, 0555/, 0556/
2016.02.25 Мириловац 1 0557/
2016.02.26 Ждрело, Бистрица, Мало Лаоле 9 0558/, 0559/, 0560/, 0561/, 0562/, 0563/, 0564/, 0565/, 0566/
2016.03.06 Паковраће, Риђаге, Парменац 9 0567/, 0568/, 0569/, 0570/, 0571/, 0572/, 0573/, 0574/, 0575/
2016.03.13 Поповац, Стубица, Забрега 6 0576/, 0577/, 0578/, 0579/, 0580/, 0581/
2016.03.19 Маглич, Богутовац, Лопатница 5 0582/, 0583/, 0584/, 0585/, 0586/
2016.04.02 Трстеник, Лободер, Горњи Дубич, Риљац 6 0587/, 0588/, 0589/, 0590/, 0591/, 0592/
2016.04.06 KG3 1 0593
2016.04.10 Струганик, Славковица 0 Без записа
2016.04.28 KG3 1 0594/
2016.05.08 Љубић, Голочело 10 0595/, 0596/, 0597/, 0598/, 0599/, 0600/, 0601/, 0602/, 0603/, 0х00/
2016.05.22 Трнава, Атеница 9 0605/, 0606/, 0607/, 0608/, 0609/, 0610/, 0611/, 0612/, 0613/
2016.06.02 Бања Ђурђево, Липовац 3 Без записа 0614/, 0615/, 0616/
2016.06.18 Стубал, Угљарево, Почековина, Доњи Рибник, Глободер, Сикирица 9 0617/, 0618/, 0619/,0620/, 0621/, 0622/, 0623/, 0624/, 0625/, 02хх
2016.06.19 Сикирица, Чепуре 7 0700/, 0701/, 0702/,0703/, 0704/, 0628/, 0629/
2016.06.20 Доње Видово 3 0630/, 02хх, 02хх/
2016.06.21 Влашка, Исаково, Глоговац, Дражмировац, Балајнац, Велики Поповић, Медвеђа 18 Без записа, 0631/, 0632/, 0633/, 0634/, 0635/, 0636/, 0637/, 0638/, 0639/, 0640/, 0641/, 0642/, 0643/, 0600/, 0644/, 0645/, 0646/, 0647/
2016.06.22 Горње Видово, Лучина, Маћија Браљина 13 0626/, 0648/, 0649/, 0650/, 0651/, 0652/, 0653/, 0654/, 0655/, 0656/, 0657/, 0658/, 0659/
2016.06.23 Стрижа, Текија, Главица 6 0660/, 0661/, 0662/, 0663/, 0664/, 0665/
2016.06.24 Скорица, Смиловац, Претрковац 10 0667/, 0668/ , 0669/, 0670/, 0671/, 0672/, 0673/, 0674/, 0675/, 0676/
2016.06.25 Бусиловац, Лебина 5 02хх, 02хх/, 02хх/, 02хх/, 02хх/
2016.06.26 Мали Поповић, Дубока, Рајкинац, Војска, Радошин, Бресје, Црквенац, Свилајнац 19 0677/, 0678/, 0679/, 0680/, 0681/, 0682/, 0683/, 0684/, 0685/, 0686/, 0687/, 0688/, 0689/, 0690/, 0691/, 0692/, 0693/, 0694/, 0695
Укупно 206

Шта је функционисало, а шта није?

Све је функционисало по плану. Други квартал је већином посвећен теренским обиласцима, док ће се постављање фотографија обављати у наредном периоду.

Српска Света Гора у четири годишња доба[edit]

Циљеви

Ово је пројекат који има за циљ фотографисање овчарско-кабларских манастира, који су од изузетног значаја за културу али се налазе на подручју које није присупачно за свакодневно фотографисање. Манастири би, реализацијом овог пројекта, били покривени фотографијама у потпуности а чланци обогаћени квалитетним датотекама. Поред увећања слободног садржаја на Викимедијиној остави, повећава се и мотивација волонтера да настави са учешћем на разним такмичењима и прати активности Викимедије Србије. Пројекат би се реализовао из четири дела, фотографисањем на терену у пролеће, лето, јесен и зиму. Допринос Викимедијиним пројектима је допуњавање и увећање Викимедијине оставе кроз професионалне, квалитетне фотографије одређеног подручја. Крајњи циљ је комплетирање фотографија манастира Овчарско-кабларске регије, представљених у сва четири годишња доба, али и повећање свести о очувању ових споменика културе.

Активности

Током првог квартала извршене су следеће активности:

из разлога што фотографисање у неким манастирима није дозвољено, предузете су активности за добијање благослова и одобрења од Епископа жичког г. Јустина ради реализације пројекта у потпуности

  • одлазак на одређене локације у више наврата да би се за фотографисање искористили повољни временски услови као и различити мотиви у зависности од дела годишњег доба (рано или касно пролеће)
  • обилазак ширег подручја ради одређивања угла снимања.

Шта је функционисало, а шта није?

Блага зима и адекватни временски услови утицали су повољно на реализацију пројекта, па је тако израђено и више фотографија него што је планирано. Због малог броја снежних дана није било могућности да се у потпуности дочарају зимски мотиви из Српске Свете горе.

Повољни временски услови у пролећном периоду су утицали на већи број фотографија него што је планиран. Ипак, на фотографијама недостају весници пролећа јер их једноставно у близини манастира није било.

Ваљевске планине у објективу[edit]

Циљеви

Ваљевске планине чине посебну природно-географску и културну целину на подручју Динарског масива односно Западне Србије и чине их венац планина Медведник, Јабланик, Повлен, Маљен и Сувобор. Основна идеја самог пројекта јесте стварање квалитетног мултимедијалног садржаја који би, постављањем на Оставу, омогућио даљу употребу и коришћење кроз остале Вики пројекте. Овај садржај чине фотографије и видео записи са датог подручја које приказују околину, биљни и животињски свет, брдско-планинску архитектуру, живот села, као и културно-историјске целине кроз приказ археолошких локалитета, споменика и верских објеката. По својој природи, пројекат обухвата формирање материјала кроз неколико различитих тематских целина, које по својој природи чине важан сегмент у стицању нових сазнања и образовања. Сходно томе, крајњи циљ јесте допуна, али пре свега богаћење новим материјалима, који у великој мери нису присутни на Вики пројектима и који би као такви омогућили креирање нових чланака који би у великој мери допринели познавању одлика Ваљевских планина и њених појединачних целина.

Активности

Током јануара месеца приступило се потписивању уговора и припремним радњама за реализацијом пројекта током зимских месеци. Најпре је направљена евиденција посећених терена и прикупљених фотографија ради бољег праћења пројекта.

У току фебруара месеца реализовано је седам излазака на терен и то:

  • Ваљево – Медведник (Ребељска река, Бебића Лука) – посебан акценат био је дат на снимању Ребељске реке у току зиме, као и етно целине Бабића Лука, такође у току зиме. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) је укупно постављено 11 фотографија.
  • Ваљево – Медведник (село Ситарице, засеок Кнежевићи и село Ребељ) – акценат је био дат на северо-западним обронцима планине Медведник и на остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 14 фотографија.
  • Ваљево – Повлен (Повленска река) – у току ове активности акценат је био дат на снимању зимског пејзажа Повленске реке која извире испод Средњег Повлена. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 12 фотографија.
  • Ваљево – Повлен – у току ове активности акценат је био усмерен на снимање обронака Великог и Средњег Повлена. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 18 фотографија.
  • Ваљево – Повлен (Мравинци) – село Доње Лесковице – акценат у току ове активности био је усмерен на место Мравинци које се налази на северним обронцима Великог Повлена, као и села Доње Лесковице које се делом налазе на северним обронцима Великог Повлена. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 29 фотографија.
  • Ваљево – Маљен (Дивчибаре) – у току ове активности пажња је била усмерена на снимање околине туристичког центра Дивчибаре које се налази на планини Маљен у току зиме. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 18 фотографија.
  • Ваљево – Јабланик (Дебело брдо) – посебан акценат био је дат на бележењу зимских пејзажа планине Јабланик, са његове источне стране у месту Дебело брдо. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 19 фотографија.

Укупно током фебруара месеца урађена је 121 фотографија, која је постављена на остави у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter.

Током марта месеца реализовано је 5 теренских излазака и то:

  • Ваљево – Јабланик (село Вујиновача и место Дебело брдо) – током ове активности посебан акценат био је усмерен на снимање зимских пејзажа села Вујиновача која се налази на обронцима планине Јабланик, као и пута који води од Дебелог брда ка селу Пашна раван. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 19 фотографија.
  • Ваљево – Маљен (Дивчибаре) – у току ове активности пажња је била усмерена на снимање околине туристичког центра Дивчибаре које се налази на планини Маљен са посебним акцентом на врхове Паљевине и Црни Врх са којег се пружа поглед на југо-источне и источне обронке Маљена. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 26 фотографија.
  • Ваљево – Повлен (Кнежево Поље) – у току ове активности пажња је била усмерена на снимање околине испод Средњег и Малог Повлена који носи назив Кнежево поље. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 12 фотографија.
  • Ваљево – Повлен (извор реке Трешњице) - Медведник – посебан акценат у току ове активности био је усмерен на снимање извора реке Трешњице која извире испод Малог Повлена. Такође, у току ове активности израђено је и неколико фотографија у селу Ребеље испод самог врха планине Медведник. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 21 фотографија.
  • Ваљево – село Балиновић – у току овог теренског рада активност је била усмерена на село Балиновић који се налази испод планине Медведник. Пажња је била усмерена на саму околину села, ако и надгробне споменике из 17 односно 18. века на старом сеоском гробљу. На остави је (у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter) укупно постављено 10 фотографија.

Укупно током марта месеца урађено је 88 фотографија, која је постављена на остави у оквиру категорије Valjevo Mountains Winter.

Сходно пројектним задацима у оквиру чланака Медведник (6), Јабланик (4), Повлен (5), Дивчибаре (3), Вујиновача (2), Доње Лесковице (2), Живан Ђурђевић (1) и Балиновић (4) постављено је 30 нових фотографија из категорије Valjevo Mountains Winter и на тај начин чланци су илустровани.

Valjevo mountains through the lens 02.jpg

У току априла месеца реализовано је укупно 5 излазака на терен и то:

  • Ваљево – Повлен (Таорска врела) – посебан акценат био је дат на снимању Таорских врела који полако нестају. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 20 снимака.
  • Ваљево – Медведник (село Ребељ) – у оквиру овог изласка посебан акценат био је дат на снимању самог села Ребељ, Мале реке, као и рудничких окана рудника бакра Ребељ напуштеног током половине 20. века. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 10 снимака.
  • Ваљево – Повлен – у оквиру овог излска посебан акценат био је дат на снимању околине Средњег Повлена. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 30 снимака.
  • Ваљево – Маљен (Дивчибаре) – у оквиру овог изласка акценат је дат на снимање околине места Дивчибаре. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 15 снимака.
  • Ваљево – Зарожије – у оквиру овог изласка посебан акценат дат је на снимање панораме западних обронака планине Повлен и Јабланик који се спуштају ка долини реке Дрине. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 25 снимака.

Укупно у току априла месеца урађено је 100 фотографија које су постављене на остави у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring.

У току маја месеца реализовано је 5 излазака на терен и то:

  • Ваљево – Повлен – у оквиру овог излска посебан акценат био је дат на снимању околине Малог Повлена. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 21 снимак.
  • Ваљево – Јабланик – у оквиру овог изласка на терен посебан акценат био је дат на снимању околине места Дебело брдо. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 17 снимака.
  • Ваљево – Медведник – у оквиру овог изласка посебан акценат био је дат на снимању самог друге стране (северозападне) планине Медведник тј. Медведничког платна. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 20 снимака.
  • Ваљево – Маљен (Дивчибаре) – у окир овог изласка био је дат акценат на снимању околине места Дивчибаре. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 16 снимака.
  • Ваљево – Брезовице – у оквиру овог изласка акценат је био дат на највећем селу у подножју планине Повлен, Брезовице. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 8 снимака.

Укупно у току маја месеца урађене су 82 фотографије које су постављене на остави у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring.

У току јуна месеца реализовано је 6 излазака на терен и то:

  • Ваљево – Маљен (Дивчибаре) – у окир овог изласка био је дат акценат на снимању погледа према југоистоку са врха Црни врх и погледу ка Тометином пољу. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 16 снимака.
  • Ваљево – Јабланик – у оквиру овог изласка на терен посебан акценат био је дат на снимању околине самог врха планине Јабланик. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 15 снимака.
  • Ваљево – Медведник – у оквиру овог изласка посебан акценат био је дат на снимању околине и погледа на саму планину Медведник са њених оборнака у засеоку Вреоци, село Ребељ. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 17 снимака.
  • Ваљево – Медведник– у оквиру овог изласка посебан акценат био је дат на снимању реке Завојшнице у пролећном периоду. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 10 снимака.
  • Ваљево – Повлен – у оквиру овог излска посебан акценат био је дат на снимању горњег и доњег тока Повленске реке. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 13 снимака.
  • Ваљево – Повлен – у оквиру овог излска посебан акценат био је дат на снимању пролећне флоре и фауне у околини средњег Повлена. На остави (у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring) је остављено 12 снимака.
Valjevo mountains through the lens 04.jpg

Укупно у току јуна месеца урађено је 83 фотографије које су постављене на остави у оквиру категорије Valjevo Mountains Spring. Сходно пројектним задацима у оквиру чланака Медведник (12), Јабланик (6), Повлен (14), Маљен (9), Дивчибаре (6), Таор (4), река Јабланица (5), село Брезовице (Ваљево) (3) и Тометино поље (4) постављено је 63 нових фотографија из категорије Valjevo Mountains Spring и на тај начин чланци су освежени новим графичким прилозима.

Шта је функционисало, а шта није?

У општем принципу реализација пројекта у првој половини години функционисала је без проблема. Готово све планиране активности у првом периоду су реализоване, док су задаци и број планираних фотографија чак и премашени. Једино што треба нагласити јесте неиспуњавање планираног теренског изласка на релацији Ваљево – Сувобор. Ова релација није реализована због временског оквира, јер је тежња носиоца пројекта била усмерена пре свега на што веће фотографско документовање планина Медведник, Јабланик, Повлен и Маљен, који су фотографски атрактивнији од самог Сувобора у току зимских месеци. Ипак, како се пројекат реализује до јануара 2017. године, планирано је да пажња зимског фотографског документовања планине Сувобор буде усмерена на новембар, односно децембар месец 2016. године тако да ће, уколико пројекат посматрамо у целости, и ови планирани задаци бити реализовани.

Вики воли вилинске коњице[edit]

Циљеви

Вики воли вилинске коњице представља пројекат који за циљ има прављење базе података која би широј јавности приближила информације о вилинским коњицима Србије. Ово ће се постићи кроз организацију БООМ-а (Balkan Odonatological Meeting). БООМ представља јединствен регионални научни и едукативни програм који развија и води група младих истраживача и студената из земаља западног Балкана с главним циљем успоставе регионалне сарадње у области истраживања и заштите вилиниских коњица и слатководних станишта (извештај 2011, извештај 2013, БООМ 2014,БООМ 2015). Очекивани резултат био би база коју би чиниле фотографије и чланци о вилинским коњицима. Идеја је да се за сваку врсту вилинских коњица који живе код нас допуни или напише нов текст али тако да буде још информативнији и разумљивији свим узрастима; првенствено ученицима и студентима којима је Википедија најчешће „полазна“ тачка у учењу, прављењу презентација, писању семинарских радова и слично. Фотографије би, за разлику од постојећих које углавном приказују, поред фотографија целих јединки, приказивале и детаље који су карактеристични за идентификацију дате врсте. Направио би се једноставнији фотографски водич који би помогао у идентификовању наших вилинских коњица. Реализација главног дела пројекта би се одвијала током августа, али би се пре и после тога постављале фотографије на Викимедијину оставу и чланци на Википедију. Пројекат Вики воли вилинске коњице би, поред проучавања вилинских коњица, обухватио и фотографисање других организама, пејзажа, културних добара… На тај начин би учесници пројекта могли да учествују у конкурсу Вики воли Земљу.

Активности

У првој половини године одвијале су се припремне активности. Пројекат је промовисан у оквиру неколико окупљања организација сличних делатности. Почетком априла контактирани су учесници са прошлогодишњих БООМ окупљања и истима је достављен адекватан материјал за савладавање материје:

  • презентација уређивања Википедије
  • брошуре
  • снимак уређивања чланка на Википедији креиран у оквиру Образовног пројекта на ВИШЕР-у

Такође је рађено на логистичким припремама - обезбеђен је смештај, превоз и договорене су активности са управљачима природних добара која ће бити посећена. У плану је да сви учесници, поред фотографија које ће сликати на терену, понесу и поставе оне које већ имају будући да су у питању људи који се годинама баве фотографијом и овом тематиком.

Главни део пројекта Вики воли вилинске коњице ће се одвити у августу, на БООМ-у (5-12.август). Пре самог скупа, учесници ће имати задатак да убаце минимум 10 фотографија на Оставу. Обука ће се поновити на скупу и то на самом почетку.

После скупа и прављења базе фотографија вилинских коњица али и других инсеката, планирана је и изложба фотографија, али то ће се разрађивати после БООМ-а.

Шта је функционисало, а шта није?

Све је функционисало по плану.

Кургани Србије[edit]

Циљеви

У 2015. години започет је пројекат „Kургани Србије” који се реализовао у оквиру програма Микрогрантови. Хумке (кургани) представљају непокретна добра културно-историјског наслеђа, које великом брзином пропадају. Овај пројекат је у ствари покушај да се неке документују у задњем моменту. До сада је успешно урађен каталог хумки на основу којег се излази на локације, фотографише и описује стање. Показало се такође да чланци на Википедији захтевају доста допуњавања и то на пољу историје, а везано је непосредно и за кургане. Садржаји који би се допуњавали су везани за историју, и то од неолита до средњег века. Теренске активности дају томе подршку оригиналним фото материјалом из Србије, иначе другачије недоступним.

Активности

У оквиру пројекта покрива се подручје Војводине (пре свега Бачке и Баната) а фотографије сe континуално уносе на Викимедијину Оставу. На основу раније израђеног списка хумки уз помоћ ГПС-а се излази на локације и утврђује актуелно стање. Период до почетка лета завршен је са неколико врло успешних терена, током којих је покривена око половина локација Бачке и готово у целости северни Банат, као и велик део средњег Баната. Ишло се од тачке до тачке, прецизно утврђујући и документујући стање. Током појединих теренских екскурзија пређено је више од 400 км (у једном случају за два дана и преко 600 км). Након терена фотографије се обрађују, траже се изворници и састављају Википедија чланци у које улазе слике као илустрације.

Терен Редни бр.терена Место Километража Број фотографија Линк ка Остави
29.01.2016. 1 Падеј, Иђош, Кикинда, Башаид, Јанков Мост, Клек 600 30 Category:Kurgans in Banat
11.02.2016. 2 Чока, Банатски Моноштор, Јазово 200 15 Category:Kurgans in Banat
11.03.2016. 3 Североисточна Бачка 170 40 Category:Kurgans in Bačka
13.03.2016. 4 Мали Песак, Кањижа, Нови Кнежевац, Филић, Сигет 180 30 Category:Kurgans in Banat
17.03.2016. 5 Гаково, Растина, Станишић 170 35 Category:Kurgans in Bačka
04.04.2016. 6 Чока, Остојићево, Јазово 140 40 Category:Kurgans in Banat
17.04.2016. 7 Јазово-Ходић-Пашњаци велике дропље 150 45 Category:Kurgans in Banat
06.05.2016. 8 Ђала-Српски Крстур-Нови Кнежевац 126 5 Category:Kurgans in Banat
07.05.2016. 9 Јазово-Црна Бара (река Аранка) 120 5 Category:Kurgans in Banat
13.06.2016. 10 Остојићево, Јазово, Падеј 148 10 Category:Kurgans in Banat
24.06.2016. 11 Галад Град, Башаид и Кикинда 500 15 Category:Kurgans in Banat

Комплетна евиденција посећених и планираних терена се може пратити у овој табели.

Временом се стиче све веће практично знање што се тиче проналажења и идентификовања кургана, као и у вези писања чланака који ће да одговарају енциклопедијском формату. За ту намену направљен је списак литературе која се налази на овом линку.|

Шта је функционисало, а шта није?

У оквиру пројекта Кургани Србије долазило је до неколико проблема и то најчешће логистичке природе. Са вођом пројекта је долазило до неспоразума у комуникацији, који је разрешен почетком године. Поред постављање фотографија и писања чланака, каснили су и извештаји због других приватних обавеза волонтера који води пројекат.

Временске прилике су биле релативно добре. У неколико случајева невреме и велико блато онемогућили су прилаз хумкама које су логистички најчешће далеко од насеља и путеви су непроходни или се ауто мора паркирати и много пешачити. Неки терени су због тога морали бити одложени да се средства не би узалуд трошила и расипало гориво.

Такмичења на Википедији[edit]

Циљеви

Примарни циљ такмичења је повећање слободног знања кроз креирање и побољшање чланака на Википедији. Такође, кроз организацију оваквих активности, повећава се мотивација и учешће заједнице. Учешће заједнице се не огледа само у учешћу на такмичењу већ и у организацији активности, контактирању удружења и жирирању чланака.

Активности

  • Креирана је страница такмичења на Википедији.
  • Направљена је листа чланака за писање на мети.
  • Креирана су правила такмичења на Мети.
  • Направљен је шаблон за обележавање чланака на Википедији на српском.
  • Контактирани су Клуб светских путника као и Географски факултет ради прослеђивања вести и укључења у такмичење, као организације које су релевантне и које окупљају нашу циљну групу. Викимедија Србије нема повратну информацију да ли се неко од студената или чланова Клуба путника прикључио такмичењу.
  • Контактирани су чланови жирија из заједнице, а начин оцењивања остао је исти - сваки чланак је добијао оцену од 0 до 2, а затим се та оцена множила са бројем бајтова чиме се узима у обзир квантитета и квалитета чланака.
  • Током трајања такмичења sitenotice је био постављен на Википедији, а недеље су издељене тако да је за сваку постојала сугестија такмичерима о чему могу писати.
  • Одржавана је комуникација са интернационалним организаторима.
  • Са Викимедијанцима из Републике Српске, договорено је да ће се такмичење организовати у сарадњи ВМРС и Викимедијине заједнице Републике Српске. Викимедија Србије додељује прве три награде, док су се награде у виду књига доделиле за највећи допринос, за најбољи чланак и за најбољег новајлију. Награде је обезбедила Викимедија Пољске.
  • Након завршетка такмичења, Викимедија Србије је објавила блог пост који је подељен на сајту, мејлинг листи, друштвеним мрежама.
  • Победници су контактирани и награде су до краја другог квартала уручене.

У наставку следе упоредни реултати ЦЕЕ Пролећа из 2015. и 2016. године. Може се увидети велики раст не само у броју такмичара већ и у броју написаних и допуњених чланака и укупног броја бајтова.

CEE Spring Serbia 2015 and 2016 - number of articles 01.png
CEE Spring in Serbia 2015 and 2016 - number of participants 01.png
CEE Spring Serbia 2015 and 2016 - number of bytes.png

Шта је функционисало, а шта није?

У 2016. години, такмичење је имало знатно већи одзив у погледу броја такмичара, броја бајтова и броја написаних и допуњених чланака. Постигнути резултати су премашили очекивања. Занимљиво је да су овогодишњи победници исти као и прошлогодишњи. Ови уредници иначе редовно учествују на такмичењима. Међутим то је изазвало подељено мишљење код осталих такмичара. Део заједнице је упознат са активностима Викимедије Србије и учествује у ВМРС пројектима, с тим што је тај део и даље мали. Тако се често провлаче иста имена када су у питању победници такмичења, добитници стипендија за Викиманију, Вики-камп и сл. Представници ВМРС су овим такмичарима објаснили онлајн и офлајн допринос уредника који често добијају награде и разјаснили јасно зашто су баш њима уручене награде.

Било је негодовања заједнице када је учествовање заједнице са територије Косова и Метохије. Викимедија Србије је остала неутрална када је овај проблем у питању. Уредници су заменили заставу Косова на страници такмичења на Википедији.

Избор тема је такмичарима био компликован због недовољне разјашњености да ли се теме односе на земље које учествују у такмичењу или уопште земље Централне и Источне Европе.

ГЛАМ[edit]

Ово је свеобухватан програм који даје довољно простора за различите облике сарадње са институцијама културе. За 2016. годину у плану су били:

  • Ослобађање садржаја
  • Уређивачки маратони
  • Вики воли позоришта
  • Вики воли галерије
  • Википедијанац стажиста
  • Вики-библиотекар
  • Дигитализација техно културе у Србији

Ослобађање садржаја[edit]

Циљеви

Главни циљ овог дела ГЛАМ програма је донирање фотографија, видео и аудио записа за Викимедијину мултимедијалну оставу. Свака установа културе има обиље ресурса за дељење. Махом су вредне колекције сакривене у архивима и тешко допиру до очију шире јавности. Циљеви ВМРС су допрети до институција културе и остварити сарадњу на пољу ослобађања вредних културно-историјских записа.

Активности

Након више позива за сарадњу на овом програму, упућених неколицини институција културе, Историјски архив Београда се одазвао предлогу сарадње и започет је процес одабира фотографија, прикупљања мета података, дозвола и сагласности директора Архива.

Крајем марта 2016. године, Историјски архив Београда донирао је 30 фотографија за Викимедијину оставу, које приказују историју престонице. Међу фотографијама нашле су се и оне из 16. века, али и мапе, план града, нацрти, записи из матичних књига, као и фотографије знаменитих личности, попут председника СФРЈ Јосипа Броза Тита са другим званичницима или Данице Томић, прве жене пилота.

Запослени у овој институцији су сами допунили и чланак о Архиву на Википедији на српском језику.

Шта је функционисало, а шта није?

Сарадња са Историјским архивом Београда је функционисала по плану. Овој институцији уручена је и Захвалница Викимедије Србије за посебан допринос слободном знању, приликом одржавања ВикиЛајв конференције у мају месецу.

Уређивачки маратони[edit]

Циљеви

Уређивачки маратони су догађаји који имају више циљних група. Најпре су то представници ГЛАМ институција са којима се може направити први корак ка остваривању дугорочне сарадње, а затим су то учесници. Учесници су, у зависности од теме маратона и институције у којој се организује, често студенти, средњошколци, али и запослени у ГЛАМ установи. У 2015. години започето је комбиновање догађаја. Тако су фото-туре спајане са уређивачким маратонима на којима су постављане слике на Оставу, а затим и у сам чланак. Тако су догађаји резултирали квалитетнијим чланцима и задовољнијим учесницима. Поред уређивања Википедије, учесници су имали времена да сазнају нешто више о репозиторијуму слободних датотека које могу искористити у будућем раду. Атмосфера у којој су радионице и предавања одржане је увек била позитивна и радна. Учесници су након сваког маратона попуњавали евалуационе формуларе на основу којих је донет закључак да су заинтересовани за поновно организовање радионица или сличних активности. Уређивачки маратони, поред добијања квалитетног садржаја на Википедији, носе са собом и привлачење нових волонтера и добијање нових партнера. Зато ће се ове активности наставити и у следећој години. Циљеви су едукација ГЛАМ особља, учесника на маратону, али и остваривање сарадње са институцијом кроз превазилажење главних изазова: упознавање са CC лиценцама и објашњење о условима коришћења добијање сагласности о ослобађању датотека на уређивачким маратонима је присутан велики број нових уређивача, па је некад потребно додатно преправљати чланке како исти не би били обрисани

Активности

У сарадњи са Светском организацијом пантомимичара, Београдским пантомимичарима и Фестивалом пантомиме и монодраме на Универзитету Сингидунум одржан је уређивачки маратон на Светски дан пантомиме, 22. марта.

Том приликом је 17 учесника написало је 15 нових и допунило два чланка. Неки од чланака су илустровани са 14 фотографија које је ослободила Светска организација пантомимичара. Посебна подршка стигла је и из Македоније, где су уредници Википедије на македонском језику написали девет нових чланака.

Специјална гошћа маратона била је и стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано, која је посебно поздравила волонтеризам, као једну од друштвених активности коју Уједињене нације подржавају. Маратон је био медијски веома пропраћен, од најаве догађаја, преко директног извештавања са маратона, до извештаја о одржаном догађају. Укупно је било 43 медијске објаве.

Маратону је претходила обука уређивања Википедије, што се показало као изузетно корисно, јер су учесници били спремни за рад на самим чланцима за време маратона. Са Универзитетом Сингидунум је успостављена иницијална сарадња кроз уступање простора за организовање овог догађаја, и, како је истакнуто, овај Универзитет је спреман да изађе у сусрет и за друге сличне догађаје.

Шта је функционисало, а шта није?

С обзиром да је повод био Светски дан пантомиме, маратон је замишљен је као догађај интернационалног карактера и контактирани су и други огранци Задужбине Викимедија са молбом да организују локални маратон. Међутим, одазвали су се само Википедијанци из Македоније. Колеге из Грузије и Јерменије су потврдиле учешће, али више није постојала повратна реакција колико тога је урађено. У Бугарској је написан један чланак на бугарском и један на енглеском језику.

Проблем је такође у недостатку волонтера Викимедије Србије. У овом маратону је учествовао само један волонтер ВМРС (Миљан Симоновић) и то онлајн, док су преостале учеснике чинили студенти Универзитета Сингидунум.

Вики воли позоришта[edit]

Активности

Након контактираних 14 позоришта у Србији, са Позориштем „Бошко Буха” успостављена је сарадња у јануару месецу. За почетак сарадње изабрано је јубиларно 100. извођење њихове популарне представе „Госпођа министарка”. Ангажован је волонтер ВМРС, Википедијанац (AxeAdam), који је био у комуникацији са запосленима у позоришту и помогао да се одаберу, скенирају и поставе на Викимедијину оставу 23 датотеке које илуструју ову представу. Волонтери Викимедије Србије погледали су јубиларно 100. извођење „Госпође министарке” и, уз релавантне изворе које је обезбедило позориште, написали чланак на Википедији на српском језику.

Позориште на Теразијама је, за прву фазу сарадње, донирало 284 фотографије које илуструју њихових 18 најгледнијих представа (Неки то воле вруће, Чикаго, Зона Замфирова, Бриљантин, Кабаре…), али и текстове као изворе на основу којих ће бити написани чланци на Википедији на српском језику. Са овим позориштем је успостављена чврста сарадња и даљи планови заједничког деловања су у току. Ова институција је показала изузетан степен професионалности, али и интересовање за друге Вики пројекте, попут Вики вести. Представнику позоришта је одржана обука уређивања Википедије. Такође је у плану писање чланка о самом позоришту на Википедији на српском језику.

Шта је функционисало, а шта није?

Комуникација и респонзивност Позоришта „Бошко Буха” није била на задовољавајућем нивоу. И поред договорених активности било је доста проблема реализовати их. Од велике помоћи је био волонтер Марко Адам, који је упорношћу, али и личним везама довео пројекат до краја. Волонтерка Јелена Продановић је и више него посвећено и одговорно написала чланак високог квалитета.

Са Позориштем на Теразијама је све функционисало по плану.

Вики воли галерије[edit]

Циљеви

Ово је пројекат који се први пут реализује у Србији, а осмишљен је по узору на друге Wiki takes… пројекте. Очито је да у галеријама лежи велики потенцијал. За почетак, у августу 2015. успостављен је контакт са галеријама из Београда које су се врло радо одазвале нашој акцији. Пројекат је замишљен тако да се у току 2016. године реализују најмање 3 дводневне фото-туре од стране Виким/педијанаца по галеријама. У току ова два дана, организовали бисмо групе волонтера, који би обишли изложбене просторе и фотографисали дела и изложбе, а другог дана би постављали прикупљени материјал на Оставу уз адекватан опис. Уколико се укаже прилика, биће организовани и уређивачки маратони, који би за циљеве имали постављање ових фотографија у чланке на Википедији или писање чланака о ауторима. Представници галерија су са великим интересовањем прихватили ову идеју и спремни су за сарадњу. На фото-турама обезбедиће водича, који ће волонтере провести кроз изложбу и помоћи им у прикупљању описа фотографија (аутор, дело, техника и сл.). Овај пројекат има више циљева:

  • већи степен учешћа волонтера на пројектима
  • увећање фото садржаја
  • успостављање сарадње са галеријама

Активности

У првој половини године овај пројекат није реализован, због повећаних активности на другим пројектима и програмима ВМРС. Све активности су пролонгиране за наредни период.

Шта је функционисало, а шта није?

Википедијанац стажиста[edit]

Циљеви

Ангажовање Википедијанца стажисте је врло изазован подухват који је Викимедија Србије реализовала први пут 2014. године у оквиру ГЛАМ пројекта. За 2016. годину је планирано ангажовање стажиста у некој од ГЛАМ институција, са већим акцентом на дигитализацији дела које су институције спремне да ослободе. Википедијанац стажиста би требало да:

  • посредује између Викимедије Србије и ГЛАМ институције
  • промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
  • ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • организује и држи радионице уређивања Википедије, трибине, предавања

одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

  • врши дигитализацију
  • поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викиизворник или сл.
  • Кроз програме стажирања ради се на јачању сарадње са институцијом, обогаћују се Вики пројекти дигитализованим садржајем, едукују се запослене у институцији, мотивишу чланови заједнице (који ће бити изабрани за Википедијанца стажисту) и пружа им се могућност напредовања.

Активности

У другом кварталу започет је процес преговарања са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ како би неко од чланова заједнице у будућем периоду радио на дигитализацији дела која су предвиђена пројектом Вики-библиотекар.

Вођа пројекта Вики-библиотекар саставила је у сарадњи са другим представницима библиотека из Србије, списак публикација за дигитализацију који следи у наставку:

HADŽI-Vasiljević, Jovan, 1866-1948 Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78) / Јов. Хаџи Васиљевић. - Београд : Друштво светога Саве, 1928. - 457 стр. ; 24 cm. - (Друштво светога Саве ; књ. 37) (Задужбина Ленке Бељинице ; књ. 3)

STANKOVIĆ, Borisav, 1875-1927 Из старог јеванђеља / Борисав Станковић. - Београд : Радикална штампарија, 1899. - [2], 90 стр. ; 19 cm Стр. [1-2]: Предговор / Анд. Гавриловић. - Садржај с насл. стр.: Ђурђев-дан ; Прва суза ; У ноћи ; Станоја ; Увела ружа

MEDOVIĆ, Aćim, 1815-1893 Санитетска полиција : са 18 дрворезних слика / према начелима правне државе (по Ширмајеру) са неколиким примедбама и назначењем постојећих у кнежевини Србији санитетско-полицајних закона, уредаба и настављења, главнијих преписа и поука за полицајне и санитетске званичнике написао Аћим Медовић. - Београд : Државна штампаријa, 1871. - X, 423 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Државно лекарство : за правнике и лекаре. Део 2)

MEDOVIĆ, Aćim, 1815-1893 Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела : за изучене бербере у Кнежевини Србији : са 171 дрворезном сликом / написао Аћ. Медовић. - Београд : Државна штампарија, 1869. - [2], XIII, [1], 411, [1] стр. : илустр. ; 20 cm. Кириловић 2921. - "Прегледала и одобрила школска комисија." --> насл. стр.

STANOJEVIĆ, Đorđe M., 1858-1921 Експериментална физика : за ђаке Велике школе. Књ. 1, Наука о енергији : са 89 слика / од Ђ. М. Станојевића. - У Београду : Државна штампарија Краљевине Србије, 1897 (Београд). - III, 308 стр. : илустр. ; 24 cm Доступно и на: http://resolve.ubsm.bg.ac.rs/URL/2298/

STANOJEVIĆ, Đorđe M., 1858-1921 Експериментална физика : за ђаке велике школе. Књ. 2, Наука о енергији тела : механика - динамика : са 545 слика / од Ђ. М. Станојевића. - У Београду : Државна штампарија Краљевине Србије, 1904 (Београд). - IX, 732 стр. : илустр. ; 23 cm Доступно и на: http://resolve.ubsm.bg.ac.rs/URL/2309/

STANOJEVIĆ, Đorđe M., 1858-1921 О електричној светлости / Ђорде М. Станојевић. - Београд : Београдска општина, 1890 (Београд : Парна штампарија Народне радикалне странке). - 35 стр. ; 20 cm Говор професора Ђ. М. Станојевића члана комисије за осветљење држан у конференцији одбора општине вар. Београд 17. октобра 1890. год. - са целом дебатом у истој

ВОЂ кроз Смедерево са историјом вароши. - [Б. м. : б. и.], 1938 (Београд : Белетра). - 23 стр. : илустр. ; 24 cm + 1 план града

Током овог периода, изабрана је и Википедијанка (CumulusBGD) која ће обављати стаж у бибиотеци и радити пре свега на дигитализацији, али и јачању веза између библиотеке и Викимедије Србије. Стаж почиње 8. јула и трајаће месец дана у току којих ће наведена дела бити дигитализована и постављена на Вики пројекте.

Шта је функционисало, а шта није?

Све је функционисало по плану.

Вики-библиотекар[edit]

Циљеви

Вики-библиотекар настао је 2015. године са циљем едукације и умрежавања библиотекара. Кроз радионице, уређивачке маратоне, библиотекари су имали прилику да се упознају са уређивањем Википедије и другим Вики пројектима. Како су радионице биле посећене, одлучено је да се овај пројекат реализује и у 2016. години са следећим циљевима:

  • заинтересовати библиотекаре да постану успешни Википедијанци.
  • проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије.
  • постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију.
  • постављање дигитализованих дела на Вики пројекте.
  • заинтересовати студенте са Катедре за библиотекарство и информатику за постављање слободног садржаја на Википедији.

Поред организације додатних радионица за полазнике за постављање квалитетног садржаја (текст, слике, видео записи, литература), фокус ће бити на дигитализацији и постављању библиотечког садржаја (публикације, фотографије, разгледнице и сл) на Викизворник или Викикњиге.

Мере успеха:

  • Остваривање сарадње са најмање 5 градова у Србији и најмање 10 институција.
  • Организација 4–6 предавања у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и другим културно-образовним институцијама у Србији о Викимедији Србије и Википедији, као и о уређивању страница на Википедији.
  • Организација 5–8 шесточасовних радионица у електронским учионицама (до 12 полазника по радионици) у Универзитетској библиотеци и другим установама ван Београда које поседују техничку опрему и приступ интернету.
  • Организација 2–3 уређивачка маратона као помоћ заинтересованим библиотекарима за постављање садржаја на Википедију.
  • Обучавање студената Катедре за библиотекарство и информатику за постављање слободног садржаја на Википедији. Могу да освоје 10 бодова у оквиру предиспитних обавеза у оквиру предмета Дигитални текст II. Обавезни су да креирају или допуне чланак дужине најмање 3.500 бајтова (4 бода), да текст расподеле у 4 целине да би се формирао аутоматски садржај (2 бода), да убаце инфо кутију (2 бода), да убаце једну слику (2 бода). Уколико чланак не може да има кутију, иста се замењује текстом дужине 1000 бајтова, уколико чланак нема слике, слика се замењује текстом дужине 1000 бајтова. Обавезне су референце и шаблон {{ВикиБиб2016}} - 2016. година
  • Дигитализација публикација из фондова библиотека заинтересованих за обуку (укупно 5 публикација)

Активности

  • Организоване су две радионице: у Смедереву и Врању.
  • Започета је пракса студената Катедре за библиотекарство и информатику.
  • Одржана су два предавања у оквиру пројекта. Једно предавање је било у оквиру Недеље отвореног образовања које је било медијски пропраћено. Такође је информација о томе била на глобалној страници Оpen Education Week што сматрамо да је за Викимедију Србије, Википедију на српском и пројекат Вики-библиотекар од изузетног значаја.
  • Прошао је рад Александра Поповић, Ђорђе Стакић, Оја Кринуловић: Млади као уредници Википедије за учешће на Семинару Вредновање и управљање библиотекама од традиционалног до иновативног који ће се одржати у Теслићу 14. и 15. априла.
  • Прихваћен је рад Aleksandra Popović, Sanja Antonić, Oja Krinulović, Djordje Stakić: Open Science on Wikipedia: Libraries’ Activities in Serbia као постер на 22. INFORUM конференцији која се одржала 24. и 25. маја у Прагу.
  • Одржана је трећа и четврта радионица за студенте Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Свака радионица је одржана за две групе студената. Било је доста ангажовања библиотекара око поправљања чланака, али је резултат на крају био добар. Добили смо 34 нових чланака и један допуњен на врло различите теме.
  • Организована је једна радионица у Београду.
  • У Теслићу је изложен рад Александра Поповић, Ђорђе Стакић, Оја Кринуловић: Млади као уредници Википедије на Семинару Вредновање и управљање библиотекама од традиционалног до иновативног 14. и 15. априла.
  • У Прагу је изложен рад Aleksandra Popović, Sanja Antonić, Oja Krinulović, Djordje Stakić: Open Science on Wikipedia: Libraries’ Activities in Serbia

као постер на 22. INFORUM конференцији 24. и 25. маја. Рад је био запажен и било је много питања око уређивања Википедије.

  • Пројекат Вики-библиотекар је представљен на WikiLive догађају. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” и Институт техничких наука САНУ су учествали на конференцији која је одржана у Стартит центру, представљајући своја искуства у раду на Википедији и Викимедијиној остави. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је учествовала са предавањем Александре Поповић: Вики-библиотекар – искуства и резултати пројекта првог дана поменуте конференције. У недељу је одржана сесија Библиотечка четврт – Вики-библиотекари – панел дискусија на којој су учествовали Игор Живановић (библиотекар-информатор Одељења за каталошке информације Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”), Милица Шевкушић (виши дипломирани библиотекар Института техничких наука САНУ) и Милица Вучетић, дугогодишњи Википедијанац (дипломирани библиотекар). Догађај је испраћен на сајту Универзитетске библиотеке Светозар Марковић.
  • Одржана су 2 Вики-маратона на тему Научни часописи у отвореном приступу. На првом маратону су библиотекари постављали чланке, а други маратон је организован за уреднике часописа који су отворили налоге и уз помоћ библиотекара Википедијанаца поставили чланке. Други маратон је организован као три радионице због великог одзива уредника часописа у Србији. Постављени су одлични чланци са фотографијама насловних страница часописа које су ослобођене од стране издавача самих часописа и постављене на Викимедијину оставу.

Шта је функционисало, а шта није?

Библиотекари и учесници на радионицама које су учествовале прошле године су наставиле и ове године да раде на пројекту Вики-библиотекар. Библиотекари Википедијанци су боље обучени и до сада креирани или допуњени чланци на радионицама су много бољи него прошле године. Само један чланак је имао шаблон чланка без референци, али је тај корисник самостално уређивао чланак јер је био спречен да присуствује радионици у Врању другог дана. Реализаторима и учесницима пројекта указане су новине за уређивање чланака. Следећи корак у пројекту је позивање библиотекара од прошле године, који су се истакли у уређивању, и њихово додатно обучавање. Обим задатка за библиотекаре од прошле године је смањен како би се библиотекари мотивисали за уређивање чланака на Википедији. То је дало добре резултате, и у виду охрабрења и у виду испуњавања ставки из задатка.

За потребе уређивачког маратона о научним часописима направљена је мустра и послата колегама библиотекарима и уредницима часописа. То је било изузетно корисно јер су сви имали модел по коме су радили. Самим тим су и чланци уједначеног квалитета са свим потребним релевантним подацима о теми коју обрађују. После прве радионице другог Вики-маратона послата су додатна објашњења за уређивање чланака, сагласност, фотографије које ће се постављати уз текст и уредници су то испратили и испоштовали. Друга и трећа радионица је била много квалитетније одрађена због бољих и детаљнијих упутстава.

Додатне информације

  • Мирољуб Стојановић из Народне библиотеке Србије је промовисао пројекат Вики-библиотекар код библиотекара из Врања и Сурдулице. Библиотекари су били врло заинтересовани да се код њих одржи семинар што пре и он је реализован већ почетком марта.
  • Уговорен је семинар у Градској библиотеци Владислав Петковић Дис Чачак за октобар месец.
  • Википедијанац стажиста почиње са радом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” 08. јула. Очекује се да се 8 публикација поставе на Вики-изворник или Викимедијину оставу током летњих месеци. Две публикације су из Народне библиотеке Врање, једна публикација је из Народне библиотеке Смедерево и пет публикације су из фонда Универзитетске библиотеке.

Дигитализација техно културе[edit]

Циљеви

Пројекат представља дигитализацију аналогне архиве техно културе Србије из фундуса интернационалне уметничке организације TECHNOKRATIA, других организација, фестивала, клубова, уметника, колекционара, фанова, у периоду 1990. до данас. Архива садржи хиљаде сати видео материјала, хиљаде фотографија, позивница, постера, програма, текстова, чланака, штампаних и других материјала разних догађаја и пројеката клупске и техно културе (фестивали, концерти, party-ји, изложбе, перформанси, инсталације, интервјуи, конференције, форуми, дизајнерски, модни, екстремни спортови, истраживачки, медијски и други пројекти) у којима су учествовале стотине домаћих и страних уметника, а који су посећивали/пратили милиони младих у Србији. Циљеви су следећи:

  • Учинити слободно доступном целом свету сређену, организовану и документовану историју техно и клубске културе Србије и повезати је са светском историјом музике, уметности, културе, медија, те научним и образовним институцијама које користе слободно знање, путем постављања оваквог материјала под Creative Commons лиценце
  • Направити велику слободну базу, платформу и систем на Викимедијиној остави и Википедији на српском језику, преко које ће убудуће креатори и корисници културних, уметничких и медијских садржаја моћи и бити јако мотивисани да сами допуњавају, исправљају, те додају нове садржаје из ове области, а затим их умрежавају, цитирају, користе као слободно знање. На тај начин Википедија и Викимедијина остава постају главни извор информација у овој, медијски и кориснички веома интересантној области, па тиме јако увећавају видљивост, релевантност, цитираност и медијску експонираност.

Мере успеха:

  • Сакупити хиљаду садржаја у разним форматима (видео, аудио, принт, текстови...) у првој фази
  • У свакој следећој фази дигитализовати овај садржај
  • Одабрати сто материјала оних који су за коришћење, средити их, њих монтирати и поставити га на Викимедијину оставу.
  • Повезати и умрежити постављен садржај
  • Обезбедити јаку медијску промоцију кроз интервјуе, прес конференцију, изложбу, промоције као и учешће на конференцијама, округлим столовима, предавања.
Дигитализација
Врста материјала Количина
Видео 14
Аудио 3
Принт 65
Фото 50
Укупно: 132
Вики метрике
Број чланака 20
Број нових уредника 1-2

Активности

  1. Установљавање у којим се архивама и на којим форматима налазе потенцијално интересантни садржаји за овај пројекат
  2. Пописивање области које ове архиве налазе, броја аналогних носача на којима су архиве, те тема које покривају наведене архиве
  3. Дубља анализа дела архива:
  • Видео: 170 аналогних видео касета разних формата
  • Аудио: 20 аналогних аудио носача разних формата
  • Фото: 30-ак фото албума
  • Принт: 10 колекција флајера и плаката
  • Датотеке: до сада 10 архива (прегледани подаци о догађајима из 1994, 1995 и 1996 године, у дигиталну форму унети подаци о 327 догађаја из 1996 године, као и из периода од 1997. до 2003. године)

НАПОМЕНА: Урађена je дубља анализа свих у овом тренутку доступних садржаја, а потом је одлучено који од њих ће се дигитализовати.

4. Обављен одабир техничког партнера за дигитализацију садржаја. Технички партнер је приступио дигитализацији одабраних 20 сати видео садржаја (од укупно анализираних 170 сати) и успешно је завршио.
5. Чим видео садржај буде достављен, одабраће се садржај који ће се даље обрађивати, монтирати, продуцирати, поспродуцирати, објављивати и о којима од њих ће се писати чланци на Википедији.
6. Тренутно се ради се на одабиру техничког партнера за продукцију и постпродукцију садржаја.
7. Тим волонтера је самостално дигитализовао 2 сата аналогних аудио материјала (од укупно прегледаних 6 сати), 270 фотографија (од укупно прегледаних око 600 фотографија) и 65 штампаних материјала (од укупно прегледаних 200 материјала: постери, флајери…)

Mоже се рећи да су материјали из 90-тих година, посебно видео материјали, веома вредни са документаристичке тачке гледишта (јер су углавном у сировој форми), али се само мањи део њих може користити за дигитализацију. Од оних који су дигитализовани, већина ће морати додатно да се обради, среди, а тек потом монтира и постпродуцира.

Тако је овај пројекат дигитализације, не само дигитализација, већ и нека врста истраживања у области дигиталне (видео) археологије и антропологије, а тек потом рад на историји популарне културе, креативних индустрија и медија тог времена. У сваком случају, ово су веома вредни материјали, који ће објављивањем на Вики остави и писањем текстова у којима ће се они детаљније објаснити и/или цитирати, отворити простор за реакције јавности, даља истраживања, објављивања и документовања садржаја из ове области, те повезивање ових садржаја из Србије са садржајима и актерима ове сцене у свету. Тако ће се отворити дијалог и покренути поновна сарадња уметника и продуцената у области техно културе, али и нова истраживања и радови светских и локалних теоретичара и историчара ове области.

Шта је функционисало, а шта није?

Рад на пројекту функционише добро. Обимност посла је превазишла иницијалне процене, али је то помогнуто додатним радом и укључивањем још сарадника.

Најважнија фаза - фазу истраживања, проналажења материјала, те њихове анализе је извршена. Установљено је да је материјал довољно добар, да се од њега може урадити квалитетан одабир, што је и урађено.

Остаје још доста посла да се дигитализовани материјали анализирају, па потом обраде, продуцирају и поспродуцирају, а онда и објаве и за неке од њих напишу чланци (или са њима повежу чланци).

Јако добро је што само прегледање материјала, који су сада по први пут доступни у дигиталној форми, изазива јако добре реакције код свих који су укључени у овај пројекат, те им то даје додатни елан да раде, да се креативно изразе и да га што је могуће пре и што је могуће квалитетније заврше и објаве.

Вики речник[edit]

У оквиру пројекта Викиречник наставиће се сарадња са катедрама на Филолошком факултету а поред постојећег пројекта, реализоваће се и Језичка лабораторија. У наставку је дат преглед опис пројекта и циљеви, временски оквир и мере успеха за сваку од ових активности.

Сарадња са факултетима[edit]

Циљеви

Овај пројекат је знатно проширен у односу на 2014. годину. Ангажовани су студенти са различитих катедри на Филолошком факултету (арапски, шведски, норвешки, кинески, словачки, украјински). Циљеви пројекта су најпре ширење и развој Викиречника али и едукација и учешће студената и других ентузијаста на пројектима. Прошле године евидентно је било да је студентима потребно доста времена за савладавање правила уређивања, али и помоћ и надзор од стране асистената. Сарадња са овим катедрама ће се наставити али ће се обим активности мењати у зависности од броја заинтересованих студената и времена асистената. Неки од њих укључиће превод чланака у програм. Како су пројекти дугорочног типа, неки од асистената увешће рад на Викиречнику као редовну праксу и фокусираће се више на квалитету него на квантитету. Такође, планирано је креирање још једног речника. У току су преговори са овом катедром.

Активности

Средином децембра 2015. године вођени су састанци са асистентима са Филолошког факултета о поновном покретању украјинског, словачког и кинеског речника. Асистенти су правдали мањак укључености студената током претходне академске године преобимним градивом и обавезама на факултету, и били су спремни да ове године мотивишу студенте, као и да се сами активирају на праћењу уноса нових речи. Током прва три месеца 2016. године, студенти су били релативно заузети испитним роковима, те је направљено 16 нових речи у оквиру арапског речника, док је на другим речницима била заступљена ревизија урађених чланака и реорганизација шаблона.

У циљу повећања мотивације учесника на пројекту, у 2016. години организовано је окупљање које је било вишенаменско. У питању је догађај Деликатесни понедељак, организован у сарадњи са Културни центром Град. У оквиру овог догађаја, организатори припремају порције хране за коју се купују бонови симболичне цене. Имајући у виду да је пројекат 1001 арапска реч најактивнији пројекат, организован је догађај истоименог назива. У организацији и припреми хране су учествовали волонтери на пројекту, као и либијски кувари. Због ситуације са мигрантима, сав прилог је приложен у хуманитарне сврхе, за помоћ избеглицама. Догађај је био веома посећен. Посетиоци су били чланови заједнице, сви они који су заинтересовани за ВМРС пројекте и арапску културу, медији, као и избеглице.

Све фотографије са догађаја су доступне на овом линку.

Шта је функционисало, а шта није?

Све је функционисало по плану. Очекивано је да у првом семестру буде мање активности због испитних обавеза студената који учествују на пројекту.

Језичка лабораторија[edit]

Циљеви

Пројекат „Језичка лабораторија” има за крајњи циљ прављење, односно усавршавање граматичког речника српског језика у електронском облику и његово објављивање под слободном лиценцом, који је могуће даље користити као базу за израду других пројеката (провере правописа, анализатора текста, аутоматског превођења, граматичку проверу текста, и сличних напредних функција).

У складу са циљевима образовних пројеката Викимедије Србије, пројекат доприноси стварању квалитетног садржаја и базиран је на волонтерском раду по принципу „Citizen Science” што представља иновацију у прављењу речника уопште. Софтвер ће омогућити да сваку реч више волонтера независно обради, и када се њихови резултати поклопе, та реч ће се сматрати исправном. Ово ће омогућити проширење Викиречника у ком би се одређени садржаји на српском језику (нпр. промена именица кроз падеже, глагола кроз различите облике, и слично) могли генерисати путем кода, уместо досадашњег ручног уношења и кориговања. Уз маркетинг тим Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и развијену сарадњу са медијима, пројекат ће бити промовисан широј јавности, што ће консеквентно довести до ширења знања о питањима слободног знања и слободних лиценци. Циљеви:

  • Креирање и развој слободног електронског српског језичког речника
  • Објављивање софтверског кода под слободном лиценцом
  • Увећање Викиречника у ком би се одређени садржаји на српском језику (нпр. промена именица кроз падеже, промена глагола кроз личне и неличне, те просте и сложене глаголске облике, и слично) могли генерисати, уместо досадашњег ручног уношења и кориговања
  • Промовисање слободног знања и Викимедијиног пројекта Викиречник
  • Допринос стварању слободног квалитетног садржаја базираног на волонтерском раду уз принцип „Citizen Science” који подразумева волонтерски рад студената
  • Представљање пројекта и промовисање Викимедије на скупу у Универзитетској библиотеци и међународној конференцији
  • Медијска промоција пројекта за академску и ширу јавност, те развој свести о слободном знању, култури дељења слободног садржаја и привлачење нових корисника Викимедијиних пројеката и чланова Викимедије
  • Дисеминација и примена нових сазнања у научној заједници Србије путем мреже академских библиотека у току и након завршетка пројекта.
  • Координација даљих активности на овом пољу у циљу одрживости иницијативе путем библиотекарске мреже и медијске промоције.

Активности

У периоду јануар - март 2016. године пројектни тим радио је на анализи података из претходног периода.

У другом кварталу извршене су следеће активности:

  • Представљање лабораторије на хакатону Викиманије 2016
  • Званично отварање лабораторије, на адреси http://lab.unilib.rs/
  • Израда шеме свођења именица српског језика на номинатив (за употребу у претрази српског језика).

Шта је функционисало, а шта није?

Активности на пројекту су касниле због лоше комуникације са вођом пројекта.

Подршка заједници[edit]

Циљ овог програма јесте стварање и одржавање боље и здравије атмосфере у заједници, успостављање боље комуникације са заједницом и повећање мотивације чланова. Како би ови циљеве остварили, програм је подељен на неколико сегмената а то су:

  • Анимирање заједнице
  • Локална конференција Википедијанаца - WikiLive 2016
  • Вики Југ

Кроз сваки од ових пројеката прожима се децентрализација и повећање учешћа заједнице у пројектима.

Анимирање заједнице[edit]

Циљеви

Идеја пројекта је да се реализује скуп активности у циљу повећања мотивације и учешћа заједнице у пројектима Викимедије Србије. Кроз бољу комуникацију, ради се на бољој обавештености чланова о локалним пројектима ВМРС, као и о дешавањима у глобалној заједници. У циљу осигурања високог степена учешћа заједнице, користиће се различити комуникациони канали: блог, мејлинг листа друштвене мреже, сајт, Трг на Википедији. Ширење активности ван Београда подразумеваће учествовање волонтера из других градова на догађајима у Београду. Овим волонтерима биће могуће покривање трошкова доласка на конференције, окупљања или сличне догађаје. Чест је случај да су чланови заједнице више мотивисани након окупљања/конференција, на којима добију идеје и мотивацију. Примена проактивног приступа приликом тражења партнера у локалним организацијама из разних градова Србије, један је од начина да се стави фокус на јачање капацитета заједнице. Приоритетни таргети за партнерства су удружења која окупљају младе људе, заинтересоване за друштвени активизам и волонтеризам. Постоје многобројне акције у Србији које се могу синхронизовати са активностима ВМРС и тако мотивисати потенцијални волонтери. Канцеларије за младе, удружења путника Србије, невладине организације које се баве неформалним образовањем, неке су од циљаних партнера са којима можемо постићи плодоносну сарадњу, кад је едукација јавности у питању. Ентузијасти широм Србије имају жељу и мотива да се укључе у наше пројекте и буду корисни. ВМРС ће се потрудити да свима да шансу да искористи своје потенцијале. Кроз организовање фото-тура, радионица, дружења, млади могу да пишу чланке о местима која су обишли, постављају фотографије, промовишу рад организације на локалним дешавањима, организују изложбе, преговарају са ГЛАМ институцијама о моделима сарадње и сл. Све ово повећава не само учешће волонтера већ и ширење активности, деловање и дисеминацију знања по другим градовима Србије. У циљу постизања веће сатисфакције учесника у оваквим активностима, могуће је организовање завршног догађаја. То може бити трибина, промоција активности односно манифестација на којој ће бити представљени резултати рада волонтера што би присутне требало да заинтересује да се упусте у овакве изазове и укључе у Вики свет.

Активности

У оквиру овог пројекта реализоване су следеће активности:

  • Организована је прослава 15. годишњица постојања Википедије на енглеском језику. Википедија 15 прославила се на окупљању заједнице у канцеларији Викимедије Србије. Занимљиво је да је рођендан био веома медијски испраћен приликом чега се повећавала видљивост Викимедије Србије и њених других пројеката. ВМРС је организовала и доделу награде Википедијанцу године у виду годишњих чланарина Народне библиотеке Србије и Библиотеке града Београда. Награде су обезбедили поменуте институције, иначе партнери ВМРС.
  • Организована је прослава 13. годишњице постојања Википедије на српском језику. Рођендан је организован у канцеларији Викимедије Србије и окупила је чланове заједнице, али и бројне новинаре.
  • Чланови заједнице позивани су да се укључе у пројекте ВМРС. Тако су најактивнији Википедијанци постали чланови жирија за ЦЕЕ Пролеће 2016. Осим њих укључена је и Заједница Викимедијанаца Републике Српске. Договорено је да такмичење буде реализовано заједнички тако да се поред основних награда за прва три места, обезбеде и награде за највише доприноса, најбољег новајлију и најбољи чланак.
  • Википедијанци су укључени и у уређивачки маратон који је реализован у сарадњи са Светском организацијом пантомимичара. Неки волонтери који нису били у Београду, учествовали су онлајн и писали чланке од куће.
  • Током прве половине године написано је 30 блог постова у вези са актуелним догађајима и пројектима.
  • Управни одбор Викимедије Србије одлучио је да од ове године додељује награду Бранислав Јовановић у част покојног бившег потпредседника Викимедије Србије и вредног члана заједнице. Одлучено је да се награда додељује годишње и то истакнутим Википедијанцима и Викимедијанцима који допринесу ширењу слободног знања. У 2016. години први пут је додељена у оквиру WikiLive конференцице истакнутом Википедијанцу Intermedichbo-у.
  • У јуну месецу организован је Вики-пикник на Ади Циганлији. Догађај је најављен на блогу, сајту, Фејсбуку и мејлинг листи. Чланови заједнице су позивани и лично. Пикнику је присуствовало око 15 чланова заједнице. Викимедија Србије до сада није организовала овакав вид дружења у природи, а сама идеја пикника била је да се заједница позове и дружи у опуштеној атмосфери.
  • Крајем јуна договорено је да се организује квиз као тип Вики окупљање. Паб квизови су веома популарни у Београду и организују се на неколико локација током недеље. Оваква врста догађаја се организује ради неког вида “тим билдинг” активности у оквиру заједнице.
  • Крајем јуна покренута је инцијатива да се организује тематска недеља о културном наслеђу. Креирана је страница на Википедији и чланови заједнице су позвани путем стандардним комуникационих канала (Трг, друштвене мреже, мејлинг листа). Одлучено је да се организују две тематске недеље о културном наслеђу од 4. до 17. јула 2016. Тематске недеље одржавају се на више Википедија широм света. Страна глобалне иницијативе се може видети на мети. Википедијанци ће у оквиру ове две недеље моћи да пишу о споменицима културе, уметничким радовима, о књигама као и о ауторима истих. Учесници могу писати о културном наслеђу у Србији, али и о културним знаменитостима у разним другим земљама.

Шта је функционисало, а шта није?

Рођендани Википедије на енглеском и Википедије на српском језику су били посећени и медијски веома пропраћени. Заједница се укључивала у неке пројекте ВМРС што је добра основа да се укљученост повећа.

Због великог броја активности, осим рођендана Википедије на српском и енглеском, окупљања заједнице нису организована. Актуелни пројекти, формалне и неформалне активности подразумевају заузетост временских и људских капацитета у организацијском смислу, због чега су планирана окупљања померена и организоваће се када услови за већу посећеност буду бољи.

У оквиру такмичења ЦЕЕ Пролеће, контактиран је Клуб светских путника, како би се чланови истог заинтересовали за учешће на такмичењу. Позив је послат на Форум удружења, али се чланови нису одазвали.

WikiLive 2016[edit]

Циљеви

WikiLive је локална конференција Википедијанаца, први пут организована 2015. године. Након интерактивних предавања и дружења, учесници су попунили евалуационе формуларе из којих је закључено да је њихово задовољство било на високом нивоу, као и жеља да учествују на конференцији и следеће године. Узимајући у обзир задовољство учесника, предавача, продуктивне дискусије и идеје које су учесници добили на крају конференције, одлучено је да WikiLive постане редовна пракса. Пројекат је замишљен као окупљање Википедијанаца и Викимедијанаца на једном месту у циљу јачања заједнице и повећања мотивације исте. На овај начин, кроз секундарне активности, повећаће се видљивост Викимедијиних пројеката међу заједницом. Дводневни програм обухватиће разноврсне сесије које ће водити искусни Википедијанци, покриће теме из света Викимедије Србије, али и новине из других огранака, и представиће нове алате које је могуће користити.

Уважени су предлози учесника да у програм уврстимо и интерактивне радионице и дебате. Предавања су прилагођена тако да их могу похађати и они са, али и они без искуства.

Као и прошле године, Викимедија Србије је доделила стипендије волонтерима ван Београда и из региона и тако им покрити трошкове смештаја, превоза и хране. Након конференције, очекујемо наставак рада активних волонтера, али и укључење нових у пројекте Викимедије Србије.

Активности

На организацији ВикиЛајв конференције почело је да се ради већ почетком фебруара 2016. године. Најпре је послат позив за волонтере који ће учествовати у организацији конференције. Направљени су тимови: тим за логистику, промо тим, тим за комуникацију са учесницима и програм тим. Идеја конференције је била иста као и прошле године - окупити Википедијанце из Србије и из региона и направити довољно интересантан дводневни програм са разноврсним темама из Вики света. У првом кварталу задаци су били распоређени по тимовима на следећи начин:

  • Тим за логистику радио је на проналаску смештаја за стипендисте, простору где ће се одржати конференција и набавком промо материјала.
  • Програм тим је осмислио теме које би могле бити обрађене на конференцији и направљен је нацрт програма. Чланови тима имали су у виду повратне информације од прошле године. Тако су уведене сесије попут игре WikiDojo и Светски кафе. Поред овога, Викимедијанци из Бугарске, Македоније и Републике Српске позвани су како би представили активности и пројекте у њиховим заједницама.
  • Тим за комуникацију са учесницима имао је задатак да позива Википедијанце на конференцију. Позив за стипендисте је био објављен када су потврђени време и простор - почетком априла.
  • Промо тим је у првом кварталу имао мање посла. Касније када се конференција приближила, радило се на промоцији исте.

И овог пута ВМРС је остварила сарадњу са Стартит-ом који је обезбедио простор за конференцију. Након формирања тимова, расподеле послова по тимовима, проналаска простора за конференцију и креирања нацрта програма, креиран је формулар за пријаву и објављен је позив за стипендисте. До самог истека рока, рађено је на промоцији конференције и многи Википедијанци су директно контактирани како би се пријавили за стипендију уколико нису из Београда. Од 24 пријављених, 17 је примљено. Међу пријављенима били су ту и предавачи из других градова Србије, као и из региона. Тим за комуникацију са учесницима је комуницирао са учесницима и сви су благовремену били обавештени о програму који се налази на Википедијиној страници, предавачима, мапама са назначеним местима хостела, простором где се одржава конференција и канцеларијом ВМРС. Пре конференције извршене су све припреме - промо материјал је припремљен (мајице, нејмтагови, цегери са фасциклама, нотесима и програмима), логистичке припреме су извршене у самом Стартиту који је обезбедио интернет, струју, пројектор и другу потребну опрему. Припремљен је и евалуациони упитник за све на конференцији као и формулар за регистрацију.

Пре саме конференције медијима је прослеђено саопштење за јавност које је објављено на сајту и на блогу Викимедије Србије. WikiLive 2016 је одржан 14. и 15. маја. Успешну конференцију је на самом почетку пожелела Кетрин Мајер, тада привремена извршна директорка Задужбине Викимедија у Сан Франциску. Кетрин је у видео поруци истакла значај оваквих окупљања за волонтерску заједницу као што је заједница Википедијанаца и Викимедијанаца у Србији.

Статистике на Википедији представио је дугогодишњи Википедијанац и администратор на Википедији на српском језику, Филип Маљковић. Учесници су имали прилику да виде који су то најчитанији чланци, који имају највише измена, какви су трендови на Википедији и каква је њихова повезаност са актуелним друштвеним дешавањима.

Ивана Маџаревић, менаџер пројеката и заједнице и Милица Жарковић, менаџер образовног програма, представиле су пројекте и активности Викимедије Србије. У оквиру ове презентације учесници су имали прилику да виде на које начине ВМРС промовише Википедију и ради на обогаћивању исте. Међу најважнијим програмима истиче се Образовни програм кроз који ученици средњих школа и студенти пишу семинарске радове на Википедији. Ову прилику, говорници су искористили како би промовисали актуелно фото-такмичење Вики воли Земљу.

Велика пажња посвећена је сарадњи Викимедије Србије са институцијама културе чији су представници учествовали у панал дискусији ГЛАМери. Међу говорницима је био и Марко Стојановић, председник Светске организације пантомимичара, са којом је Викимедија Србије организовала уређивачки маратон на Светски дан пантомиме. Душан Каличанин, председник Технократије, говорио је о тренутно актуелном пројекту Дигитализација техно културе у Србији, у оквиру ког је фокус стављен на дигитализацију и ослобађање аудио, видео и других материјала у вези са техно културом у Србији, од 1990. године до данас. Сарадњу са Ботаничком баштом Јевремовац представила је Марија Гајић која је стажирала у овој институцији и обогатила Викимедијину оставу са преко 1000 слободних, квалитетних фотографија биљних врста из ботаничке баште. Поред ових пројеката, представљен је и пројекат библиотекара из Универзитетске библиотеке Светозар Марковић. Вики-библиотекар има за циљ умрежавање и обучавање библиотекара за рад на Википедији кроз обуке, радионице и уређивачке маратоне. Искуства са ових радионица су поделили Александра Поповић, Милица Шевкушић, Милица Вучетић и Игор Живановић. У оквиру Вики-библиотекара рађено је на дигитализацији разних дела која су постављена на Викизворник попут Народне енциклопедије Срба, Хрвата и Словена. На овај начин се ради на обогаћивању других Вики пројеката попут Викизворника и Викикњига. Ови пројекти, али и Викивести, Викиречник, Викиврсте, Викимедијина остава, Викицитат су такође представљени на конференцији WikiLive 2016. Говорници су били најактивнији уредници и то Мирослав Лоци, Владимир Јовановић и Никола Смоленски.

Конференција јесте локалног типа, али је свакако била добра прилика да се окупе Википедијанци и Викимедијанци из региона. Догађај су обогатили гости из Републике Српске, Македоније и Бугарске. На конференцији се могло чути како се развија Заједница Викимедијанаца у Републици Српској, како Википедијанци и Викимедијанци из Македоније развијају сарадњу са позориштима и како раде на повећању броја жена уредница. Викимедијанци из Бугарске приказали су изазов који је заразио глобалну заједницу – 100 Вики дана. Неколико Википедијанаца са конференције прихватило је изазов.

Поред веома инспиративних дискусија и предавања, учесници су недељу започели игром WikiDojo, а резултат игре био је написан чланак о представи Неки то воле вруће која се изводи у Позоришту на Теразијама.

По први пут је на конференцији уведен Светски кафе. Тако су сви учесници подељени у групе у оквиру којих су, уз помоћ модератора, обрађивали неке од тема из Вики света. У дискусијама су долазили до разних нових идеја које могу утицати на јачање заједнице и превазилажење изазова.

Конференција је била отворена за све. За учеснике који до сада нису уређивали Википедију или неки други Вики пројекат организована је обука уређивања Википедије. Ђорђе Стакић направио је кратак осврт о свом искуству на Википедији и упознао је присутне са Вики синтаксом.

Мало искуснији и они жељни новог начина коришћења слободног знања могли су да чују како то Викидата оснажује Википедију, зашто је важна и на који начин је можемо користити. Сесију је, уз занимљиве примере из праксе, припремио Горан Обрадовић.

На предавању о Creative Commons лиценцама, публика је сазнала шта поменуте лиценце подразумевају, који услови постоје, који се морају поштовати и како се правилно користе.

Како Викимедија Србије велику пажњу посвећује децентрализацији активности, у оквиру WikiLive конференције, одржано је и једно краће предавање о пројекту Вики Југ. Слободан Стојичић, директор Омладинског клуба Анчики и вођа пројекта Вики Југ, представио је досадашње резултате и упутио публику о будућим плановима у овом округу.

Конференцију је званично затворио председник Викимедије Србије, Филип Маљковић доделом награде Бранислав Јовановић. Награду Бранислав Јовановић од ове године Викимедија Србије додељује Википедијанцима и Викимедијанцима за највећи допринос ширењу слободног знања. Први добитник је Милорад Димић (Корисник:Intermedichbo) који је у току 2015. године радио на писању и побољшању чланака на Википедији о медицини, али и другим географским и историјским темама.

Све фотографије са догађаја доступне су на овом линку.

Након конференције објављен је блог пост који је подељен са заједницом и направљен је детаљни интерни извештај са конференције. Прикупљене су и оцене из евалуационих упитника. Просечна оцена коју су учесници дали о програму WikLive 2016 конференције била је 4,84 од 5.

Wikilive 2016 - participants' satisfaction 02.png
Wikilive 2016 - participants' satisfaction 01.png

Шта је функционисало, а шта није?

Све је функционисало по плану. План и сви рокови су испоштовани.

Дошло је до мањег застоја приликом уговарања простора где ће се одржати конференција. Одговор из Југословенске кинотеке (са којом је покушана сарадња у виду обезбеђивања простора) је каснио, па је организациони тим уговорио простор са партнерима са којима су већ имали сарадњу - Стартит центар.

Вики Југ[edit]

Циљеви

Овај пројекат се бави јачањем Википедије у Јабланичком и Пчињском округу. Крајњи циљ пројекта је оспособљавање и едуковање 20 Википедијанаца из Јабланичког и Пчињског округа, за активни рад на ажурирању новог садржаја, не само на Википедији, већ и на Вики вестима, Вики цитатима и Вики остави - кроз повећање капацитета слободних информација на интернету.

Пројектом ће се ажурирати најмање 200 нових текстова на Википедији и поставити минумум 500 нових фотографија на Вики остави.

Активности

Током првог квартала, у оквиру пројекта Вики Југ, спроведене су све активности планиране пројектом:

  • Прва од активности у току фебруара месеца је била припрема, организација и план рада, у току којих су извршене основне потребе неопходне за квалитетно извршење пројектних задатака. Извршена је набавка скенера и штампача, и достављен нам је фотоапарат на коришћење од стране Викимедије Србија.
  • Почетком месеца марта расписан је позив за учеснике пројекта, на који се пријавило 22 учесника. Прва радионица упознавања учесника са Википедијом одржана је 19.03.2016.године у просторијама Омладинског клуба Анчики, на којој је присуствовало 20 учесника. Фотографије са радионице се могу видети на овом линку.
  • У току првог квартала организациони тим радио је на припреми кампа на Власинском језеру, који је реализован у априлу месецу под називом „Како постати Википедијанац“. Главни циљ семинара је био упознавање учесника са Википедијом и едуковање о томе како постати Википедијанац и како активно учествовати у раду на овом пројекту. Теме које су обрађене током кампа биле су следеће:
  • Шта је то слободно знање и зашто је важно бити активни учесник у промовисању слободних информација и неформалне едукације
  • Како ажурирати садржај на Википедији
  • Шта су то Вики вести и како суделовати у њима
  • Како направити добру фотографију и важност визуелног идентитета

Фотографије са кампа се могу видети у категорији Participants of Wiki South на Остави. На кампу је учествовало 20 учесника и 2 тренера. Tрајао је од 22-24 Априла, 2016 на Власинском језеру.

  • У току месеца маја одржана је прва радионица у склопу активности месечних тематских радионица. На првој радионици под називом “Лесковац 101” је предавање о својој истоименој публикацији одржао археолог и туристички водич Небојша Димитријевић на којој се говорило о историји Лесковца и сарадњи Народног музеја Лесковац и ОКАН-а на пројекту “Вики Југ”. Након предавања учесници су радили на уношењу нових чланака и фотографија на Википедију и Викимедијину оставу.
  • Предавање је одржано 25.05.2016. у просторијама Омладинског клуба Анчики. На радионици је учествовало 20 учесника.

У току месеца јуна је одржана радионица писања и ажурирања нових чланака на Википедији, у склопу које се радило и на прикупљању информација за платформе Вики цитати и Вики вести. Радионица је одржана 27.06.2016. у просторијама Омладинског клуба Анчики. На радионици је учествовало 13 учесника.

Прикупљање и ажурирање садржаја на Википедији како је и планирано пројектом је настављено током ова другог квартала.

Шта је функционисало, а шта није?

Као по плану пројектних активности, све је у прва три месеца пројекта спроведено како је и планирано.

Грантови[edit]

Кроз програм додељивања микрогрантова Викимедија Србије жели да подстакне појединце и/или организације да осмисле нове идеје и да их имплементирају. Неки пројекти не захтевају много средстава а уз добру вољу волонтера могу имати велике резултате. Неретко се дешава да исти прерасту у годишње пројекте са већим обимом активности и учешћем више волонтера. Едукација јавности, децентрализација, анимирање и повећање учешћа заједнице и људи који до сада нису учествовали у Викимедијиним активностима само су неки од циљева овог програма. Сагледавајући пројекте из претходних година, одлучено је да се микрогрантови поделе у:

  • стандардне грантове који ће бити додељени подносиоцима пројеката са различитим циљевима (пројекти који обухватају ГЛАМ, Еду активности нпр. или имају за циљ промоцију ВМРС и едукацију јавности)
  • фотогрантови који ће бити додељени подносиоцима фото пројеката - прикупљање и постављање фотографија на Викимедијину оставу уз могуће уређивање Wikivoyage-a.

Стандардни грантови - Микрогрантови

Циљеви

Микрогрантови су се показали као успешни у смислу повећања интересовања појединаца и организација да реализују подухвате који касније прерастају у пројекте већег обима. Овим пројектом се постиже више стратешких приоритета. Повећава се учешће волонтера, квантитет и квалитет слободног материјала на Вики пројектима. Активно се ради на децентрализацији и на ширењу активности у другим градовима Србије, па су повећање видљивости и едукација још неки од циљева који се остварују овим грантовима. Занимљиво је да су три од четири пројекта из 2015. године, предложени за годишњи план у 2016. Од три, прихваћена су два (Вики југ и Кургани Србије). Сагледавајући ове резултате као и чињеницу да су микрогрантови добри инкубатори идеја са малим степеном ризика, праксу додељивања средстава овог типа се наставила. Такође су добар канал за промовисање позива за подношење годишњих пројеката.

Активности

У првом кварталу прво је формирана Комисија за одлучивање о предлозима пројеката. Комисију чине два члана Управног одбора и менаџер пројеката и заједнице. Комисија је основана како би се остали чланови Управног одбора растеретили и како би се одлуке доносиле брже. Након формирања Комисије, креиран је образац за предлоге и расписан је позив за учешће на конкурсу за финансирање пројеката. Позив је послат заједници и широј јавности кроз стандардне комуникационе канале - блог Викимедије Србије, мејлинг листа, Трг на Википедији, профили на друштвеним мрежама.

Одређен је временски оквир активности:

  • 22. 2. 2016.
  • Слање позива за прикупљање предлога пројеката.
  • 22. 3. 2016.
  • Завршетак пријава и почетак селекције.
  • 1. 4. 2016.
  • Први круг селекције.
  • 15. 4. 2016.
  • Коначна одлука о пројектима који ће бити финансирани.
  • 18. 4. 2016.
  • Почетак реализације пројеката.
  • 31. 10. 2016.
  • Завршетак реализације пројеката и почетак писања завршних извештаја.
  • 30. 11. 2016.
  • Крајњи рок за достављање завршних извештаја.

Комисија је примала предлоге, давала повратне информације предлагачима пројеката и помагала им да креирају коначан предлог пројекта. Рангирање и селекција пројеката извршени су у априлу.

Шта је функционисало, а шта није?

У 2016. години, одзив јавности са пројектима је био нешто слабији од прошле године. Примљено је укупно девет предлога, а прихваћена су два. Најчешћи разлог одбијања предлога јесу тражени већи буџети него што је то предвиђено или искакање из Вики контекста. До краја рока за слање предлога стигло је девет предлога, од којих је прихваћено два:

  • Лингвопедија

Циљеви и опис пројекта

Друштво младих лингвиста жели да се укључи у уређивање чланака на српском језику, тако што ће организовати писање нових и уређивање и проширивање постојећих чланака. „Лингвопедија“ представља базу чланака на Википедији на српском језику посвећених лингвистици, коју Друштво младих лингвиста жели да покрене и оформи. То би допринело и да шира јавност постане лингвистички образованија, што је нарочито значајно како би се сузбили језички митови и оспорили стереотипи о језику. Овај пројекат би заправо био дугорочан, јер би се „Лингвопедија“ сваке године уређивала и увећавала. Викимедија Србије ће обезбедити обуку чланова Друштва младих лингвиста и један број заинтересованих студената Филолошког факултета како да едитују чланке на Википедији, с посебним фокусом на чланке из области науке о језику.

Пројекат ће у 2016. години трајати 6 месеци (мај, јун, јул, август, септембар, октобар), током којих би се на три уређивачка маратона, поред обуке за уређивање чланака, успоставио трајнији уређивачки тим „Лингвопедије“, тим студената који би писали и тим професора који би рецензирали чланке. Број чланака које би тим написао/проширио током овог пројекта био би 50. На крају, цео пројекат ће бити промовисан у октобру и биће најављено да ће „Лингвопедија“ бити дугорочан пројекат како би се и други заинтересовани прикључили пројекту у наредном периоду.

Активности

Друштво младих лингвиста послало је предлог пројекта „Лингвопедија“ на конкурс Викимедије Србије 8.4.2016. године. Представници ВМРС позвали су представнице Друштва на састанак на коме се разматрала допуна пројекта: разрада фаза пројекта и разрада буџета у складу са стандардима Викимедије. Након договорених измена, коначан предлог пројекта предат је 19.4.2016. године. Уговор између Викимедије Србије и Друштва младих лингвиста потписан је 16.5.2016. године. Викимедија Србије је Друштву исплатила новац према динамици предвиђеној уговором.

Од тада спроведене су следеће активности:

1) маркетиншке активности - јавни позив заинтересованима да се укључе у пројекат;

Друштво је користећи канале електронске комуникације објавило позив за учешће на пројекту. Циљна група били су студенти филолошког усмерења свих новоа студија. Спроведена је Гугл анкета о пројекту, урађен је Прези спот, пројекат је рекламиран на друштвеним мрежама и преко циљаних мејлинг листа.

2) уводни састанак са будућим учесницима пројекта;

Уводни састанак одржан је 11.6.2016. године у просторијама Канцеларије за младе „Гнездо“, у Масариковој 5, Београд. На састанку је Александра Пешић представила пројекат, Ана Барбатесковић одржала је презентацију о писању и менторисању чланака док је Олга Арсић је одржала презентацију о платформи за заједнички рад „Трело“ преко које ће чланови пројекта даље комуницирати. Састанку је присуствовало 19 заинтересованих студената. Након састанка жељу за учешћем је мејлом исказало још заинтересованих, те је тренутни број учесника у пројекту 41.

3) обука са представницима Викимедије;

Обука је одржана када и уводни састанак, 11.6.2016. године у просторијама Канцеларије за младе „Гнездо“, у Масариковој 5, Београд. Горан Обрадовић одржао је предавање „Стил чланка на Википедији“, а затим су Ивана Маџаревић и Милица Вучетић одржале презентацију о техничкој страни рада на Википедији.

4) организовање мреже ментора;

Како би чланци на „Лингвопедији” било квалитетни, у писање чланка укључују се ментори, професори са филолошких факултета и института широм Србије, а са којима Друштво има успостављену сарадњу. Пре објављивања сваки ће чланак проћи професорску проверу. Професори су поздравили нашу иницијативу и прихватили учешће у пројекту. Ана Барбатесковић је задужена за стварање мреже ментора и координацију ментора и учесника Лингвопедије.

5) одабир тема за писање и писање и менторисање првих чланака;

Учесници „Лингвопедије” су се на „Трелу” изјаснили о којим ће појмовима писати и у ком року ће испоручити написане и менторисане чланке. Као што је било очекивано, за први маратон било је најмање пријављених, услед јулског испитног рока. Очекује се да ће највећи број чланака бити завршен за маратон у августу.

6) за први уређивачки маратон су извршене припреме у месецу јуну, али је реализација истог уследила у јулу. Позив за учеснике је послат. Пројекат је подржан од стране партнера ВМРС - Универзитета Сингидунум кроз обезбеђивање простора и инфраструктуре за одржавање маратона. Резултати маратона приказаће се у наредном извештају.

Шта је функционисало, а шта није?

Добре стране у досадашњем току пројекта:

Постоји ентузијазам за рад на овом пројекту, и код студената и код професора. Организација за сада тече без проблема, како организација рада на чланцима, тако и организација догађаја. У групи се нису јавили никакви проблеми.

Уочене потешкоће и предлози решења:

  1. Одабир теме се многима поставио као проблем; често је тема била преобимна за само један чланак. Овај проблем превазиђен је поделом теме на више мањих тема и чланака.
  2. Научно-популарни стил се показао као изазован и одузима више времена за писање него научни, са којим студенти већ имају искуства. Предлог да се превазиђе овај проблем јесте рад са ментором и консултације са групом, ради вршњачких коментара.
  3. Време потребно за менторисање чланка је често дуже него што учесници испланирају, јер професори имају пуно обавеза.
  • Вики дивљи паркови

Циљеви

Пројекат је поднет од стране Биолошког друштва у Нишу што ће још једном повећати децентрализацију активности ВМРС. Фауна птица, најатрактивнијих становника градских паркова у Нишу је непозната и њено представљање у виду чланака и фотографија на Википедији од велике је важности, јер би то био први писани траг о томе. Друштво има увид у велики део штампане и електронске литературу из области орнитологије и тиме се професионално баве неколицина чланова који учествују у међународним акцијама пописивања птица (International Waterbird Census). Фотографије птица ће допринети пројекту Викиврсте. Многе врсте птица које се могу уочити у градовима нису описане на српском језику, осим оних атрактивнијих. Остали живи свет градова, који ће бити проучен кроз пројекат широј јавности такође није описан. У чланцима на Википедији паркови града Ниша нису уопште описани са биолошког и еколошког аспекта, за парк Чаир и парк Светог Саве не постоје чланци у потпуности.

Дакле, идеја пројекта јесте упознавање са фауном птица у четири највећа парка у Нишу (Чаир, Бубањ, Парк светог Саве и Тврђава), кроз организовање теренских обилазака и константно праћење од јуна до краја августа. Циљ је и прикупити око 400 фотографија птица и паркова и писање 4 чланка на Википедији о 4 највећа парка у Нишу (2 нова чланка и 2 допуњена), као и 20-30 чланака о врстама птица које се могу наћи у тим парковима, а нису описане, описане су непотпуно или не постоји чланак о њима на српском језику на Википедији и Викиврстама. Биће постављено око 400 фотографија на Викимедијиној остави од чега ће око 50% фотографија бити искоришћено на осталим Вики пројектима (Википедија, Викиврсте).

Шта је функционисало, а шта није?

Приликом реализације досадашњих активности све је било у реду, није било никаквих потешкоћа или проблема.

Фотогрантови

Циљеви

Скуп свих пристиглих предлога у 2015. години, након завршетка позива за подношење годишњих предлога, показао је да су добар део представљали фото пројекти (прикупљање слободних фотографија са одређеном темом и постављање на Викимедијину оставу). Како би баланс између образовних, ГЛАМ и фото пројеката био успостављен, одлучено је да у 2016. години, поред стандардних микрогрантова, буду додељени и фотогрантови. Ови грантови су доступни током целе године. Погодни су да заинтересују појединце којима нису блиски други Вики пројекти и као начин да се активности проширују не само на прикупљање фото материјала већ и коришћење истог у чланцима на Википедији. Пројекти овог типа биће погодни за промоцију рада Викимедије Србије кроз изложбе. Такође, како се за ове пројекте најчешће пријављују особе које се иначе баве фотографијом, очекује се висок квалитет добијеног материјала.

Битно је напоменути да у плану за 2016. годину није увршћен фото-сафари као засебан пројекат али да је реализација истог могућа управо кроз додељивање фотогрантова који би покривали трошкове превоза, смештаја и хране.

Подносиоци пројеката овог типа биће упућени на уређивање Википутовања. Ту ће моћи да пренесу своја запажања о месту које су обишли и фотографисали. Wikivoyage није толико ригорозан по питању правила уређивања па је добро место за почетнике да се упознају са Вики светом.

Активности

План за реализацију овог пројекта је исти као и за микрогрантове са разликом да је конкурс за фотогрантове отворен током целе године. У првом кварталу прво је формирана Комисија за одлучивање о предлозима пројеката. Комисију чине један члан Управног одбора, менаџер комуникација и чланица заједнице која се иначе бави фотографијом. Комисија је основана како би се остали чланови Управног одбора растеретили и како би се одлуке доносиле брже. Након формирања Комисије, креиран је образац за предлоге и расписан је позив за додељивање фотогрантова. Позив је послат заједници и широј јавности кроз стандардне комуникационе канале - блог Викимедије Србије, мејлинг листа, Трг на Википедији, профили на друштвеним мрежама.

Временски оквир у овом пројекту није био потребан с обзиром да је конкурс отворен током целе године. Предлагачима пројеката је наглашено да ће одговор о прихватању или одбијању пројекта добити најкасније 20 дана након подношења пријаве.

Временски оквир у овом пројекту није био потребан с обзиром да је конкурс отворен током целе године. Предлагачима пројеката је наглашено да ће одговор о прихватању или одбијању пројекта добити најкасније 20 дана након подношења пријаве.

Комисија је примала предлоге, давала повратне информације предлагачима пројеката и помагала им да креирају коначан предлог пројекта. Рангирање и селекција пројеката извршени су у априлу.

Позив је објављен у фебруару. У првој половини године примљено је три предлога од којих су два прихваћена.

  • Једна слика - 1000 речи - Пут око Пирота:

Циљеви и опис пројекта

Пиротски крај је због специфичног геоположаја поприлично неистражен. Пуно је ствари које људи пропуштају, а нема начина да им се то представи. Овим грантом приказаће се оно што људи свакодневно избегавају погледом, а носи и културлошке и природописне консеквенце. Од историјско-археолошког наслеђа, преко свакодневнице, до специфичних биолошких врста, Пирот је град који све то има у великим количинама, а потенијал се не користи. Викимедијина остава и Википедија су одлично место за интеграцију фото-записа и краћих текстова који мањкају што се овог краја тиче. Овим пројектом би се приближио пиротски крај и његово наслеђе. Активности се, пре свега, односе на теренске изласке и фотографију биљног и животињског света, али и културног наслеђа у Пироту. Поједине врсте, али и архитектура, археолошко и локално културно наслеђе пратили би чланци на Википедији. Биљни и животињски свет би био покривен око 70%, архитектура, археологија и традиција око 30%. Период реализације пројекта: Од 1. марта - 31. октобра 2016.

Активности

Пројекат је почео већ у марту месецу иако је уговор потписан почетком априла како би се документовале врсте које се прво јављају - ефемерне биљке, које цветају када су шуме голе, тј без лишћа. Прве озбиљније, захтевније, активности су почеле у априлу месецу када су обилажене планине и специфична станишта и локалитети око Пирота у потрази за врстама које се срећу почетком пролећне миграције а задржавају у овим крајевима кратко. Будући да су то врсте које имају миграторни (привремени) боравак у Србији, на Нишавском (једином) источном коридору, значајне су из тог разлога јер код нас се само окрепљују за наставак миграције ка северу а од великог значаја је знати које су то врсте. Већи број активности је у прва два месеца пројекта одрађен у пиротској котлини, док се старопланински део у том периоду показао као врло непредвидив због лоших временских услова, који су се продужили и читавог маја и делимично јуна. Велики број фотографија је начињен до 1. јула, иако је реализација њиховог постављања на Викимедијину оставу каснила због упоредних обавеза волонтера који води пројекат. Неке врсте и значајна археолошка/културолошка места нису фотографисана у овом периоду, тј већина окачених слика су слике живог света (акценат је био на биодиверзитету), али с обзиром да је у предлогу пројекта назначено да ће бити фотографија других категорија, то ће се средити у другом кварталу пројекта.

Шта је функционисало, а шта није?

Све у вези организације теренских обилазака је било по плану, с тим да су врeменски услови понекада били неодговарајући за фотографисање и само обилажење локалитета. За вођу пројекта, који се раније није сусретао са уређивањем, нешто захтевнији је био унос самих фотографија.

  • Културно наслеђе Мачве и Поцерине

Циљеви

Циљ пројекта је прикупљање фотографија културног наслеђа на територији Мачве и Поцерине. Пројекат подразумева рад на терену и фотографисање споменика културе, споменичког наслеђа из досадашњих ратова, јавних зграда, школа у насељеним местима Мачванског округа и верских објеката (цркве, манастири, капеле...) Епархије шабачке СПЦ.

Активности

У јуну месецу посећена су 64 насељена места и то:

Општина Коцељева: 2 од 17 Општина Владимирци: 29 од 29 Општина Богатић: 7 од 13 Општина Сремска Митровица: 6 (на територији Мачве) Општина Шабац: 20 од 70

Поред насељених места посећене су 24 православне цркве и 1 манастир, од око 80 цркава и 12 манастира Епархије шабачке СПЦ.

Радом је дат акценат на детаљима који су недостајали, а који допуњују слику о насељеним местима и животу у њима. Објекти су сликани документаристички, без улепшавања и у тренутном стању, тако да архивирани дају праву слику у том моменту. Исто тако није се вршила селекција о врсти грађевине (школа, Дом културе, зграда МЗ...) или споменика у зависности од периода који обележава (Српски устанци, Први и Други светски рат и скорашњи ратови на територији бивше СФРЈ и бомбардовање НАТО пакта).

Цркве као важан сегмент живота и традиције на територији Србије, обухваћене су у пуном обиму, тако да се обилазе сви верски објекти, без обзира на време изградње. У том послу добили смо пуну подршку и одобрење Епископа шабачког Лаврентија, као и свештенства, који су разумели циљ документовања стања грађевина, како споља, тако и у унутрашњости. Обећана је помоћ у смислу достављања података о историји цркава као грађевина, а за потребе израде страница на Википедији на српском језику о храмовима Епархије шабачке. Тако да су цркве изграђене крајем 20. века и у 21. веку први пут фотографисане, као што су у Мајуру, Мачванском и Поцерском Метковићу, Букору, Мишару, на Церу...

Посебна пажња се придавала споменицима културе и њиховом степену заштите и бриге од стране надлежних установа, грађана и Српске православне цркве, ако су у питању верске грађевине. Поједини споменици културе на територији Мачванског округа, реализацијом Пројекта су по први пут фотографисани и за њих су отворене категорије и допуњене постојеће странице са богатим фондом фотографија. Нпр. Црква спомен костурница у Дубљу, где је по први пут сликана крипта са костима српских ратника и Чехословака који су се борили на страни Аустроугарске државе. Црква Преображења у Криваји из 1790. године (споменик културе од изузетног значаја), по потврди свештеника, први пут постоји интересовање да се документује. Црква у Засавици као споменик културе је адаптирана и урађен је нови иконопис који смо ми први фотографисали. Исто тако постоје цркве које су у поступку евидентирања за споменике културе, нпр. у Меховинама, Бановом Пољу, Ориду, Брдарици…

Даљим радом и обиласком повећаће се број фотографија којим ће се обележити и споменичко наслеђе богате ратне историје Мачванског округа од 19. века до скорије прошлости.

Шта је функционисало, а шта није?

Све је функционисало по плану. Општи утисак у контакту са становницима на терену је веома повољан у смислу помоћи у информацијама о појединим споменицима, као и црквама где се са разумевањем дозвољавало фотографисање унутрашњости од стране свештенства.

Вики-ћошак[edit]

Од 2016. године, Викимедија Србије је одлучила да на одређеним локацијама постави Вики-штанд односно такозвано Вики-ћоше. Идеја штанда је да се проактивно ради на промоцији Википедије и да се случајни пролазници могу упознати са Вики-синтакском и са чињеницом да и они лако и једноставно могу допринети Википедији. Цела идеја је доста експериментална и има два циља: да укључи активне Википедијанце у овај тип офлајн активности и са друге стране да анимира нове уреднике и уреднице. Пошто је сама идеја доста експериментална, не очекују се амбициозни резултати. Представници Викимедије Србије и Википедијанци ће за ове потребе припремити текстове са изворима и на лицу места показивати пролазницима како могу да направе нови чланак, да обогате постојећи, да додају категорију или неку нову информацију. Имајући у виду велику посећеност одређених догађаја, договорено је да се Вики-штанд реализује у оквиру актуелних манифестација у Београду. У првој половини године постигнути су следећи договори:

  • Вики-ћоше у Ноћи истраживача: Викимедија Србије је део пројекта Ноћ истраживача у оквиру које ће се поставити Вики-ћоше. Наиме, пре саме манифестације, планиране су промо активности. У првој половини године извршене су следеће активности:
  • заједно са организаторима написан је део у пројекту који се тиче Вики-ћошета
  • одржано је неколико састанака између представника Викимедије Србије и организатора Ноћи истраживача
  • набављен је и припремљен брендиран штанд Викимедије Србије који ће бити постављен почетком јула у научном камиону Центра за промоцију науке
  • извршена је координација волонтера који ће бити за штандом

Постоји могућност да се организује такмичење на Википедији које ће тематски бити везано за Ноћ истраживача. У том случају би исто трајало током месеца септембра док би завршница била 30. септембра када се и одржава Ноћ истраживача.

Вики-ћоше на Филмстриту: Филмстрит је летњи биоскоп који током лета има преко 30 пројекција филмова и представа на отвореном у Београду. Организатори Филмстрита су контактирани и предложене активности су наишле на позитиван одговор. Викимедија Србије ће у оквиру одређених пројекција поставити Вики-штанд на коме ће пролазници моћи да уређују теме из света филма и позоришта. Биоскоп траје до септембра месеца. Први Вики-штанд постављен је на самом отварању - 17. јуна у Студентском парку у Београду. Организатори Филмстрита за ту прилику обезбедили су интернет стик, струју и сто. У међувремену је Викимедија Србије набавила брендиран штанд који ће се користити за ове сврхе.

  • Вики-ћоше на Телфор-у, телекомуникационом форуму: Након објаве да ће Вики-штанд бити постављен на Филмстриту, јавио се стари Википедијанац, сада организатор Телефор-а. Предложио је да се штанд постави на овом телекомуникационом форуму у новембру месецу, што је Викимедија Србије прихватила.

Запослени

Од почетка 2016. године, у циљу обезбеђивања бољег праћења и контроле годишњих активности, улогу координатора запослених преузела је менаџерка пројеката и запослених, Ивана Маџаревић. Координаторка запослених достављала је месечне и тромесечне евалуације запослених, пратила је њихов рад, извештаје и бринула се о пројектним роковима које треба испоштовати.

Током прве половине године кадрови су ослабљени одласком менаџера образовног програма на трудничко боловање што је изискивало ангажовање замене на период од месец дана, док се Еду курсеви не приведу крају. Након тога и званично је објављен конкурс за менаџера образовног програма и план је да се током лета ангажује једна особа на поменутој позицији како би се до почетка школске године уходала и могла самостално да обавља посао. Основана је Комисија која већ увелико ради на рангирању и селекцији кандидата.

Годишњи план

Викимедија Србије као и претходних година планира да поднесе годишњи план код Задужбине Викимедија. С тим у вези написано је и постављено писмо намере. Направљен је временски оквир са активностима:

  • објављивање позива за годишње пројекте - до 1. јула
  • примање предлога пројеката - до 15. августа
  • први круг селекције - 25. август
  • други круг и коначна одлука о прихватању предлога - 5. септембар
  • август и септембар - писање годишњег плана и креирање буџета

Скупштина

Петнаеста редовна седница Скупштине одржана је 21. фебруара 2016. године. Позив за седницу послао је председник организација, Филип Маљковић, а теме су биле следеће:

  1. Усвајање записника са Четрнаесте ванредне седнице Скупштине
  2. Избор редовних, придружених и почасних чланова
  3. Избор чланова Управног одбора
  4. Избор потпредседника Удружења
  5. Усвајање финансијског извештаја за 2015. годину
  6. Евалуација пројеката за 2015. годину
  7. Извештај о раду Управног одбора за 2015. годину

Седници је присуствовало 10 редовних чланова удружења. Записник са петнаесте редовне седнице Скупштине може се видети на овом линку.

Медијски извештај[edit]

У првој половини 2016. године Викимедија Србије била је веома заступљена у медијима. Томе су допринели активан однос Викимедије према новинарима, пажљиво припремана саопштења за јавност, свеукупно унапређење постојећих односа са медијима, али и сарадња са јаким партнерима на пројектима који су изазивали медијску пажњу.

Укупно је забележено чак 360 објава о пројектима и активностима српског огранка Викимедије. Највише се писало на интернету (275 објава), али је забележен благи пораст присутности на телевизији (44), радију (21) и посебно штампи (20).

Објаве по типу медија Јануар-Јун 2016.png

Почетак године обележила је прослава 15. рођендана Википедије на енглеском језику, која је изазвала велико интересовање медија, што је резултирало са 68 објава. Посебно запажено је било гостовање у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије (јавни сервис), у термину када је просечна гледаност око 1.5 милион људи. Такође су све водеће дневне новине са значајним тиражима објавиле вест о овом јубилеју. Важно је нагласити да је велика помоћ око медијске промоције овог догађаја стигла из Задужбине. Драгоцени су били саопштења за јавност пуна занимљивих информација, које су заједно саставили чланови заједнице и ПР сектор Задужбине, али и смернице за промоцију из разговора са Самантом Лиен.

Digitalni Beograd - svečano predstavljanje projekta 4.jpg

Једнаку пажњу изазвала је и прослава 13. рођендана Википедије на српском језику у фебруару месецу. Поред најаве догађаја у медијима и медијским гостовањима, самој прослави је присуствовало неколико новинарских екипа, а Телевизија Пинк (са националном фреквенцијом и милионским аудиторијумом) посветила je доста пажње овом јубилеју, кроз директна укључења, али и гостовање менаџерке комуникација ВМРС. Посебно значајан је био и интервју за ИТ часопис са дугом традицијом Свет компјутера. Укупно се у медијима о овом јубилеју говорило 65 пута.

У фебруару је организована и промоција пројекта Дигитални Београд, која је укључивала и присуство градоначелника Београда, што је медијски било веома пропраћено и резултирало са 23 објаве.


Медијска заступљеност по пројектима.png

Март и април у медијима су обележиле ГЛАМ активности. Уређивачки маратон организован на Светски дан пантомиме и сарадња са председником Светске организације пантомимичара и познатим српским глумцем Марком Стојановићем резултирала је са чак 52 објаве. Активни су били и Вики-библиотекари, који су 10 пута добили простор у медијима у оквиру Недеље отвореног образовања, али и осам медија је пренело саопштење ВМРС о успешним ГЛАМ сарадњама.

ГЛАМ у медијима.png
Prize giving event WLE Serbia 2016 20.jpg

Традиционално, највише медијске пажње привукао је фото-конкурс Вики воли Земљу. Ове године се активно радило на проналажењу медијских спонзора, тако да су се значајне медијске куће (Радио-телевизија Војводине, Студио Б, Вечерње новости...) и званично прихватиле медијске подршке. Радио-телевизија Војводине је омогућила и емитовање рекламног спота у трајању од 30 секунди, пет пута дневно, у ударним терминима током прве и последње недеље трајања конкурса. И скоро сви други медији у Србији су били веома расположени да извештавају о овом конкурсу, тако да је исход, за сада, 87 објава. Овај пројекат очекује још две изложбе, тако да ће број медијских објава који ће заокружити ово такмичење бити већи.

Посебно би могло бити издвојено:

Медијска присутност - хронолошки.png

И друге активости и пројекти ВМРС су у мањој мери пропраћене у медијима, тако да се у јавности чуло и о прослави три године пројекта 1001 Арапска реч, дводневној конференцији ВикиЛајв, такмичењима на Википедији, као и активности под називом Вики-ћошак. Ван ових активности и програма ВМРС, Википедија као енциклопедија се и доста помињала успутно.

Могло би се закључити да је прва половина године била успешна у смислу медијске присутности. Сарадња са медијима се учвршћава, остварују се нови контакти. Приметно је да су новинари све више упознати са радом, активностима и пројектима организације, и све више сами изражавају интересовање за нова извештавања. Искуство показује да им је доста корисно залагање ВМРС да им припреми све материјале за извештавање, што и самој организацији осигурава тачно информисање.

Викимедија Србије негује једнак однос према представницима свих медија, али се показало да пажљиво бирани и циљани медији (по различитим пројектима) омогућавају највише објава. Додељивање захвалница за медијску подршку такође резултира поклањањем више медијске пажње активностима ВМРС, али и учвршћивању односа са медијима.

Комплетан медијски извештај се може погледати на овом линку, као и на Википедији на српском језику.

Приходи везани за први шестомесечни период[edit]

Table 2 Please report all spending in the currency of your grant unless US$ is requested.

  • Please also include any in-kind contributions or resources that you have received in this revenues table. This might include donated office space, services, prizes, food, etc. If you are to provide a monetary equivalent (e.g. $500 for food from Organization X for service Y), please include it in this table. Otherwise, please highlight the contribution, as well as the name of the partner, in the notes section.
Revenue source Currency Anticipated Q1 Q2 Q3 Q4 Cumulative Anticipated ($US)* Cumulative ($US)* Explanation of variances from plan
Донације ВМФ Евро 65,625.00 65,625.00 0.00 / / 65,625.00 73,617.47 73,617.47
Донације ВМФ - пренето из 2015. Евро 14,002.01 14,002.01 0.00 / / 14,002.01 15,707.31 15,707.31 Износ пренет из претходне године ће се одбити од друге транше
Донације из осталих извора Евро 310.12 162.01 148.11 / / 310.12 347.89 347.89
Чланарине Eвро 19.59 9.83 9.76 / / 19.59 21.98 21.98
Укупно Eвро 79,956.72 79,798.85 157.87 / / 79,956.72 89,694.65 89,694.65

* Provide estimates in US Dollars


Донације у услугама[edit]

Донатор Врста услуге Вредност донације (у еврима)
Интерглајдер Услуге хостинга и администрације сервера 720.00 (120.00 на месечном нивоу)
Библиотека града Београда Чланска карта за Википедијанца године 16.40
Народна библиотека Србије Чланска карта за Википедијанца године 16.40
Викимедија Холандије Плаћање хотела и кетеринга за одлазак Марка Адама на борд тренинг 218.00
Универзитет Сингидунум Обезбеђивање простора и сендвича за уређивачки маратон ~230.00
Марко Адам Професионално сликање запослених (за промо материјал и потребе сајта) 20.00
Радио-телевизија Војводине 14 дана емитовања рекламе за фото-конкурс „Вики воли Земљу“ 303.00
Слободан Стојичић Монтажа и продукција рекламе за за фото-конкурс „Вики воли Земљу“ ~150.00
Снежана и Владимир Ђорђевић Тонско снимање рекламе за за фото-конкурс „Вики воли Земљу“ ~20.00
Штампарија „Пропаганда Јовановић“ Штампање 300 ВМРС флајера 54.00
Стартит центар Давање простора за одржавање ВикиЛајв конференције ~400.00
Вила Селена Викенд смештај за 4 особе на Голији 147.00
Туристичка организација Србије Давање простора за одржавање Вики воли Земљу изложбе у Београду ~700.00

У оквиру пројекта „1001 арапска реч“, у сарадњи са Културним центром ГРАД, организован је „Деликатесни понедељак“. У оквиру овог догађаја, организатори припремају порције хране за коју се купују бонови симболичне цене. Сав прилог (270 евра) је приложен у хуманитарне сврхе, за помоћ избеглицама.

Расходи везани за први шестомесечни период[edit]

Table 3 Please report all spending in the currency of your grant unless US$ is requested.

(The "budgeted" amount is the total planned for the year as submitted in your proposal form or your revised plan, and the "cumulative" column refers to the total spent to date this year. The "percentage spent to date" is the ratio of the cumulative amount spent over the budgeted amount.)
Expense Currency Budgeted Q1 Q2 Q3 Q4 Cumulative Budgeted ($US)* Cumulative ($US)* Percentage spent to date Explanation of variances from plan
Канцеларија Евро 14,420.00 2,643.38 3,204.24 / / 5,847.62 16,176.21 6,559.80 40.55%
Запослени Евро 46,104.00 10,964.97 10,819.29 / / 21,784.26 51,719.01 24,437.37 47.25%
Услуге Евро 2.926.00 593.41 540.82 / / 1,134.23 3,282.36 1,272.37 38,76%
Резерве и трошкове УО Евро 5,000.00 1,129.48 45.13 / / 1,174.61 5,608.95 1,317.67 23.49% Резерве су коришћене за трошкове пресељења канцеларије
Учешћа на догађајима Евро 6,300.00 737.18 2,885.01 / / 3,622.19 7,067.28 4,063.34 57.50%
Едукативни програм Евро 4,570.00 204.52 1,739.38 / / 1,943.90 5,126.58 2,180.65 42.54%
Фото садржаји Евро 9,500.00 2,035.72 3,693.41 / / 5,729.13 10,657.01 6,426.88 60.31%
Слободан садржај: ГЛАМ Евро 7,020.00 1,052.59 1,333.99 / / 2,386.58 7,874.98 2,677.24 34.00%
Викиречник Евро 3,000.00 1,432.96 149.90 / / 1,582.86 3,365.38 1,775.64 52.76%
Подршка заједници Евро 8,660.00 2,734.87 3,560.85 / / 6,295.72 9,714.71 7,062.48 72,70%
Микрогрантови Евро 5,000.00 203.92 445.50 / / 649.42 5,608.96 728.51 12,99%
Укупно Eвро 112,500.00 23,733.00 28,417.52 / / 52,150.52 126,201.38 58,501.93 46.36%

* Provide estimates in US Dollars


Превод извештаја[edit]

Овај извештај можете прочитати и на енглеском језику путем следећег линка.

Compliance[edit]

Is your organization compliant with the terms outlined in the grant agreement?[edit]

As required in the grant agreement, please report any deviations from your grant proposal here. Note that, among other things, any changes must be consistent with our WMF mission, must be for charitable purposes as defined in the grant agreement, and must otherwise comply with the grant agreement.

Are you in compliance with all applicable laws and regulations as outlined in the grant agreement? Please answer "Yes" or "No".

Are you in compliance with provisions of the United States Internal Revenue Code (“Code”), and with relevant tax laws and regulations restricting the use of the Grant funds as outlined in the grant agreement? Please answer "Yes" or "No".

Signature[edit]

Once complete, please sign below with the usual four tildes.

Resources[edit]

Resources to plan for measurement[edit]

Resources for storytelling[edit]